Овај текст је сјајан пресјек фактичког стања и надам се да покров за Србију и Српску већ није сашивен. Наду да све ипак није готово налазим у синоћњем интервјуу црногорског пресједника Филипа Вујановића на Телевизији Републике Српске. Узевши да је у Црној Гори посао обављен, проевропски и проамерички циљеви апсолутно острварени и поредећи је са Србијом,ћераћемо се још. Занимљиве су ријечи Филипове. Рече да се не смије препустити лутање у политици и препустити народу неодлучност. Да се јавно мнење гради и изграђује, мукотрпно и дуготрајно. У прилог томе, док живим сјећаћу је једног документарца емитованог на Телевизији Црне Горе прије пет година. У томе филму аутор се убио од доказивања да су црногорци издати 1915. у битци на Мојковцу од стране Срба. Да су безочно искориштени и бачени. Нешто језиво и невјероватно. Такво прекрајање историје, паушалне оцјене, хохштаплерски коментари. Е тако се кроји јавно мнење и скроји. Црногорци су се одрекли Његоша, и Косова, и Србије и историје. То су све по ријечима Филиповим додатна оптерећења за пут у НАТО и Еуропу. А Косово су признали уз тешку муку али не смију пропустити како рече "динамику европских интеграција". Вјероватно би и народ био против признања да га је неко питао, али не зна народ за "динамику". То рече Филип и оста жив. Али ништа за то, односи са Србијом су у узлазној путањи, грађани нису осјетили те трзавице и све је у најбољем реду, што је и најважније да је народ задовољан, што доказују и најновији парламентарни избори у Црној Гори гдје Мило и дружина узе апсолутну већину и власт а самим тим је народ дао сагласност на вођење политике. Тако је говорио Филип. И све је то тачно, логички. Изградили су јавно мнење, телевизијом испрали народу мозак и сад могу да раде шта хоће. Анализирајући овај интервју намеће се да апсолутну важност у преврату из реалног у иреално има медијски простор. Тачније телевизија! Значи подупирући овај сјајан текст вријеме је да се донесе неки акциони план и дјеловати. У инат кројачима!

VH
Господине ради се о томе што се не може у исто време и анализирати и акцијашити. Да је Анђелковић човек од акције, вероватно би већ био у некој странци или организацији. Ретки су људи који су постигли и једно и друго. Нпр. Шешељ (интелектуални компилатор) је и писац и политичар. Са друге стране, добри политичари нису увек били и ''интелектуалци''. Погледајте Пашића, Гарашанина, да не спомињемо Милоша и Карађорђа који су били полу писмени. Са друге стране, интелектуалци не морају бити и добри политичари. Слобода Јовановић је добар пример високог теоретичара и катастрофалног политичара. И тако даље...

То се исто може рећи и за Војислава Коштуницу, нажалост.

Poslednja rečenica vašeg teksta je toliko morbidna, da mi je žao da čovek vaše elokventnosti i zapažanja može da ih upotrebi i da time zaključi svoj studiozan i poletan tekst koji je istakao nekoliko važnih tema koje ste lepo naveli u podnaslovima ...i obrazložili... Možda vas je na to naveo "crni" citat pesnika... ali ipak...takva "samodestruktivna" aktivnost ne vodi pozitivnim procesima u zemlji koje svi želimo...nezavisno slagali se sa vama ili ne...Razmislite ...

iako se potpuno slazem sa autorom teksta moram primetiti da srbija po tom pitanju nije jedinstvena jer nacionalisti se na citavom balkanu nalaze u nezavidnom polozaju i muce ih isti peoblemi.
ako pogledamo samo hrvatsku videcemo da se i njihovi generali nalaze u hagu,u bekstvi ili u hrvatskim zatvorima.tvrda nacionalisticka struja u HDZ je porazena i na vlasti se nalaze "reformisani" nacionalisti koji bi cak i sloveniji dali deo teritorija radi ulaska u EU.medjutim niti oni nisu sigurni jer im bivsi komunisti(SDP) opasno pusu za vratom,a o kojekakvim NVO,helsinskim odborima i ostalim borcima za ljudska prava da i ne govorimo.da im nije bilo podrske HSS i manjinskih stranaka(romi,muslimani,srbi) i ovako "reformisani" HDZ bi izgubio prosle izbore.istrom suvereno vladaju autonomasi.poslednji bastion tvrdog nacionalizma,slavonija,je obezglavljen posto je glavas morao emigrirati u BiH.nedavno je nakon 18 godina uspesnog odolevanja i 3 ili 4 oslobadjajuce presude ipak u zatvoru zavrsio i "heroj sa koranskob mosta" mihajlo hrastov...ima toga jos ali da ne nabrajam dalje i ovo je dovoljno da bi videli kako se nacionalistima i u hrvatskoj crno pise.
dodajmo jos da je stipe mesic bosanske hrvate i zapadnu hercegovinu prepustio na milost i nemilost sarajevu...o posavini vise niko i ne govori,kao da je nepovratno poklonjena rep.srpskoj.od 120 000 proteranih hrvata vratilo se 12 000 dok se istovremeno u hrvatsku vratilo 80-ak hiljada srba.
sve su to stvari koje muce hrvatske nacionaliste i kada sve to sagledamo jasno je da ni njima ne cvatu ruze...mi barem jos uvek imamo etnicki cistu rep.srpsku,danas imamo 70 % srba u vojvodini,mladica i hadzica jos uvek na slobodi,tvrdi nacionalisti jos uvek imaju zavidan procenat ucesca u vlasti...jos uvek deluju dveri,nacionalni stroj i ostale izrazito nacionalisticke organizacije.
...eto nadam se da sam vas malo utesio.

