U svoje vreme nekada u Jugoslaviji pre 1992 godine sam zaista jako puno citao strip romane tipa Zagor, Blek Stena, Alan Ford. Lepo secanje.
Препоруке:
17
1
2
недеља, 06 август 2017 23:15
Мики
Vidim neko kuka za kioscima,neko kuka na cene.Ljudi moji svakome ko iole prati strip jasno je koliko je evoluirao zadnje dve decenije.Već duže vreme popularne su tzv grafičke novele koje po svojim okvirima i dometima daleko prevazilaze ono što se nekada zvalo strip i prodavalo se za siću na trafici.Strip se po opštim kriterijumima izborio za status umetnosti što i jeste.A to košta i ne može se uvek prodavati na trafici.Jer, ako ćemo pošteno ni trafike nisu ono što su nekad bile.Nekad se stajalo ispred trafike,gledalo u časopise,naslovnice,vazdan biralo i komentarisalo.Sada su trafike banalne usputne stanice za duvan,dopune i dnevnu štampu.Na kraju krajeva,prosečni strip albumi ne koštaju više nego neka gotovo obična aktuelna knjiga i to u ne mnogo luksuznom izdanju.Pa ko šta voli,nek izvoli.Banalan primer-toliko voljeni petparaćki strip sa trafike sada se pravi u kolorisanom luksuznom formatu sa tvrdim koricama i košta da se smrzneš.
Препоруке:
12
3
3
недеља, 06 август 2017 23:16
животни професор синиша
Ми смо имали два стрип-бисера то су Мирко и Славко и Дикан.
Колико год се могло спочитати да је Дикан био у ствари југословенска аналогија Астерикса, не може се негирати гернијалност тих стрипова. Мислим да су били бисер мог детињства.
Међутим са тим стриповима се десило нешто што ми је мало пореметило систем вредности.
Ја сам као дечакл наравно навијао за партизане и кад сам сазнао да је цртач Мирка и Славка био човек који је у младости све време рата провео у четницима мало сам се изненадио.
Моје изненађење је било још више кад сам сазнао да је Дикан био прављен у институту за безбедност, главној Титовој фабрици фалсификата.
Ипак најдубље сам се разочарао кад сам сазнао да је Бранко Ћопић пио. Он је био јунак мог детињства и тешко ми је пало кад сам сазнао да није био савршен како сам га замишљао.
Познајући данашље четнике и данашње удбаше њима се ни Дикан ни Мирко и Славко не могу десити.
Нажалост.
А били су у корак са светом.
Препоруке:
11
13
4
понедељак, 07 август 2017 00:59
АгатонФонПњетровић
Аутор Каже:''Кудикамо више у Србији се читала и издавала тзв. „франко-белгијска школа стрипа“ ''. Неће бити тако. Астерикс јесте био врло популаран али Тин-тин није никада иако га је Забавник упорно објављивао јер је био јефтин. Србијом су владали италијански стрипови: Алан Форд, Загор и мноштво других. Други су били Американци а тек онда француско-белгијски стрипови. То што данас издавачке куће објављују луксузне стрип албуме и то су често француско-белгијски стрипови не говори о популарности тих стрипова у Србији јер су тиражи тих издања минорни. Амерички стрипови су скупљи и наши издавачи немају немају новца за откуп права. Један од коментатора казао је да се данашњи стрипови не могу продавати на киосцима што је глупост. Стрипови се и данас у Америци продају накиосцима баш као и у Јапану а то су светске велесиле стрипа. Код нас се изгубила навика читања стрипова јер је једна цела генерација одрасла под санкцијама када стрипова није било на киосцима.
Препоруке:
24
0
5
понедељак, 07 август 2017 07:09
@sinisa
A i na odabiru stripa se vidi da si bio strebercic i miljenik uciteljice. Pored takvih serija lunov magnus stripa mirka i slavka uzimali su samo oni koji su najbolje recitovali pjesme o Titu. Sinisa, glavu dajem da si uciteljici dojavljivao ko nije slusao na velikom odmoru. Kasnije si slicno radio, samo s udbinim opetativcima.
