U svoje vreme nekada u Jugoslaviji pre 1992 godine sam zaista jako puno citao strip romane tipa Zagor, Blek Stena, Alan Ford. Lepo secanje.
Preporuke:
17
1
2
nedelja, 06 avgust 2017 23:15
Miki
Vidim neko kuka za kioscima,neko kuka na cene.Ljudi moji svakome ko iole prati strip jasno je koliko je evoluirao zadnje dve decenije.Već duže vreme popularne su tzv grafičke novele koje po svojim okvirima i dometima daleko prevazilaze ono što se nekada zvalo strip i prodavalo se za siću na trafici.Strip se po opštim kriterijumima izborio za status umetnosti što i jeste.A to košta i ne može se uvek prodavati na trafici.Jer, ako ćemo pošteno ni trafike nisu ono što su nekad bile.Nekad se stajalo ispred trafike,gledalo u časopise,naslovnice,vazdan biralo i komentarisalo.Sada su trafike banalne usputne stanice za duvan,dopune i dnevnu štampu.Na kraju krajeva,prosečni strip albumi ne koštaju više nego neka gotovo obična aktuelna knjiga i to u ne mnogo luksuznom izdanju.Pa ko šta voli,nek izvoli.Banalan primer-toliko voljeni petparaćki strip sa trafike sada se pravi u kolorisanom luksuznom formatu sa tvrdim koricama i košta da se smrzneš.
Preporuke:
12
3
3
nedelja, 06 avgust 2017 23:16
životni profesor siniša
Mi smo imali dva strip-bisera to su Mirko i Slavko i Dikan.
Koliko god se moglo spočitati da je Dikan bio u stvari jugoslovenska analogija Asteriksa, ne može se negirati gernijalnost tih stripova. Mislim da su bili biser mog detinjstva.
Međutim sa tim stripovima se desilo nešto što mi je malo poremetilo sistem vrednosti.
Ja sam kao dečakl naravno navijao za partizane i kad sam saznao da je crtač Mirka i Slavka bio čovek koji je u mladosti sve vreme rata proveo u četnicima malo sam se iznenadio.
Moje iznenađenje je bilo još više kad sam saznao da je Dikan bio pravljen u institutu za bezbednost, glavnoj Titovoj fabrici falsifikata.
Ipak najdublje sam se razočarao kad sam saznao da je Branko Ćopić pio. On je bio junak mog detinjstva i teško mi je palo kad sam saznao da nije bio savršen kako sam ga zamišljao.
Poznajući današlje četnike i današnje udbaše njima se ni Dikan ni Mirko i Slavko ne mogu desiti.
Nažalost.
A bili su u korak sa svetom.
Preporuke:
11
13
4
ponedeljak, 07 avgust 2017 00:59
AgatonFonPnjetrović
Autor Kaže:''Kudikamo više u Srbiji se čitala i izdavala tzv. „franko-belgijska škola stripa“ ''. Neće biti tako. Asteriks jeste bio vrlo popularan ali Tin-tin nije nikada iako ga je Zabavnik uporno objavljivao jer je bio jeftin. Srbijom su vladali italijanski stripovi: Alan Ford, Zagor i mnoštvo drugih. Drugi su bili Amerikanci a tek onda francusko-belgijski stripovi. To što danas izdavačke kuće objavljuju luksuzne strip albume i to su često francusko-belgijski stripovi ne govori o popularnosti tih stripova u Srbiji jer su tiraži tih izdanja minorni. Američki stripovi su skuplji i naši izdavači nemaju nemaju novca za otkup prava. Jedan od komentatora kazao je da se današnji stripovi ne mogu prodavati na kioscima što je glupost. Stripovi se i danas u Americi prodaju nakioscima baš kao i u Japanu a to su svetske velesile stripa. Kod nas se izgubila navika čitanja stripova jer je jedna cela generacija odrasla pod sankcijama kada stripova nije bilo na kioscima.