Наравно да мора акција.
Пре тога, врло брзо, тренутно готово морамо да се помиримо са неколико чињеница:
- "ми" смо себи највећи непријатељ. Опаснији него спољни непријатељи, који ту "нашу" особину користе и користили су је да нас поразе.
- разбили су "нас" МЕДИЈСКИ И КУЛТУРНО И ПРОПАГАНДНО ; то данас (У ПОПУЛАРНОЈ ПЕРЦЕПЦИЈИ, а не у смислу објективне истине) изгледа овако: све што "ми" кажемо је данас "аут" и "смарање".
- наступ који "ми" имамо пред народом (посебно пред младима) је АНАХРОН и НЕЗАНИМЉИВ.
- НАРОД НАМ ЈЕ СТРААААШНО подложан медијској пропаганди, због доста лошег просечног образовања.

Е, кад се, лепо, помиримо са овим, онда акција:
- ПОД ХИТНО КУПИТИ НЕКЕ МЕДИЈЕ!
- ПРОЧИТАТИ ПРЕТХОДНУ ТАЧКУ 100.000 пута и поступити по њој.
- у обраћању народу, применити ИНФОТЕЈМЕНТ концепт.
- допрети до свести нације да постоји ЈОШ КОНЦЕПАТА ОСИМ "дође страна компанија, отвори фабрику а ти радиш за плату ту". и да има још могућности осим Европске Уније и Велике Србије.

толико.

НИЈЕ СВЕ ТАКО ЦРНО
значи ако је њима црње нама је боље - да комшији цркне крава
шта ми имамо од тога што је њима црње?
проблем Срба и Србије је ШТО НАЦИОНАЛИСТИ НЕ ПОСТОЈЕ
уместо њих УДБА је давно инсталирала њихове карикатуре по обрасцу "ћетника" из филмова Вељка Булајића...
у чему се разликују ставови "српских националиста", који се нпр. брину за српску "мањину" у ЦГ и проглашавају Србију за матицу чак и људима из Српске, од ставва нпр. Сташе Зајовић (жене у црнини):
"Елита у Србији мора да престане да претендује на такозване српске земље и да се уоквири у своје границе. РС није српска земља, није саставни дио Србије. Није ни Косово ни Црна Гора"

... kad se đavo prejede on traži Sotonu za krivca,kad Jugoslovenka dobije nalog da je "Daleko sunce" ona podnese krivičnu prijavu,kad popov sin pomisli da je Republika na dohvat ruke on kaže:"Dobro jutro Vojvodino" i još doda, idite popravljati krovove...,kad ministar lobira za NATO on kaže pa i Rusija je rekla da će jednog dana postati članica..., I Kosovo i EU(zabranjen ulaz takvim na Kosovo)....,"korespodent" iz Šilerove na brzinu iz đipa poručuje:okrenimo se budučnosti,Kosovo je izgubljeno,EU,NATO nema alternative(hoćemo,ali nemamo đipa),nagrađeni ekonomista pre par meseci tvrdi , Srbija će imati koristi od globalne krize...,Srbi su počinili genocid...horska pesma "dobro plačenih putnika iz jednog autobusa"...,Hit :Oni ne traže od nas da priznamo Kosovo...,nego Vi "kulturni" Srbi ili Jugosloveni,stvarno ste ispucali sav sofistički arsenal,vreme je da se pogledamo u oči...!!!

