U SAD ima i NASIH iseljnika,KOJI dobro poznaju problem,a lingvisti rade svoj posao strucno!Dokaz da ne postoji crnogorski jezik,je samo da prevedu ovaj tekst na crnogorski,pa da vidimo gde su razlike!Bas kao i bosanski,a i hrvatski samo koristi drugo pismo!Jedino dobro je sto smo ovako svi poligloti i sluzimo se sa 4 jezika,a ako govorimo jos i neki strani to je izvanredno!Sta mozemo ocekivati od vlasti koja salje nase trupe na granicu RUSIJE,na manevar!Kako je jedan komntator napisao,oslobodice radije KRIM,radije nego nase KOSOVO!DOLE MARIONETSKA VLADA!

Ne poznajem ovog autora, ali se vidi da je mlad i obrazovan i da bi takvog trebalo postaviti za ministra kulture, obrazovanja ili neku slicnu odgovornu funkciju. Od takvih ljudi sastaviti jednu radnu grupu za pisanje Programa spasavanja srpskog naroda od daljnjeg propadanja i nestajanja. Bio bi to vrlo tezak, slozen i multidisciplinaran zadatak sa neizvesnim ishodom, zbog dubine destrukcije srpskog drustva, ali ako bi imao barem 10% sansi da donese promjenu vredelo bi pokusati.

Ову тему намећу окупатори, чврсто повезана и добро организована црногорска дијаспора која је од 1945. постепено загосподарили Србима. 90-их, када је буквално све било у њиховим рукама, чак су подигли велики споменик црногорском владару Његошу усред Београда, поред факултета где уче српска деца.

Што би се Србе уопште тицало како Црногорци говоре?

У сагледавању свега овог не треба заборавити да је та иста Америка заједно са осталим земљама запада, кад је разбијала Југославију, тврдила, да свака нација има право на свој језик. Тај став су прихватили и спроводили а и сада спроводе политичари њихове демократије. Када се показало да превођење текстова са ова 4 "различита" језика много кошта, Амери су се вратили истини а наши политичари настављају са тим злим послом, јер не могу да се врате на претходне стазе. Ако би се вратили више не би били политичари. Даље, прича о језику је још једно скретање пажње са основног питања: посао са платом која човеку омогућава достојан живот. Иначе, колико не бринемо о свом језику (роде да ти појем) говори и чињеница да је данашњи српски језик пун англицизма, препун. И ништа не предузимамо да се језик очисти. Питам се, кад би из српског језика избацили све туђице, шта би остало од српског језика? Шта раде лингвисти? Дрече???

Одличан текст талентованог, храброг и прецизног Николе.
А повод говори о јаду и немоћи српске елите и то превасходно у кутура а и у политици.
Да би Србија стала на ноге потребно је да направимо инвентар онога што имамо а још више инвентар онога што немамо у смислу да на њих или на то не можемо рачунати.
На које институције можемо рачунати?
Ако ћемо поштено нема институције у Србији на коју можемо рачунати у целости. На делове да али у целини не. Све је то нагрижено агентима страног утицаја. Свеједно је да ли су то НАТО, ЕУ, хрватски, бошњачки, црногорски, шиптарски браниоци туђег (несрпског) интереса. Константа у последњих 17 година реформи је урушавање српских институција. У суштини приче о реформама је изговор да се глупи Срби не досете шта је стварни циљ.
А пошто имамо такве институције ту не помаже поправка већ нове револуционарне српске власти све треба да отпусте и да у свакој институцији изаберу десет патриота који ће примити остале. Само тако и никако другачије.

Izvanredan clanak mladog autora kao i mnogi do sada.Pitanje je kako organizovati i pokrenuti otpor i zapoceti promene ovog stanja propadanja u nasoj zemlji koji postaje sve gore kako vreme odmice ?

(Наставак) Моја држава (Грчка) се ниједног тренутка није поколебала у заштити свог писма и језика – ма, чак ни Бугарска – због које је ЕУ на Евро- новчанице била приморана да уз грчки “Еvро“ допише и бугарски (сасвим случајно и српски) “Евро“. Ви, као држава, на нешто такво очигледно нисте у стању – жалим вас, и саосећам са вама.