Preporuke:
24
0
5
ponedeljak, 07 avgust 2017 07:09
@sinisa
A i na odabiru stripa se vidi da si bio strebercic i miljenik uciteljice. Pored takvih serija lunov magnus stripa mirka i slavka uzimali su samo oni koji su najbolje recitovali pjesme o Titu. Sinisa, glavu dajem da si uciteljici dojavljivao ko nije slusao na velikom odmoru. Kasnije si slicno radio, samo s udbinim opetativcima.
Preporuke:
19
6
6
ponedeljak, 07 avgust 2017 08:40
el srbinjo
Još jednom, nije reč o ispraznoj osudi ljudske prirode kao takve, već čisto politička poruka, koja nedvosmisleno na svoje mesto postavlja mesijanski kompleks savremene zapadne civilizacije, ubeđene i dalje da joj njeno bogatstvo, vojna moć i tehnološki napredak obezbeđuju izuzetnost i moralnu nadmoć nad „narodima drugog reda“.
kada će na zapadu da snime film koji nije naučna fantastika, nego realna priča o ovome gore izrečenom? što se tiče prihvatanja filma u sad, taman posla da francuzi uzimaju pare amerikancima. kad oni nama treba da uzmu pare tržište je zatvoreno, a kada mi njima trebamo uzeti onda je otvoreno. to je američka maksima.
Preporuke:
8
1
7
ponedeljak, 07 avgust 2017 10:32
Ivan
Strip je divna umetnost, ali sa druge strane, on je i relativno nova umetnost. Kao takav bio je idealan za nove ideološke koncepte. Jedan od tih koncepata je
onaj nacionalne države. Narod podrazumeva srodan mentalitet članova zajednice, nacija naprotiv zahteva najpre srodan materijalni interes ("novac nema boju"). Zato strip beše idealan za zemlje poput Belgije, Jugoslavije, SAD, V. Britanije, gde je trebalo stvoriti novi nacionalni identitet. Tu počinje veza s politikom, kao i kod filma, rok-muzike i ostalih novih stvaralačkih formi. Međutim, ovo ne znači da i u devetoj umetnosti nisu odražene opšte ideološke vrednosti sredine. Na Zapadu je oduvek, još u epskoj poeziji, bio izraženiji tip heroja nalik bogu, pa tamo redovno imamo strip-junake obdarene posebnim moćima, kao kod Marvelovih superheroja. Istoku, gde je heroj bliži čoveku, teže je da svari to shvatanje, pa smo zato i mi uvek lakše primali čovekolike Konane (isti naš Kraljević Marko), nego bogolike Supermene. Pitanje etike.
Preporuke:
11
0
8
ponedeljak, 07 avgust 2017 11:43
penzioner Cviko
Mi i strip? I za strip treba novaca a njega kod nas je malo, praktično, nema ga. Pogledajmo naše muzeje. Samo jedan pogled: zatvoreni su. Šta strip odražava? Pre svega novac i vojnu moć zemlje iz koje dolazi (umesto vojne moći možemo napisati: američko nasilje). Da li to imamo? Naravno, nemamo. Pa prema nemamo ni strip a samim tim da se kroz strip i izrazimo ...
Preporuke:
8
9
9
ponedeljak, 07 avgust 2017 14:49
mala primedba
Zanimljivo je da u USA nikad nisu prolazili čak ni britanski stripovi iako su objavljivani izvorno na engleskom, tako da je osim kulturoloških razlika očigledno u pitanju i klasično zatvoreno tržište. Najbolji primer je Modesti Blejz, iako u stripu ne postoji ništa što bi u političkom smislu bilo sporno za prosečnog Amerikanca, uostalom Modesti Blejz je između ostalog i agent britanske obaveštajne službe, strip je praktično nepoznat američkoj publici. Miramax je 2004. snimio jedan vrlo niskobudžetni film samo zato da ne bi izgubili prava na ekranizaciju i tu je sve stalo.