Штета што једна очигледна позитивна енергија и велики потенцијал који имају овај сајт и његови посетиоци не може да се искористи за конкретну акцију, поред дискусије и анализе. Сматрам да је дискусија и анализа нужна као први корак, као спознаја, и морамо да знамо прво где смо и које су нам опције. Оно што ја не видим у овом тренутку је како та енергија за променама (извињавам се на коришћењу ове похабане петооктобарске пропагандне терминологије) може да се каналише и употреби у корист Српског народа.

Идеално би било да у Србији имамо неку чврсту, хијерархијски уређену патриотску организацију која може да дела, да организује и води народ. У Русији је, рецимо, препород донео КГБ (ФСБ) у лику Путина. Путин је само експонент те организације која броји сигурно неколико хиљада људи који сви раде на истом циљу, подизању Русије као нације. Кадровско питање је фундаментално питање оваквог пројекта, такву организацију морају да чине проверени људи, који верују у националну идеју - идеју Србије као независне државе, и у српски народни идентитет. У њој не сме бити каријериста и шићарџија који би само да се окористе. Дакле, ко су погодни кандидати за то?

• Црква поседује хијерархију и распрострањеност, и мислим да преко ње могу да се покрену неки програми, пре свега културни и образовни.

• Војска - у војсци још увек већина официра припада генерацији која је одгајана у духу патриотизма. Глобалисти су само заменили сам врх и ту поставили своје људе. Војска међутим, може да буде само подршка и гарант мира, а не може да се користи у свакодневне сврхе, јер не желимо војну хунту у земљи.

• Политичке странке нису погодне за овакав пројекат због сувише аморфне организације, могућности злоупотребе, компромитације преко убачених људи. Домет странке је ограничен, уколико она није само "политичко крило" неке стриктније и самостално уређене организације.

Имате ли ви идеју ко може да води и организује промене?

@Небојша Малић

Да пробам да наведем пар аргумената у прилог "централне патриотске организације", притом не желећи да обезвредим рад постојећих ретких патриотских НВО - напротив, ја им се дивим на досадашњем труду, залагању и упорности.

1. Деловање мноштва разнородних организација је стихијско. То значи да не постоји дугорочан план, са јасно дефинисаним циљевима, корацима до циљева и етапама у њиховом постизању, а то су основни предуслови успеха. Без тога, огроман уложени труд може бити узалудан. Разједињеност им слаби снагу, једна организација може да води једну акцију, али шта вреди кад је остале не подржавају у томе.

2. Овакво стихијско деловање готово потпуно искључује могућност неке офанзивне акције, да се сликовито изразим, поновно освајање изгубљене територије. За коју битну ствар смо успели да се изборимо претходних година која нам је одузета? Ето, неки коментатори су раније навели један леп пример, употребу ћирилице. Ми ни за то нисмо у стању да се изборимо, само гледамо како сваки дан осване по неки нови латинични натпис.

3. Одбрана традиционалног система вредности није довољно ефикасна. Глобалисти напредују корак по корак, погледајте нпр. како друштво воде у тоталну контролу: биометријске личне карте, закон о одузимању имовине, закон против дискриминације, забрану блокирања улица, а ускоро и забрану "фашистичких" организација.

4. Раздробљеност онемогућава стварање заједничке идеологије, нечег у шта ћемо сви веровати, око чега ћемо се сви слагати.

5. Под претпоставком да је циљ да патриотске снаге воде државу, а не само да буду НВО/опозиција, једино централна организација преко свог "политичког крила", неке странке, може да преузме власт и да води земљу.

Мноштво НВО је ограничено на опозиционо, дефанзивно деловање, реакцију на неку њихову акцију, а то је губитничка стратегија по дефиницији. У књизи П. Бјукенена "Смрт Запада" је лепо испичано како су конзервативци у САД изгубили битку баш овако, због неорганизованости и немања визије.

Vidim da svi samo cekaju da se pojavi neko ko ce da povede napred.

Dok cekate Mesiju, postoje stvari koje svako moze da uradi u cilju neutralisanja antisrpske propagande i suzbijanju defetizma medju Srbima.

1) Idite u Crkvu
Cak i ako iskreno ne verujete u Boga. Nikada nije kasno da se poveruje. Crkva je jedan od temelja naseg identiteta, institucija koja nas je sacuvala kroz vekove ropstva. Svetlost koja je sijala u nasim najtamnijim trenutcima. I vecno ce sijati. Ulaskom u nju vi cete uciniti da ta svetlost bude jos jaca, vec samim tim ste dali veliki doprinos nasoj borbi. Tu cete pronaci deo sebe. Onaj deo koji nedostaje svakome ko ga nema, samo sto nisu svi toga svesni. Postacete jaci i otporniji.