Одличан текст талентованог, храброг и прецизног Николе.
А повод говори о јаду и немоћи српске елите и то превасходно у кутура а и у политици.
Да би Србија стала на ноге потребно је да направимо инвентар онога што имамо а још више инвентар онога што немамо у смислу да на њих или на то не можемо рачунати.
На које институције можемо рачунати?
Ако ћемо поштено нема институције у Србији на коју можемо рачунати у целости. На делове да али у целини не. Све је то нагрижено агентима страног утицаја. Свеједно је да ли су то НАТО, ЕУ, хрватски, бошњачки, црногорски, шиптарски браниоци туђег (несрпског) интереса. Константа у последњих 17 година реформи је урушавање српских институција. У суштини приче о реформама је изговор да се глупи Срби не досете шта је стварни циљ.
А пошто имамо такве институције ту не помаже поправка већ нове револуционарне српске власти све треба да отпусте и да у свакој институцији изаберу десет патриота који ће примити остале. Само тако и никако другачије.

Одговор је веома често у нама самима, урадимо оно што можемо. На пример, пишимо ћирилицом. То свако може, и веома је делотворно, не зависи ни од кога ван нас, а чини важан корак не само у области писма.

С речи и празних апела на дела!

1.
Никола Танасић је, очигледно, паметан човек. Он је видео да у српској лингвистици и у српским научним институцијама за језик нешто "не штима". Никола то одлично запажа, али није лингвиста и не пружа решења. Како неко овде рече, он само добро запажа и описује стање, а не предлаже шта да се практично уради за српски језик и писмо.Он је у праву кад запажа да Српска академија наука и њен Институт за српски језик и Матица српска једноставно буквално спавају, ћуте. А ако понекада и проговоре, ни они не нуде никакво решење за спас српског језика и српског писма. Како и очекивати од САНУ неко озбиљније реаговање у корист српског језика и писма кад је председник САНУ буквално изјавио да се требе "ослободити Косова и Метохије", тј. предати их". Ако тајко мисли председник САНУ, шта од њега очекивати да мисли о српском језику и писму? И Никола се одлично пита: "Зашто их плаћамо"? па, ето, плаћамо их јер им држава удељује наш новац не мешајући се у њихов рад. Они имају сву слободу да тако раде.

3.
(Најбољи доказа да се српска језичка наука ни данас не бави научно српским језиком јесте чињеница да САНУ-ов Институт за српски језик наставља да објављује Речник српскохрватског књижевног и народног језика.) Тада (1954) ударени су у Матици српској темељи за полатиничење Срба, тј. донета је одлука да се изврши постепена замена српске ћирилице хрватском латиницом у језику Срба и да српски народ замени своје боље писмо за српски језик горим писмом хрватском латиницом, Српска језичка наука пристала је да се спроведе процес постепене замене српске ћирилице хрватском латиницом и тај је процес данас при крају. Данас се упразно припремају измене Закона о службеном језику и писму у Србији чак и кршећи уставну одредбу у Члану 10. Људи из Министарства културе пристају да их српски лингвисти лажу да је и хрватска латиница српско писмо и да оно треба да остане у језику Срба, сада као „помоћно писмо“.

Не одржавају овакво стање у језику, култури, политици и држави непоштене странке и њихове непоштене вође, већ плитка, кукавичка елита. Да су Академија, Универзитет и друге научне, образовне и културне установе стварно седишта знања, морала и родољубља, лако би се пружио отпор лудацима и лоповима на власти каквом год машинеријом да располажу и колико год да је злоупотребљавају. Јер, имали бисмо јасан и веродостојан став најумнијих и најбољих међу нама.
Не, они су само још један ријалити, глумци који изговарају оно што необразована публика тражи, и редовно стају у ред за хонораре за те бедне улоге.

За "продане душе". Управу сте. Од 1954. године до формалног слома комунизма у Југославији и Србији за полом српског језика и српског писма -- ћирилице главни су били власт, странка на власти, политикантска елита. Данас више није тако. Странке и политика се мало занимају за српску културу, традицију, идентитет српски и друго. Данас је лажна научна и уметничка елита ("продане душе") главна у разбијању Срба и, посебно српског језика и затирање српске ћирилице. Међутим, није баш недужна ни "политичка елита" и странке. Ако је ранија "политичка елита" била кључна за уништавање свега српског па и српског језика и, посебно, за замену српске ћирилице хрватском гајицом, било би за очекивање да и они данас помогну лажној "научној елити" да се врати живот српском језику и писму, а не само да им дају новац. "Политичка елита" данас би могла да каже: пошто смо ми били кључни за уништавање свега српског, сада можемо макар да спроводимо стриктно у живот Члана 10. Устава, а не да их сада лажу лингвисти.