Još jedna zanimljivost, na IMBD stoji da je Largo Vinč imao ukupnu USA zaradu od neverovatnih $7.621, a Valerijan ima već 36 miliona, što ga sigurno već sad čini najkomercijalnijim neameričkim filmom snimljenim po stripu u američkim bioskopima.
Preporuke:
4
1
10
ponedeljak, 07 avgust 2017 15:33
@mala primedba
Zanimljiv kontraprimer je "Sudija Dred", koji je kao strip izuzetno popularan u SAD.
Doduše, ekranizacija sa Staloneom se nije proslavila, ali je zato južnoafrički film sa Karlom Urbanom i Lanom Hedi primljen prilično toplo.
Drugi kontraprimer su svakako stripovi Alana Mura, koji imaju apsolutno kultni status u SAD, a njihove ekranizacije su veoma popularne (i visokobudžetne).
Preporuke:
6
1
11
ponedeljak, 07 avgust 2017 23:25
...uzgred
serija "Nikad robom" je imala stripove i na bazi srpskih epsih pesama. Mogli bi se ponoviti...
Preporuke:
3
0
12
ponedeljak, 07 avgust 2017 23:49
Bya-Bya
@mala primedba
Zanimljivo je da u USA nikad nisu prolazili čak ni britanski stripovi iako su objavljivani izvorno na engleskom, tako da je osim kulturoloških razlika očigledno u pitanju i klasično zatvoreno tržište.
Tržište nije zatvoreno uopšte, japanski stripovi od 90-tih dominiraju svetskim tržištem, i redovno se ekranizuju, što crtano što igrano.
@AgatonFonPnjetrović
Kod nas se izgubila navika čitanja stripova jer je jedna cela generacija odrasla pod sankcijama kada stripova nije bilo na kioscima.
Bilo ih je na kioscima, što se tiče poslednih 15 godina, čitanje je postalo onlajn, stripove u fizičkom obliku kupuju kolekcionari.
Preporuke:
5
0
13
utorak, 08 avgust 2017 07:29
Spiridon
Odličan tekst Nikole Tanasića, bilo bi zaista odlično ako bi mladi autor mogao da napiše jednu uporednu recenziju svih ovih ekranizovanih stripova i uporedi ih na planu njihovog antiimperijalizma. Po mom skromnom sudu bilo bi zanimljivo sagledati ko u toj kategoriji odskače od ostalih, ja lično tipujem na Supermena mada se ni Betmen ne sme zapostaviti...
Preporuke:
3
2
14
utorak, 08 avgust 2017 09:51
mala primedba
@Bya-Bya
Slažem se da Japanci dobro prolaze, ali to je zahvaljujući izuzetno sposobnim menadžerima prodaje, kao uostalom i sa mnogim drugim japanskim proizvodima.
Kad sam napisao zatvoreno tržište, naravno nisam mislio u bukvalnom smislu, da je nemoguće kupiti u Americi evropski strip, već da je taj proizvod potpuno marginalizovan na tom tržištu. Činjenica je da proizvodi masovne kulture kao strip, muzika, film, tv serije, koji su neameričke produkcije izuzetno loše prolaze u USA, pogotovu ako dolaze sa neengleskog govornog područja. Ima par izuzetaka, ali oni samo potvrđuju pravilo. Očigledno je da je američkoj vladajućoj klasi važnije da sačuva svoje tržište od stranih kulturnih uticaja nego od robe široke potrošnje kao što su automobili, kućni aparati i sl.