Препоруке:
19
6
6
понедељак, 07 август 2017 08:40
ел србињо
Још једном, није реч о испразној осуди људске природе као такве, већ чисто политичка порука, која недвосмислено на своје место поставља месијански комплекс савремене западне цивилизације, убеђене и даље да јој њено богатство, војна моћ и технолошки напредак обезбеђују изузетност и моралну надмоћ над „народима другог реда“.
када ће на западу да сниме филм који није научна фантастика, него реална прича о овоме горе изреченом? што се тиче прихватања филма у сад, таман посла да французи узимају паре американцима. кад они нама треба да узму паре тржиште је затворено, а када ми њима требамо узети онда је отворено. то је америчка максима.
Препоруке:
8
1
7
понедељак, 07 август 2017 10:32
Иван
Стрип је дивна уметност, али са друге стране, он је и релативно нова уметност. Као такав био је идеалан за нове идеолошке концепте. Један од тих концепата је
онај националне државе. Народ подразумева сродан менталитет чланова заједнице, нација напротив захтева најпре сродан материјални интерес ("новац нема боју"). Зато стрип беше идеалан за земље попут Белгије, Југославије, САД, В. Британије, где је требало створити нови национални идентитет. Ту почиње веза с политиком, као и код филма, рок-музике и осталих нових стваралачких форми. Међутим, ово не значи да и у деветој уметности нису одражене опште идеолошке вредности средине. На Западу је одувек, још у епској поезији, био израженији тип хероја налик богу, па тамо редовно имамо стрип-јунаке обдарене посебним моћима, као код Марвелових суперхероја. Истоку, где је херој ближи човеку, теже је да свари то схватање, па смо зато и ми увек лакше примали човеколике Конане (исти наш Краљевић Марко), него боголике Супермене. Питање етике.
Препоруке:
11
0
8
понедељак, 07 август 2017 11:43
пензионер Цвико
Ми и стрип? И за стрип треба новаца а њега код нас је мало, практично, нема га. Погледајмо наше музеје. Само један поглед: затворени су. Шта стрип одражава? Пре свега новац и војну моћ земље из које долази (уместо војне моћи можемо написати: америчко насиље). Да ли то имамо? Наравно, немамо. Па према немамо ни стрип а самим тим да се кроз стрип и изразимо ...
Препоруке:
8
9
9
понедељак, 07 август 2017 14:49
mala primedba
Zanimljivo je da u USA nikad nisu prolazili čak ni britanski stripovi iako su objavljivani izvorno na engleskom, tako da je osim kulturoloških razlika očigledno u pitanju i klasično zatvoreno tržište. Najbolji primer je Modesti Blejz, iako u stripu ne postoji ništa što bi u političkom smislu bilo sporno za prosečnog Amerikanca, uostalom Modesti Blejz je između ostalog i agent britanske obaveštajne službe, strip je praktično nepoznat američkoj publici. Miramax je 2004. snimio jedan vrlo niskobudžetni film samo zato da ne bi izgubili prava na ekranizaciju i tu je sve stalo.
Još jedna zanimljivost, na IMBD stoji da je Largo Vinč imao ukupnu USA zaradu od neverovatnih $7.621, a Valerijan ima već 36 miliona, što ga sigurno već sad čini najkomercijalnijim neameričkim filmom snimljenim po stripu u američkim bioskopima.
Препоруке:
4
1
10
понедељак, 07 август 2017 15:33
@mala primedba
Занимљив контрапример је "Судија Дред", који је као стрип изузетно популаран у САД.
Додуше, екранизација са Сталонеом се није прославила, али је зато јужноафрички филм са Карлом Урбаном и Ланом Хеди примљен прилично топло.
Други контрапример су свакако стрипови Алана Мура, који имају апсолутно култни статус у САД, а њихове екранизације су веома популарне (и високобуџетне).
