Interesantna je bila pre svega kampanija za ove predsedničke izbore. Bilborda i plakata gotovo da nije bilo, takođe tv oglasa, nije bilo nikakvih velikih predizbornih skupova, takođe u predizbornoj fazi nije bilo nekog velikog "izbornog tuloma" ( Pahor je pešice prešao 700 kilometara od leta na ovamo i družio se sa pojedincima koji su mu se našli na putu dok je Šarec za posečivanje terena koristio jedan sa svojom slikom i porukaom izliman autobus. Ali je bilo na gotovo svim nacionalnim i večim regionalnim tv i radio stanicama direktnih suočavanja kandidata i pre prvog i sada pre drugi krug izbora je bio posebice obilan broj, 30, direktnih suočavanja Pahora i Šarca u elektronskim medijima. Socialne medijske mreže ( facebook, tweeter, instagram) su priča za sebe ali oni su više manje obeđivali več ubeđene glasače za pojedinog kandidata.

Nisu se oni bez razloga otcepili.
Ipak su uvek bili i pametniji i kulturniji i napredniji i danas su koliko se to može u datom vremenu.
Gubimo vreme na nepotrebne gluposti, dok nas nepismeni, musavi, korumpirani ološ koji igra na kartu nacionalnih sentimenata i verskog fundamentalizma evo već trideset godina laže, krade, ponižava i ubija svaku nadu u normalan život u državi u kojoj će svako živeti od svog rada, znanje i poštenje imati prednost nad neznanjem, bahatošću i nepoštenjem, politika biti nebitna stvar, a prvi komšija biti naš oslonac i prijatelj, a ne vuk koga se treba bojati da će koliko sutra nam zabiti nož u leđa, ako mi prvi ne zabijemo njemu. Rani sinove pa šalji tuđu decu u vojsku, a svoju u inostranstvo, na truli zapad na školovanje, Srbija se umiriti ne može?!
Može, može, ne samo da se umirila, već se i umusila, kao nikada pre. Dotakli smo dno, valjda, nadam se.