Preporuke:
5
0
15
utorak, 08 avgust 2017 11:17
Ivan
@ mala primedba, bya bya
Naravno da je američko tržište zatvoreno. I ne samo američko. Ali to je ta ideološka priča o kojoj sam pisao. Jednom sam ponudio svoj strip poznatom izdavaču na Zapadu. Odgovor je bio "ne", jer moj heroj nije obdaren posebnim moćima. Meni isprva nije bilo jasno. Priča kvalitetna, crtež takođe... Ali pošto sam potom živeo u inostranstvu, postalo mi je jasno: mi smo različiti od zapadnjaka i kada to ne osećamo. Zbog etičkih razlika koje sam pomenuo. Evo u epovima npr: naš narodni epski junak se bori "prsa u prsa" protiv neprijatelja, dok je u zapadnjačkom junak uvek obdaren posebnim oružjem (čarobnim prstenom itd.). Drugim rečima, zapadnom junaku je najbitnije da sačuva to tajno oružje, jer bez njega nije junak, i dopušteno mu je da zbog toga i laže i maže. A naš je uvek moralan. Ta priča je kompleksna i duboka, prožima sve pore društva i strip tu nije izuzetak. Nama se čini da ja Zapad zatvoren zbog nekih ekonomskih razloga, ali on je zapravo blokiran ideološki.
Preporuke:
6
1
16
utorak, 08 avgust 2017 12:03
Spiridon
@ mala primedba
Pa sad, pravilan termin nije, niti može biti masovna kultura, već kulturna industrija ili još preciznije industrija zabave. Amerika je zatvoreno tržište za tu vrstu proizvoda, ne zato što postoji neka tajna odluka o zaštiti svoje kulture jer to uostalom i nije kultura nego zabava pod jedan. Pod dva oni su već jedan vek glavni proizvođači svakojake zabave u svim mogućim audio-vizuelnim oblicima, te samim time nemaju nikakvu potrebu da uvoze dati proizvod iz istih razloga zašto se u Srbiju ne uvozi bugarska ili bilo čija druga rakija, pošto imamo dovoljno i svoje a i smatramo je pri tome ubedljivo najboljom na svetu. Prema tome Amerikanci se ponašaju potpuno isto kada su kola ili stripovi u pitanju, prosto smatraju da imaju bolje proizvode, nego što su oni koje mogu da uvezu...
Preporuke:
1
1
17
utorak, 08 avgust 2017 14:07
AgatonFonPetrović
@Bya-Bya
u vreme ionflacije stripova nije bilo na kioscima jer nisu mogli da dobiju sledovanje hartije. prednost su imali porno časopisi što je pan erotika posle petog oktobra i sama napisala. pan erotika imala je seks oglase i očevidno je bilo da je vlast išla po sistemu da narodu treba dati hleba i seksa. stripoteka se na kioscima ponovo pojavila tek posle petog oktobra. ona izlazi i danas ali većina mladih nema pojma šta je to. posle propasti dečijih novina i foruma nije ostao nijedan veliki izdavač stripa koji je mogao da pokrije kioske svojim stripovima. osim toga izdavači nisu uspeli da pronađu strip junake za koje će se masovno vezati nove generacije kojima zagor ili alan ford više nisu zanimljivi. strip je tako kod nas postao elitistička stvar jer su novi izdavači morali da objavljuju stripove koji su imali mali ali siguran krug čitalaca. to što svi čitamo stripove u elektronskom izdanju je stvar nužde a ne izbora. pošto ih skidamo besplatno to je piraterija ali...
Preporuke:
5
0
18
utorak, 08 avgust 2017 22:22
Velizar M.
Dade nam Tanasić još jedan dobar prikaz još jednog, verujem, dobrog filma. Nisam još stigao da ga pogledam ali ako je tek upola dobar kao strip biće to odlično. Dobar je tekst i teško je izdvojiti samo jedan deo ali ovaj je jedan od suštinskih:
Dok je prva škola naglašeno frivolna i orijentisana na hiperprodukciju potrošnih i jednostavnih narativa (koji bez obzira na to često zablistaju), druga je ciljano filozofična, autorefleksivna, i pretenduje na određenu dozu – umetničke i kulturološke – ozbiljnosti.