Препоруке:
6
1
11
понедељак, 07 август 2017 23:25
...узгред
серија "Никад робом" је имала стрипове и на бази српских епсих песама. Могли би се поновити...
Препоруке:
3
0
12
понедељак, 07 август 2017 23:49
Bya-Bya
@mala primedba
Zanimljivo je da u USA nikad nisu prolazili čak ni britanski stripovi iako su objavljivani izvorno na engleskom, tako da je osim kulturoloških razlika očigledno u pitanju i klasično zatvoreno tržište.
Tržište nije zatvoreno uopšte, japanski stripovi od 90-tih dominiraju svetskim tržištem, i redovno se ekranizuju, što crtano što igrano.
@АгатонФонПњетровић
Код нас се изгубила навика читања стрипова јер је једна цела генерација одрасла под санкцијама када стрипова није било на киосцима.
Bilo ih je na kioscima, što se tiče poslednih 15 godina, čitanje je postalo onlajn, stripove u fizičkom obliku kupuju kolekcionari.
Препоруке:
5
0
13
уторак, 08 август 2017 07:29
Спиридон
Одличан текст Николе Танасића, било би заиста одлично ако би млади аутор могао да напише једну упоредну рецензију свих ових екранизованих стрипова и упореди их на плану њиховог антиимперијализма. По мом скромном суду било би занимљиво сагледати ко у тој категорији одскаче од осталих, ја лично типујем на Супермена мада се ни Бетмен не сме запоставити...
Препоруке:
3
2
14
уторак, 08 август 2017 09:51
mala primedba
@Bya-Bya
Slažem se da Japanci dobro prolaze, ali to je zahvaljujući izuzetno sposobnim menadžerima prodaje, kao uostalom i sa mnogim drugim japanskim proizvodima.
Kad sam napisao zatvoreno tržište, naravno nisam mislio u bukvalnom smislu, da je nemoguće kupiti u Americi evropski strip, već da je taj proizvod potpuno marginalizovan na tom tržištu. Činjenica je da proizvodi masovne kulture kao strip, muzika, film, tv serije, koji su neameričke produkcije izuzetno loše prolaze u USA, pogotovu ako dolaze sa neengleskog govornog područja. Ima par izuzetaka, ali oni samo potvrđuju pravilo. Očigledno je da je američkoj vladajućoj klasi važnije da sačuva svoje tržište od stranih kulturnih uticaja nego od robe široke potrošnje kao što su automobili, kućni aparati i sl.
Препоруке:
5
0
15
уторак, 08 август 2017 11:17
Иван
@ мала примедба, bya bya
Наравно да је америчко тржиште затворено. И не само америчко. Али то је та идеолошка прича о којој сам писао. Једном сам понудио свој стрип познатом издавачу на Западу. Одговор је био "не", јер мој херој није обдарен посебним моћима. Мени испрва није било јасно. Прича квалитетна, цртеж такође... Али пошто сам потом живео у иностранству, постало ми је јасно: ми смо различити од западњака и када то не осећамо. Због етичких разлика које сам поменуо. Ево у еповима нпр: наш народни епски јунак се бори "прса у прса" против непријатеља, док је у западњачком јунак увек обдарен посебним оружјем (чаробним прстеном итд.). Другим речима, западном јунаку је најбитније да сачува то тајно оружје, јер без њега није јунак, и допуштено му је да због тога и лаже и маже. А наш је увек моралан. Та прича је комплексна и дубока, прожима све поре друштва и стрип ту није изузетак. Нама се чини да ја Запад затворен због неких економских разлога, али он је заправо блокиран идеолошки.
