Рођен сам у Београду пре мноогоо година, пре Другог светског рата. На Западу живим већ задовољно 50так година, али сваке године свратим бар једном на недељу-две, и мој родни град све ми се мање свиђа (истина, у њега не набрајам Нови Београд, разна насеља изграђена после рата и друге фавеле). Пратим преко интернета какве се све свињарије догађају, какве наказе су на власти – а то ређање наказа траје непрекидно још од 1944 г. Још увек се радујем (знам, блесав сам) предстојећој посети родном граду – мада је он све мање мој, али већ после пар дана се све више радујем одласку из њега и повратку у нормални живот, у нормалној друштвеној и политичкој средини у којој стално живим. Још пар посета – и доста... постаје досадно, већ сам видео све свињарије...