"..данас је Србија друга, то је слободарска и демократска Србија, без хегемонистичких и империјалистичких захтева...."

"У Србији не владају више хегемонисти ни реакционари већ најбољи представници српског народа, родољуби и демократи..."

"Таква Србија нама је блиска"

Нови Сад 11 нобембар 1944.г. лист Слободна Војводина из говора-реферата друга Јована Веселинова.

(Јован Веселинов 1906-1892 народни херој,јунак социјалистичког рада,генерал мајор,председник чега све не,писац две књиге на основу којих су снимане тв серије.....по образовању недоучени бравар)

Србија која ни у чему, па ни у језику не излази из оквира од београдског до врањског округа, таква Србија је блиска фашистима, комунистима и мондијалистима.

Оваквим писањем Танасић служи отаџбини.
Хвала и великом Василију Клефтакису на труду око српске ћирилице. Није он открио само то да држава не подржава ћирилицу, него и то да је она планирала њену замену хрватским писмом Новосадским књижевним договором из 1954. И то у сагласју са ЦИА. Тада, у време сукоба Стаљина и Броза, писмо је било државно питање,па је држава чак вршила и насиље над ћирилицом како би увела латиницу. А данас, кад ћирилицу треба вратити Србима, она није државно питање. Доказ тога је говор АВ у Скупштини Србије.Рекао је да је ћирилица толико лепа да никога не треба терати да њоме пише, уместо да је рекао да је само она српско писмо. То значи да се неће спроводити уставна норма о језику и писму и да је ћирилица остављена да се батрга, па колико издржи.
Држава се може односити овако неодговорно према ћирилици зато што има прећутну подршку школованих Срба. Као што рече Михиз, и данас у сваком Србину чучи по један Југословен.

@nemanja

Donekle se slazem sa vama, mada ako na telefonu nemam cirilicu, ne znaci da svoj identitet i svoje stavove ne mogu izraziti na latinicnom pismu. Kao eng. jezik, tako je latinicno pismo blize jeziku nauke, tehnike, programiranja...treba naci neku meru! Ja postavih pitanje autoru teksta, pa ni on ne odgovori. Ako njega ne zanima sta ljudi komentarisu i kakve su reakcije, ne znam zasto onda pise. Nije mi delovao kao jedan od pauna intelektualaca koji pozira sa svojim statusom akademika i sepuri se.

@dz

Tanasica sam pitao nesto u vezi predmeta koji uvezbava studente filozofije, a ima veze sa odbranom vrednosnog sistema uopste.

Kada sam napisao da je latinica bliza nauci mislio sam sledece - kao sto je grcki jezik u osnovi mnogih kategorija, tako je i latinicna simbolizacija dominantna, x, y, z, nije nikakva zavera nego moje zapazanje. Ako gresim vi me ispravite.

Поштовани Петре, ваше спомињање за x, y, z и сличне формуле у математици јесу изабране на латиници, али то нема никакве везе с језиком и избору писма за сваки језик. Једно је лингвистика, а нешто друго је математика и физика. А ништа не би у математици, физици, хемији и сл. променило научно да се та латиничка слова замене ћириличким. Али то су симболи уобичајено на латиници. Истина, Ваше мишљење се подудара с мишљењем академика Ивана Клајна (председника Одбора за стандардизацију српског језика) који је изнео своје гледиште да Срби, ако хоће једноазбучје као сви други народи у свом језику, треба да изаберу латиницу и каже да то треба да учине зато што се симболи у математици и физици пишу латиницом. А та "мудрост" српског лингвисте није могла пасти на памет другим научницима из језика у Русији, Бугарској, Македонији и другде где је ћирилица изабрана за писмо њихових језика. А и они имају математику и физику. Кад би латиница могла да реши сваки проблем, сви би народи увели латиницу.

Isprovocirali ste me, pa sam ostro uzvratio. Nisam znao da je to Klajnov stav, ali mi deluje zdravorazumski, osim zakljucka. Miodrag Zec je, jednom prilikom, a povodom registarskih tablica, napisao kako one ne mogu biti ni cirilicne ni latinicne, jer automati za parkiranje u Evropi ne prepoznaju cir sl niti lat sa kvacicama. Dok se ne izborimo za suprotno, to je najbolje resenje. Treba imati neku meru, braniti pismo, ali ne i u slucajevima kada je to banalno. Nisam cuo dobre argumente, osim ovog povodom Novosadskog dog, da se ne koriste oba pisma.