Tanasić ovde tačno i precizno opisuje razliku između američkog i evropskog stripa. Evropskom bih dodao i južnoameričke autore, ko ih zna - razumeće.
Bitnih zamerki na tekst nemam. Možda previše poređenja sa Marvel/DC konfekcijom. Ipak je prevelika razlika. DŽaba im i "Watchmen" i "Silver surfer", neće oni nikad dostići Evropu.
I da, Nikola, što ne spomenuste i epizodu "Dobrodošli na Alflolol"? Pored "Ambasadora senki" ta mi je jedna od omiljenih. Ekološko štivo. :)
Preporuke:
7
2
19
sreda, 09 avgust 2017 16:24
Raćel
Tanasiću, posebno te uvažavam. Ali da dodam , što se tiče stripova kod nas, a nisu naši. Još ranije mi je došlo" pod ruku" u nastavcima je bio strip o Ben Boltu, onda o Juliji DŽons, a potom o Evi Džons.
Da li i to spada u okvir teksta, koji si napisao?
Preporuke:
3
0
20
sreda, 09 avgust 2017 19:30
Seljak Bezemljaš
Američka elita, politička, bankarska, kulturna..sa sve novinarima i kada o tome ne govori drži da je za održavanje "imperijalne dimenzije" Sjedinjenih Američkih Država pored ekonomske i vojne moći,neophodna privlačnost američke "kulture" (industrije zabave)
Socijalizam je računao da će obrazovanje biti gubilište kiča.Strašna strateška greška.
Satraće ga ono što se naziva "masovna kultura"koja će i strip nazvati umetnošću.
A mi.
Pedesetih neko je pravio izbor 200 (ili 300)najboljih svetskih dela.Poezija,proza,filozofija,istorija...Progonili su se živi, mrtvi su uglavnom bili dobri.Od toga su se pravile biblioteke po fabrikama.Knjige čitaocima a čitaoci na stadionima i po kafanama. Sredinom šezdesetih zakovaše vrata na fabričkim bibliotekama.
Uveliko su cvetali kiosci sa stripovima.
Krajem pedesetih "Male novine"i "Dečije novine".
Tarzan i Tim Tejlor.Posle drugi.
Samoupravljač se rugao okolnim narodima što nemaju "crtane romane".Tako se megalomanski zvala sveščica stripova.
Preporuke:
5
3
21
četvrtak, 10 avgust 2017 06:36
Spiridon
@ Velizar M.
Pa sad ukazao bih na jednu čini mi se malo realniju recenziju istog filma koja se može naći na ovoj adresi
Što se tiče opet odnosa američke industrije zabave i evropske, pre bih rekao da su Amerikanci to shvatili na ispravan način, odnosno kao industriju gde se proizvodi serijski to jest štancuje zabava za široke narodne mase i gde nema mnogo pameti, jer ista nije potrebna i samo kvari ugođaj. Situacija u kojoj mi raspravljamo o "umetničkim" dometima i skrivenim porukama koje se mogu naći u proizvodima zabavno-razodnog karaktera, situacija u kojoj se umesto recenzija zaista vrednih knjiga ili vrednih filmova kojih je bilo i to mnogo, mi zanimamo ekranizacijama stripova, ko je veći antiimperijalista Supermen ili Betmen ili o vrhunskom kvalitetu Tarantinovih filmova, je meni lično skoro pa fantazmagorično nadrealna ali dobro lepota je uvek bila u oku posmatrača...
Preporuke:
3
1
22
petak, 11 avgust 2017 20:51
Velizar M. @Spiridon
Hajde, videćemo. Sud o samom filmu doneću za par nedelja, kad ga budem pogledao. Moj komentar se više odnosio na strip. A "Valerijan"je nastao baš nekako u vreme kada su "normalni" američki stripovi izgubili dah i kada je hiperprodukcija ispraznih albuma o superherojima preuzela primat sa one strane okeana.
