Neozbiljna analiza ozbiljnih međudržavnih odnosa. Nadajmo se da je ruska strana ozbiljniji partner koji će razgovore sa SAD podiči na neophodan nivo, jer ako su i oni "spremni" kao što je američka strana po Gvozdevu, bolje i korisnije da svi povedu žene i decu na godišnji odmor.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 28 мај 2009 12:22
коментатор бг
Слажем се са првим коментаром да је анализа из текста више него површна. Али, аутор је пре свега исказао скепсу да ће бити било каквих озбиљнијих помака после састанка Медведев - Обама. И тај став изгледа тачан кад се погледа званичан списак тема састанка.
Шта би могао да буде незваничан списак тема овог састанка? По мом мишљењу, то би могло да изгледа овако.
- Авганистан. Да ли ће Русија (и остале азијске земље бившег СССР-а) и даље пружати логистичку подршку америчким снагама у Авганистану (и Пакистану).
- Долар. Да ли ће Русија наставити тренд пребацивања својих девизних резерви из долара у евре.
- Иран и Кореја. Да ли ће Русија у неком тренутку повући своју прећутну подршку режимима у овим земљама.
- Енергетика. Обамина администрација по свој прилици намерава да покрене револуцију у преласку на "чисте" енергенте, укључујући и електричне аутомобиле. Намеравају да уз то уведу еколошке таксе на светском нивоу за производњу и сагоревање фосилних горива. Русији ово никако не одговара.
- Јужна Америка. Континент све више измиче из америчке контроле, а Русија почиње да уводи свој интерес. Ово је врста благе противтеже ширењу НАТО пакта на исток, и могућа је нека "трговина".
- ММФ и Светска банка. Питање је до кад ће управљање овим институцијама остати у америчким рукама.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 28 мај 2009 17:49
Nikola Turajlić
Pročitavši tekst Gvozdeva i prethodne komentare, dolazim u dilemu da li sam izgubio zdravi razum ili smo pročitali različite tekstove.
Tvrditi da je izuzetna analiza, koja razotkriva suštinu načina odlučivanja američke vlade (ne samo u odnosima s Rusima), neozbiljna o ozbiljnim odnosima, prevazilazi moć mojeg poimanja. Autor ukazuje na činjenicu da o spoljnoj politici USA odlučuje establišment nezavisno od predsednika koji je u biti "lutka na koncu", koja ima manje ili više "lepe manire". Američka vanjska politika vodi se prema projekcijama odlučujućih interesnih grupa i često je suprotna američkim interesima (za što je najbolji primer Irak).
Očekivanje da će Putin nasesti na slatkorečive Obamine priče, koje u suštini su isto što je hteo Buš, u najboljem slučaju nisu u korelaciji s realnošću, da ne upotrebim neki drugi primereniji izraz.
Neosnovano se komentatori nadaju da će Putin biti kooperativan (ozbiljan partner) kao srpski predsednik Tadić, već će strpljivo nastaviti potkopavati temelje američkog oblakodera. Ne verujem da su komentatori toliko naivni da nasedaju na priče kako će Medvedev izbaciti Putina iz "sedla".
.jpg)
Шта би могао да буде незваничан списак тема овог састанка? По мом мишљењу, то би могло да изгледа овако.
- Авганистан. Да ли ће Русија (и остале азијске земље бившег СССР-а) и даље пружати логистичку подршку америчким снагама у Авганистану (и Пакистану).
- Долар. Да ли ће Русија наставити тренд пребацивања својих девизних резерви из долара у евре.
- Иран и Кореја. Да ли ће Русија у неком тренутку повући своју прећутну подршку режимима у овим земљама.
- Енергетика. Обамина администрација по свој прилици намерава да покрене револуцију у преласку на "чисте" енергенте, укључујући и електричне аутомобиле. Намеравају да уз то уведу еколошке таксе на светском нивоу за производњу и сагоревање фосилних горива. Русији ово никако не одговара.
- Јужна Америка. Континент све више измиче из америчке контроле, а Русија почиње да уводи свој интерес. Ово је врста благе противтеже ширењу НАТО пакта на исток, и могућа је нека "трговина".
- ММФ и Светска банка. Питање је до кад ће управљање овим институцијама остати у америчким рукама.
Tvrditi da je izuzetna analiza, koja razotkriva suštinu načina odlučivanja američke vlade (ne samo u odnosima s Rusima), neozbiljna o ozbiljnim odnosima, prevazilazi moć mojeg poimanja. Autor ukazuje na činjenicu da o spoljnoj politici USA odlučuje establišment nezavisno od predsednika koji je u biti "lutka na koncu", koja ima manje ili više "lepe manire". Američka vanjska politika vodi se prema projekcijama odlučujućih interesnih grupa i često je suprotna američkim interesima (za što je najbolji primer Irak).
Očekivanje da će Putin nasesti na slatkorečive Obamine priče, koje u suštini su isto što je hteo Buš, u najboljem slučaju nisu u korelaciji s realnošću, da ne upotrebim neki drugi primereniji izraz.
Neosnovano se komentatori nadaju da će Putin biti kooperativan (ozbiljan partner) kao srpski predsednik Tadić, već će strpljivo nastaviti potkopavati temelje američkog oblakodera. Ne verujem da su komentatori toliko naivni da nasedaju na priče kako će Medvedev izbaciti Putina iz "sedla".