Препоруке:
6
1
16
уторак, 08 август 2017 12:03
Спиридон
@ mala primedba
Па сад, правилан термин није, нити може бити масовна култура, већ културна индустрија или још прецизније индустрија забаве. Америка је затворено тржиште за ту врсту производа, не зато што постоји нека тајна одлука о заштити своје културе јер то уосталом и није култура него забава под један. Под два они су већ један век главни произвођачи свакојаке забаве у свим могућим аудио-визуелним облицима, те самим тиме немају никакву потребу да увозе дати производ из истих разлога зашто се у Србију не увози бугарска или било чија друга ракија, пошто имамо довољно и своје а и сматрамо је при томе убедљиво најбољом на свету. Према томе Американци се понашају потпуно исто када су кола или стрипови у питању, просто сматрају да имају боље производе, него што су они које могу да увезу...
Препоруке:
1
1
17
уторак, 08 август 2017 14:07
АгатонФонПетровић
@Bya-Bya
у време ионфлације стрипова није било на киосцима јер нису могли да добију следовање хартије. предност су имали порно часописи што је пан еротика после петог октобра и сама написала. пан еротика имала је секс огласе и очевидно је било да је власт ишла по систему да народу треба дати хлеба и секса. стрипотека се на киосцима поново појавила тек после петог октобра. она излази и данас али већина младих нема појма шта је то. после пропасти дечијих новина и форума није остао ниједан велики издавач стрипа који је могао да покрије киоске својим стриповима. осим тога издавачи нису успели да пронађу стрип јунаке за које ће се масовно везати нове генерације којима загор или алан форд више нису занимљиви. стрип је тако код нас постао елитистичка ствар јер су нови издавачи морали да објављују стрипове који су имали мали али сигуран круг читалаца. то што сви читамо стрипове у електронском издању је ствар нужде а не избора. пошто их скидамо бесплатно то је пиратерија али...
Препоруке:
5
0
18
уторак, 08 август 2017 22:22
Велизар М.
Даде нам Танасић још један добар приказ још једног, верујем, доброг филма. Нисам још стигао да га погледам али ако је тек упола добар као стрип биће то одлично. Добар је текст и тешко је издвојити само један део али овај је један од суштинских:
Док је прва школа наглашено фриволна и оријентисана на хиперпродукцију потрошних и једноставних наратива (који без обзира на то често заблистају), друга је циљано филозофична, ауторефлексивна, и претендује на одређену дозу – уметничке и културолошке – озбиљности.
Танасић овде тачно и прецизно описује разлику између америчког и европског стрипа. Европском бих додао и јужноамеричке ауторе, ко их зна - разумеће.
Битних замерки на текст немам. Можда превише поређења са Марвел/ДЦ конфекцијом. Ипак је превелика разлика. Џаба им и "Watchmen" и "Silver surfer", неће они никад достићи Европу.
И да, Никола, што не споменусте и епизоду "Добродошли на Алфлолол"? Поред "Амбасадора сенки" та ми је једна од омиљених. Еколошко штиво. :)
Препоруке:
7
2
19
среда, 09 август 2017 16:24
Raćel
Tanasiću, posebno te uvažavam. Ali da dodam , što se tiče stripova kod nas, a nisu naši. Još ranije mi je došlo" pod ruku" u nastavcima je bio strip o Ben Boltu, onda o Juliji DŽons, a potom o Evi Džons.
Da li i to spada u okvir teksta, koji si napisao?
Препоруке:
3
0
20
среда, 09 август 2017 19:30
Сељак Беземљаш
Америчка елита, политичка, банкарска, културна..са све новинарима и када о томе не говори држи да је за одржавање "империјалне димензије" Сједињених Америчких Држава поред економске и војне моћи,неопходна привлачност америчке "културе" (индустрије забаве)
Социјализам је рачунао да ће образовање бити губилиште кича.Страшна стратешка грешка.
Сатраће га оно што се назива "масовна култура"која ће и стрип назвати уметношћу.
А ми.
Педесетих неко је правио избор 200 (или 300)најбољих светских дела.Поезија,проза,филозофија,историја...Прогонили су се живи, мртви су углавном били добри.Од тога су се правиле библиотеке по фабрикама.Књиге читаоцима а читаоци на стадионима и по кафанама. Средином шездесетих заковаше врата на фабричким библиотекама.
Увелико су цветали киосци са стриповима.