Neko je pomenuo "Bena Bolta" i "Juliju DŽons". To su bile sapunice, ekvivalent današnjim TV serijama.
Marfi(Bolt)uopšte nije bio loš, solidno je preuzeo "princa Valijanta". No, to je sve bio novinski strip, uglavnom izdanja "King fičers sindikata" koja su izlazila u dnevnim kaiševima i nedeljnim tablama. Bilo je tu odličnih autora, Rejmond, Foster, Kanif, Robins i mnogi drugi. Ali do kraja 60tih od toga nije ostalo ništa. Eto toliko, ovako ukratko, na temu razlike evropskog i američkog stripa. O ekranizacijama - šta da se radi, došla su druga vremena. Jeste to ponajviše zabava ali bar može podsetiti na originale. I biće mi drago ako se bar neke ekranizacije odrade dobro.
.jpg)
Koliko god se moglo spočitati da je Dikan bio u stvari jugoslovenska analogija Asteriksa, ne može se negirati gernijalnost tih stripova. Mislim da su bili biser mog detinjstva.
Međutim sa tim stripovima se desilo nešto što mi je malo poremetilo sistem vrednosti.
Ja sam kao dečakl naravno navijao za partizane i kad sam saznao da je crtač Mirka i Slavka bio čovek koji je u mladosti sve vreme rata proveo u četnicima malo sam se iznenadio.
Moje iznenađenje je bilo još više kad sam saznao da je Dikan bio pravljen u institutu za bezbednost, glavnoj Titovoj fabrici falsifikata.
Ipak najdublje sam se razočarao kad sam saznao da je Branko Ćopić pio. On je bio junak mog detinjstva i teško mi je palo kad sam saznao da nije bio savršen kako sam ga zamišljao.
Poznajući današlje četnike i današnje udbaše njima se ni Dikan ni Mirko i Slavko ne mogu desiti.
Nažalost.
A bili su u korak sa svetom.
kada će na zapadu da snime film koji nije naučna fantastika, nego realna priča o ovome gore izrečenom? što se tiče prihvatanja filma u sad, taman posla da francuzi uzimaju pare amerikancima. kad oni nama treba da uzmu pare tržište je zatvoreno, a kada mi njima trebamo uzeti onda je otvoreno. to je američka maksima.
onaj nacionalne države. Narod podrazumeva srodan mentalitet članova zajednice, nacija naprotiv zahteva najpre srodan materijalni interes ("novac nema boju"). Zato strip beše idealan za zemlje poput Belgije, Jugoslavije, SAD, V. Britanije, gde je trebalo stvoriti novi nacionalni identitet. Tu počinje veza s politikom, kao i kod filma, rok-muzike i ostalih novih stvaralačkih formi. Međutim, ovo ne znači da i u devetoj umetnosti nisu odražene opšte ideološke vrednosti sredine. Na Zapadu je oduvek, još u epskoj poeziji, bio izraženiji tip heroja nalik bogu, pa tamo redovno imamo strip-junake obdarene posebnim moćima, kao kod Marvelovih superheroja. Istoku, gde je heroj bliži čoveku, teže je da svari to shvatanje, pa smo zato i mi uvek lakše primali čovekolike Konane (isti naš Kraljević Marko), nego bogolike Supermene. Pitanje etike.
Još jedna zanimljivost, na IMBD stoji da je Largo Vinč imao ukupnu USA zaradu od neverovatnih $7.621, a Valerijan ima već 36 miliona, što ga sigurno već sad čini najkomercijalnijim neameričkim filmom snimljenim po stripu u američkim bioskopima.
Doduše, ekranizacija sa Staloneom se nije proslavila, ali je zato južnoafrički film sa Karlom Urbanom i Lanom Hedi primljen prilično toplo.
Drugi kontraprimer su svakako stripovi Alana Mura, koji imaju apsolutno kultni status u SAD, a njihove ekranizacije su veoma popularne (i visokobudžetne).