Tvrda vera je najjaca tvrdjava. Nikakvi placenici je ne mogu osvojiti. U njoj cete uvek biti bezbedni. U njoj cete uvek skupiti snagu za novi pokusaj.
ZA NOVU POBEDU

2) Razvijajte porodicu
Ucinite da svi clanovi vase porodice budu zaista srecni sto su deo nje. Radjajte decu. Sto vise dece. Ona su garancija da ce buducnost biti nasa. Razvijajte Svetosavlje i negujte tradiciju. Svetosavlje i tradicija su garancija da vam deca nece zastraniti. Najveca sreca koju mozete pronaci u ovom svetu i u ovom zivotu je tu oko vas. U porodici. Ne gubite vreme lutajuci okolo, slusajuci razne opsenare.
Zidajte svoju kucu, radjaj te svoju decu.

3) Pricajte o ovome
Sirite istinu da nismo porazeni. Da se nismo predali. Da se borba nastavlja. Pozivajte Bracu i Kumove da se nasoj borbi pridruze. Nije potrebno svadjati se i prepirati. Samo ostanite cvrsti u svojim stavovima. Verujte u ono sto radite. Verujte u Boga.
Sirite istinu.

4) Budite istrajni
Ovo je pre svega psiholoska borba. Naj bitnije je da nikada ne pristanemo na ono sto nam namecu. Da nikada ne prihvatimo otimacinu Kosova i Metohije, Crne Gore, Republike Srpske, krajeva koje je okupirala Hrvatska.
Da ne zaboravimo Jasenovac ni 1999.

...

Ne vredi cekati mesiju. Ako postoji, necemo znati za njega.

Resenje je napraviti Savet za rukovodjenje drzavom Srbijom.

Savet bi se iskristalisao iz diskusija i javnih nastupa. Izbor nije pozeljan zbog (trenutne)mogucnosti prevare, naknadno nepopravljive.

Savet moze da se proklamuje nezvanicno, i da se organizuje postena intelektualna elita, sa ili (pozeljno) bez titule ili CW-ja u prepoznatljivim elementima rasturanja drzave, ili oslabljenja profesionalne delatnosti. Bilo da je vlast, partija, NVO, ili koja god strucna organizacija.

Nakon toga, treba raditi na podizanju integriteta Saveta, obrazovanja gradjanstva, razjasnjavanja dilema, i politickih i zivotnih, svakodnevnih.


Za taj deo posla, mogu da posluze partije(manje ili vise asimetricno), Internet, na celu sa NSPM, javne tribine i predavanja, kontakt sa gradjanima.

Tako bi se iskristalisala potreba za necim novim, cvrstim, svima potrebnim elementom zajednice, koji bi konacno krenuo da od teritorije pravi Drzavu, kompletnu i ozbiljnu...

Druga opcija je gradjanski rat, sto nikako nije dobro, makar se iskristalisao i vodja, nekako, uvek, najvredniji i najfiniji elementi drzave, gradjanskog drustva, stradaju.
A to je nedopustivo, nemamo sekundu vremena za razvoj od nule. Tada nam ni takav vodja ne treba.

Za akciju je neophodan konsenzus, koji je u liberalnoj demokratiji teško postići. Uvek će ostati opozicija koja će ometati akciju. Njihovo pravo na neslaganje, međutim, garantuje sam sistem.

@ Mortimer

Sjajan komentar. Zivim u inostranstvu. Moj sin pise cirilicu, ali engleski govori vise i bolje od srpskog, pre svega zahvaljujuci strahovitoj moci medija. Nisam pesimista, jer nasu crkvu poznaje jako dobro, a prepoznaje svaku pravoslavnu crkvu u nasem kraju. Interesantno, prva sintagma naucena na srpskom za njega je bila: Tvrda vera. Svaka Vam cast.

Моји скромни предлози (Први део)
(1) Вратимо се Цркви. Ако немамо у шта да верујемо, и ако не верујемо да је Црква једина која штити националне интересе (независно од тога да ли смо дубоки верници или не), онда нам не остаје ништа друго него да се утопимо у сивило и безнађе атеистичког евро-атлантизма.
(2) Доводимо што више деце на овај свет. По прираштају становништва смо на дну лествице, док смо по броју абортуса и по смртности релативно младе популације на самом врху у "Europi". Основа сваког националног програма је бројност становништва. Врло проста математика каже да је за очување становништва потребно најмање двоје деце, а за прираштај троје и више. Када ћемо да се ослободимо комунистичке догме да је срамота имати више од двоје деце (што, у бившој Југославији, никада није важило за Шиптаре)? Нико не треба да се плаши трећег, или четвртог, или петог детета, јер су и много сиромашније нације доказале да је то изводљиво и то не само у смислу преживљавања, већ и по томе да сва деца постану добар и продуктивни део друштва