Pitali su me neki dan ljudi imam li Gorski vijenac na latinici. Nemam, rekoh, ali me pitanje "pogodilo".
Sta ce izdavaci? Oni uglavnom izdaju latinicu, jer im to siri trziste, smanjuje gubitke.
Ja se slazem sa ovim vasim predlogom. Ipak, vi govorite o upotrebi kao citanju, ne i pisanju. Ako citam Andrica na latinici, krenem da vadim citate i pisem beleske na latinici, cini li me to manje Srbinom. Mislim da ne. Mozda nisam dovoljno osvescen, ali ja prosto ne verujem da je latinica hrvatska, to je preslikan cirilicno pismo, preslikana srpska cirilica.
Vi treba da napisete tekst o tome. Ovaj tekst je dobar, ali ne markira krhvce, sve dok su krivci institucije a ne ljudi, kritika je knjiska, nema odjek.

И још ово за поштованог Петра. Он каже: "Ako citam Andrica na latinici, krenem da vadim citate i pisem beleske na latinici, cini li me to manje Srbinom." Наравно, ако из латиничке Андрићеве књиге вадите цитате и пишете их латиницом, наравно да никако не значи да сте "мање Србин". Можете бити само више Србин, јер знате и хрватско писмо и знате да се њиме служите. А и поштујете оригинал објављене књиге. А то што кажете да наши издавачи из економских разлога објављују српске књиге хрватском латиницом, нема ту никакве зараде. Кад би тако била зарада, и Хрвати би за књиге које шаљу у Србију објављивали на ћирилици да би "зарадили". Наши издавачи мисле да ће тако зарадити, али то не доноси зараду. Хрватима не смета да науче ћирилицу и да читају и купују српске књиге на ћирилици ако их зани8мају. Исто тако и Срби, ако их хрватска књига занима, купиће је и на латиници. Једино смо мање Срби ако нисмо довољно упућени у то које је српско писмо и зашто и како данас Срби већински пишу хрватском л.

Хвала за нека објашњења! Па ипак, видите да сте неколико пута, у току објашњавања, прешли са ћирилице на латиницу. Разликује ли се хрватски језик од српског, по вама?

Издавачи не могу да продају књиге у Федерацији или Хрватској, ако су штампане на ћирилици. Проблем је што се тамо ћирилица по аутоматизму одбија, негде је више ни не уче.Скоро сам имао жену из хрватског дела Федерације БиХ која је купила књигу Љиљане Хабјановић и прокоментарисала "Дуго нисам читала ћирилицу, не знам како ће ово да ми иде".
Н. Танасић је бриљантан аналитичар, али ми није одговорио на питање у вези писменог испита из Античке филозофије. Ја сам то полагао усмено, чуди ме да су Ирина Деретић и он то почели писмено. И нама филозофима су почели да уводе испите као тестове, као есеје, као семинарске радове, што у некој мери разумем, али да сви испити буду такви (иде ка томе) под притиском Болоњске реформе, то је мени сулудо.
Напишите текст, шта ако је мета академик. Једино ако вам каријера није у питању.

А што се текста о академику Клајну и другим лингвистима тиче и књига, досад сам објавио око хиљаде текстова о српском језику и ћирилици у разним часописима, дневним новинама и периодичним, па чак и у новинама и часописима који излазе у иностранству од Америке и Канаде до Аустралије. Објавио сам и укупно 13 књига иод којих ћу Вам споменути само неколико: „Српски језик под окупацијом латинице“, „Издаја српског писма“, (Латиница) „Тројански коњ у српском језику“, „Срби на туђем писму“, „Ћирилицоцид“ и сл., као и са Немањем Видићем „Српска латиница замењена окупационом хрватском латиницом по идеји Павелића и Броза“. Зашто по њиховој идеји? Зато што је најжешћа забрана ћирилице била у НДХ, а Брозова власт је боље и успешније од свих досадашњих окупатора Срба успела да српску ћирилицу и у Србији смишљено сведе на 10-ак процената.Споменућу Вам још само своју књигу „Латиничење Срба по прописима српских либнгвиста сербокроатиста“ с тачним навођењем имена која данас практично затиру ћирилицу.