Крајем педесетих "Мале новине"и "Дечије новине".
Тарзан и Тим Тејлор.После други.
Самоуправљач се ругао околним народима што немају "цртане романе".Тако се мегаломански звала свешчица стрипова.
Препоруке:
5
3
21
четвртак, 10 август 2017 06:36
Спиридон
@ Велизар М.
Па сад указао бих на једну чини ми се мало реалнију рецензију истог филма која се може наћи на овој адреси
Што се тиче опет односа америчке индустрије забаве и европске, пре бих рекао да су Американци то схватили на исправан начин, односно као индустрију где се производи серијски то јест штанцује забава за широке народне масе и где нема много памети, јер иста није потребна и само квари угођај. Ситуација у којој ми расправљамо о "уметничким" дометима и скривеним порукама које се могу наћи у производима забавно-разодног карактера, ситуација у којој се уместо рецензија заиста вредних књига или вредних филмова којих је било и то много, ми занимамо екранизацијама стрипова, ко је већи антиимперијалиста Супермен или Бетмен или о врхунском квалитету Тарантинових филмова, је мени лично скоро па фантазмагорично надреална али добро лепота је увек била у оку посматрача...
Препоруке:
3
1
22
петак, 11 август 2017 20:51
Велизар М. @Спиридон
Хајде, видећемо. Суд о самом филму донећу за пар недеља, кад га будем погледао. Мој коментар се више односио на стрип. А "Валеријан"је настао баш некако у време када су "нормални" амерички стрипови изгубили дах и када је хиперпродукција испразних албума о суперхеројима преузела примат са оне стране океана.
Неко је поменуо "Бена Болта" и "Јулију Џонс". То су биле сапунице, еквивалент данашњим ТВ серијама.
Марфи(Болт)уопште није био лош, солидно је преузео "принца Валијанта". Но, то је све био новински стрип, углавном издања "Кинг фичерс синдиката" која су излазила у дневним каишевима и недељним таблама. Било је ту одличних аутора, Рејмонд, Фостер, Каниф, Робинс и многи други. Али до краја 60тих од тога није остало ништа. Ето толико, овако укратко, на тему разлике европског и америчког стрипа. О екранизацијама - шта да се ради, дошла су друга времена. Јесте то понајвише забава али бар може подсетити на оригинале. И биће ми драго ако се бар неке екранизације одраде добро.
.jpg)
Колико год се могло спочитати да је Дикан био у ствари југословенска аналогија Астерикса, не може се негирати гернијалност тих стрипова. Мислим да су били бисер мог детињства.
Међутим са тим стриповима се десило нешто што ми је мало пореметило систем вредности.
Ја сам као дечакл наравно навијао за партизане и кад сам сазнао да је цртач Мирка и Славка био човек који је у младости све време рата провео у четницима мало сам се изненадио.
Моје изненађење је било још више кад сам сазнао да је Дикан био прављен у институту за безбедност, главној Титовој фабрици фалсификата.
Ипак најдубље сам се разочарао кад сам сазнао да је Бранко Ћопић пио. Он је био јунак мог детињства и тешко ми је пало кад сам сазнао да није био савршен како сам га замишљао.
Познајући данашље четнике и данашње удбаше њима се ни Дикан ни Мирко и Славко не могу десити.
Нажалост.
А били су у корак са светом.
када ће на западу да сниме филм који није научна фантастика, него реална прича о овоме горе изреченом? што се тиче прихватања филма у сад, таман посла да французи узимају паре американцима. кад они нама треба да узму паре тржиште је затворено, а када ми њима требамо узети онда је отворено. то је америчка максима.