Tržište nije zatvoreno uopšte, japanski stripovi od 90-tih dominiraju svetskim tržištem, i redovno se ekranizuju, što crtano što igrano.
@AgatonFonPnjetrović
Bilo ih je na kioscima, što se tiče poslednih 15 godina, čitanje je postalo onlajn, stripove u fizičkom obliku kupuju kolekcionari.
Slažem se da Japanci dobro prolaze, ali to je zahvaljujući izuzetno sposobnim menadžerima prodaje, kao uostalom i sa mnogim drugim japanskim proizvodima.
Kad sam napisao zatvoreno tržište, naravno nisam mislio u bukvalnom smislu, da je nemoguće kupiti u Americi evropski strip, već da je taj proizvod potpuno marginalizovan na tom tržištu. Činjenica je da proizvodi masovne kulture kao strip, muzika, film, tv serije, koji su neameričke produkcije izuzetno loše prolaze u USA, pogotovu ako dolaze sa neengleskog govornog područja. Ima par izuzetaka, ali oni samo potvrđuju pravilo. Očigledno je da je američkoj vladajućoj klasi važnije da sačuva svoje tržište od stranih kulturnih uticaja nego od robe široke potrošnje kao što su automobili, kućni aparati i sl.
Naravno da je američko tržište zatvoreno. I ne samo američko. Ali to je ta ideološka priča o kojoj sam pisao. Jednom sam ponudio svoj strip poznatom izdavaču na Zapadu. Odgovor je bio "ne", jer moj heroj nije obdaren posebnim moćima. Meni isprva nije bilo jasno. Priča kvalitetna, crtež takođe... Ali pošto sam potom živeo u inostranstvu, postalo mi je jasno: mi smo različiti od zapadnjaka i kada to ne osećamo. Zbog etičkih razlika koje sam pomenuo. Evo u epovima npr: naš narodni epski junak se bori "prsa u prsa" protiv neprijatelja, dok je u zapadnjačkom junak uvek obdaren posebnim oružjem (čarobnim prstenom itd.). Drugim rečima, zapadnom junaku je najbitnije da sačuva to tajno oružje, jer bez njega nije junak, i dopušteno mu je da zbog toga i laže i maže. A naš je uvek moralan. Ta priča je kompleksna i duboka, prožima sve pore društva i strip tu nije izuzetak. Nama se čini da ja Zapad zatvoren zbog nekih ekonomskih razloga, ali on je zapravo blokiran ideološki.
Pa sad, pravilan termin nije, niti može biti masovna kultura, već kulturna industrija ili još preciznije industrija zabave. Amerika je zatvoreno tržište za tu vrstu proizvoda, ne zato što postoji neka tajna odluka o zaštiti svoje kulture jer to uostalom i nije kultura nego zabava pod jedan. Pod dva oni su već jedan vek glavni proizvođači svakojake zabave u svim mogućim audio-vizuelnim oblicima, te samim time nemaju nikakvu potrebu da uvoze dati proizvod iz istih razloga zašto se u Srbiju ne uvozi bugarska ili bilo čija druga rakija, pošto imamo dovoljno i svoje a i smatramo je pri tome ubedljivo najboljom na svetu. Prema tome Amerikanci se ponašaju potpuno isto kada su kola ili stripovi u pitanju, prosto smatraju da imaju bolje proizvode, nego što su oni koje mogu da uvezu...
u vreme ionflacije stripova nije bilo na kioscima jer nisu mogli da dobiju sledovanje hartije. prednost su imali porno časopisi što je pan erotika posle petog oktobra i sama napisala. pan erotika imala je seks oglase i očevidno je bilo da je vlast išla po sistemu da narodu treba dati hleba i seksa. stripoteka se na kioscima ponovo pojavila tek posle petog oktobra. ona izlazi i danas ali većina mladih nema pojma šta je to. posle propasti dečijih novina i foruma nije ostao nijedan veliki izdavač stripa koji je mogao da pokrije kioske svojim stripovima. osim toga izdavači nisu uspeli da pronađu strip junake za koje će se masovno vezati nove generacije kojima zagor ili alan ford više nisu zanimljivi. strip je tako kod nas postao elitistička stvar jer su novi izdavači morali da objavljuju stripove koji su imali mali ali siguran krug čitalaca. to što svi čitamo stripove u elektronskom izdanju je stvar nužde a ne izbora. pošto ih skidamo besplatno to je piraterija ali...