онај националне државе. Народ подразумева сродан менталитет чланова заједнице, нација напротив захтева најпре сродан материјални интерес ("новац нема боју"). Зато стрип беше идеалан за земље попут Белгије, Југославије, САД, В. Британије, где је требало створити нови национални идентитет. Ту почиње веза с политиком, као и код филма, рок-музике и осталих нових стваралачких форми. Међутим, ово не значи да и у деветој уметности нису одражене опште идеолошке вредности средине. На Западу је одувек, још у епској поезији, био израженији тип хероја налик богу, па тамо редовно имамо стрип-јунаке обдарене посебним моћима, као код Марвелових суперхероја. Истоку, где је херој ближи човеку, теже је да свари то схватање, па смо зато и ми увек лакше примали човеколике Конане (исти наш Краљевић Марко), него боголике Супермене. Питање етике.
Još jedna zanimljivost, na IMBD stoji da je Largo Vinč imao ukupnu USA zaradu od neverovatnih $7.621, a Valerijan ima već 36 miliona, što ga sigurno već sad čini najkomercijalnijim neameričkim filmom snimljenim po stripu u američkim bioskopima.
Додуше, екранизација са Сталонеом се није прославила, али је зато јужноафрички филм са Карлом Урбаном и Ланом Хеди примљен прилично топло.
Други контрапример су свакако стрипови Алана Мура, који имају апсолутно култни статус у САД, а њихове екранизације су веома популарне (и високобуџетне).
Tržište nije zatvoreno uopšte, japanski stripovi od 90-tih dominiraju svetskim tržištem, i redovno se ekranizuju, što crtano što igrano.
@АгатонФонПњетровић
Bilo ih je na kioscima, što se tiče poslednih 15 godina, čitanje je postalo onlajn, stripove u fizičkom obliku kupuju kolekcionari.
Slažem se da Japanci dobro prolaze, ali to je zahvaljujući izuzetno sposobnim menadžerima prodaje, kao uostalom i sa mnogim drugim japanskim proizvodima.
Kad sam napisao zatvoreno tržište, naravno nisam mislio u bukvalnom smislu, da je nemoguće kupiti u Americi evropski strip, već da je taj proizvod potpuno marginalizovan na tom tržištu. Činjenica je da proizvodi masovne kulture kao strip, muzika, film, tv serije, koji su neameričke produkcije izuzetno loše prolaze u USA, pogotovu ako dolaze sa neengleskog govornog područja. Ima par izuzetaka, ali oni samo potvrđuju pravilo. Očigledno je da je američkoj vladajućoj klasi važnije da sačuva svoje tržište od stranih kulturnih uticaja nego od robe široke potrošnje kao što su automobili, kućni aparati i sl.
Наравно да је америчко тржиште затворено. И не само америчко. Али то је та идеолошка прича о којој сам писао. Једном сам понудио свој стрип познатом издавачу на Западу. Одговор је био "не", јер мој херој није обдарен посебним моћима. Мени испрва није било јасно. Прича квалитетна, цртеж такође... Али пошто сам потом живео у иностранству, постало ми је јасно: ми смо различити од западњака и када то не осећамо. Због етичких разлика које сам поменуо. Ево у еповима нпр: наш народни епски јунак се бори "прса у прса" против непријатеља, док је у западњачком јунак увек обдарен посебним оружјем (чаробним прстеном итд.). Другим речима, западном јунаку је најбитније да сачува то тајно оружје, јер без њега није јунак, и допуштено му је да због тога и лаже и маже. А наш је увек моралан. Та прича је комплексна и дубока, прожима све поре друштва и стрип ту није изузетак. Нама се чини да ја Запад затворен због неких економских разлога, али он је заправо блокиран идеолошки.
Па сад, правилан термин није, нити може бити масовна култура, већ културна индустрија или још прецизније индустрија забаве. Америка је затворено тржиште за ту врсту производа, не зато што постоји нека тајна одлука о заштити своје културе јер то уосталом и није култура него забава под један. Под два они су већ један век главни произвођачи свакојаке забаве у свим могућим аудио-визуелним облицима, те самим тиме немају никакву потребу да увозе дати производ из истих разлога зашто се у Србију не увози бугарска или било чија друга ракија, пошто имамо довољно и своје а и сматрамо је при томе убедљиво најбољом на свету. Према томе Американци се понашају потпуно исто када су кола или стрипови у питању, просто сматрају да имају боље производе, него што су они које могу да увезу...
у време ионфлације стрипова није било на киосцима јер нису могли да добију следовање хартије. предност су имали порно часописи што је пан еротика после петог октобра и сама написала. пан еротика имала је секс огласе и очевидно је било да је власт ишла по систему да народу треба дати хлеба и секса. стрипотека се на киосцима поново појавила тек после петог октобра. она излази и данас али већина младих нема појма шта је то. после пропасти дечијих новина и форума није остао ниједан велики издавач стрипа који је могао да покрије киоске својим стриповима. осим тога издавачи нису успели да пронађу стрип јунаке за које ће се масовно везати нове генерације којима загор или алан форд више нису занимљиви. стрип је тако код нас постао елитистичка ствар јер су нови издавачи морали да објављују стрипове који су имали мали али сигуран круг читалаца. то што сви читамо стрипове у електронском издању је ствар нужде а не избора. пошто их скидамо бесплатно то је пиратерија али...
Битних замерки на текст немам. Можда превише поређења са Марвел/ДЦ конфекцијом. Ипак је превелика разлика. Џаба им и "Watchmen" и "Silver surfer", неће они никад достићи Европу.
И да, Никола, што не споменусте и епизоду "Добродошли на Алфлолол"? Поред "Амбасадора сенки" та ми је једна од омиљених. Еколошко штиво. :)
Da li i to spada u okvir teksta, koji si napisao?
Социјализам је рачунао да ће образовање бити губилиште кича.Страшна стратешка грешка.
Сатраће га оно што се назива "масовна култура"која ће и стрип назвати уметношћу.
А ми.
Педесетих неко је правио избор 200 (или 300)најбољих светских дела.Поезија,проза,филозофија,историја...Прогонили су се живи, мртви су углавном били добри.Од тога су се правиле библиотеке по фабрикама.Књиге читаоцима а читаоци на стадионима и по кафанама. Средином шездесетих заковаше врата на фабричким библиотекама.
Увелико су цветали киосци са стриповима.
Крајем педесетих "Мале новине"и "Дечије новине".
Тарзан и Тим Тејлор.После други.
Самоуправљач се ругао околним народима што немају "цртане романе".Тако се мегаломански звала свешчица стрипова.
Па сад указао бих на једну чини ми се мало реалнију рецензију истог филма која се може наћи на овој адреси
www.beforeafter.rs/kultura/valerijan-carstvo-hiljadu-planeta/
Што се тиче опет односа америчке индустрије забаве и европске, пре бих рекао да су Американци то схватили на исправан начин, односно као индустрију где се производи серијски то јест штанцује забава за широке народне масе и где нема много памети, јер иста није потребна и само квари угођај. Ситуација у којој ми расправљамо о "уметничким" дометима и скривеним порукама које се могу наћи у производима забавно-разодног карактера, ситуација у којој се уместо рецензија заиста вредних књига или вредних филмова којих је било и то много, ми занимамо екранизацијама стрипова, ко је већи антиимперијалиста Супермен или Бетмен или о врхунском квалитету Тарантинових филмова, је мени лично скоро па фантазмагорично надреална али добро лепота је увек била у оку посматрача...
Неко је поменуо "Бена Болта" и "Јулију Џонс". То су биле сапунице, еквивалент данашњим ТВ серијама.
Марфи(Болт)уопште није био лош, солидно је преузео "принца Валијанта". Но, то је све био новински стрип, углавном издања "Кинг фичерс синдиката" која су излазила у дневним каишевима и недељним таблама. Било је ту одличних аутора, Рејмонд, Фостер, Каниф, Робинс и многи други. Али до краја 60тих од тога није остало ништа. Ето толико, овако укратко, на тему разлике европског и америчког стрипа. О екранизацијама - шта да се ради, дошла су друга времена. Јесте то понајвише забава али бар може подсетити на оригинале. И биће ми драго ако се бар неке екранизације одраде добро.