Bitnih zamerki na tekst nemam. Možda previše poređenja sa Marvel/DC konfekcijom. Ipak je prevelika razlika. DŽaba im i "Watchmen" i "Silver surfer", neće oni nikad dostići Evropu.
I da, Nikola, što ne spomenuste i epizodu "Dobrodošli na Alflolol"? Pored "Ambasadora senki" ta mi je jedna od omiljenih. Ekološko štivo. :)
Da li i to spada u okvir teksta, koji si napisao?
Socijalizam je računao da će obrazovanje biti gubilište kiča.Strašna strateška greška.
Satraće ga ono što se naziva "masovna kultura"koja će i strip nazvati umetnošću.
A mi.
Pedesetih neko je pravio izbor 200 (ili 300)najboljih svetskih dela.Poezija,proza,filozofija,istorija...Progonili su se živi, mrtvi su uglavnom bili dobri.Od toga su se pravile biblioteke po fabrikama.Knjige čitaocima a čitaoci na stadionima i po kafanama. Sredinom šezdesetih zakovaše vrata na fabričkim bibliotekama.
Uveliko su cvetali kiosci sa stripovima.
Krajem pedesetih "Male novine"i "Dečije novine".
Tarzan i Tim Tejlor.Posle drugi.
Samoupravljač se rugao okolnim narodima što nemaju "crtane romane".Tako se megalomanski zvala sveščica stripova.
Pa sad ukazao bih na jednu čini mi se malo realniju recenziju istog filma koja se može naći na ovoj adresi
www.beforeafter.rs/kultura/valerijan-carstvo-hiljadu-planeta/
Što se tiče opet odnosa američke industrije zabave i evropske, pre bih rekao da su Amerikanci to shvatili na ispravan način, odnosno kao industriju gde se proizvodi serijski to jest štancuje zabava za široke narodne mase i gde nema mnogo pameti, jer ista nije potrebna i samo kvari ugođaj. Situacija u kojoj mi raspravljamo o "umetničkim" dometima i skrivenim porukama koje se mogu naći u proizvodima zabavno-razodnog karaktera, situacija u kojoj se umesto recenzija zaista vrednih knjiga ili vrednih filmova kojih je bilo i to mnogo, mi zanimamo ekranizacijama stripova, ko je veći antiimperijalista Supermen ili Betmen ili o vrhunskom kvalitetu Tarantinovih filmova, je meni lično skoro pa fantazmagorično nadrealna ali dobro lepota je uvek bila u oku posmatrača...
Neko je pomenuo "Bena Bolta" i "Juliju DŽons". To su bile sapunice, ekvivalent današnjim TV serijama.
Marfi(Bolt)uopšte nije bio loš, solidno je preuzeo "princa Valijanta". No, to je sve bio novinski strip, uglavnom izdanja "King fičers sindikata" koja su izlazila u dnevnim kaiševima i nedeljnim tablama. Bilo je tu odličnih autora, Rejmond, Foster, Kanif, Robins i mnogi drugi. Ali do kraja 60tih od toga nije ostalo ništa. Eto toliko, ovako ukratko, na temu razlike evropskog i američkog stripa. O ekranizacijama - šta da se radi, došla su druga vremena. Jeste to ponajviše zabava ali bar može podsetiti na originale. I biće mi drago ako se bar neke ekranizacije odrade dobro.