Пеко Павловић је мој чукундеда ( Пекова лоза се угасила и сви ми потичемо од његове рођене браће),а најславнији потомак је извесно нардони херој Ратко Павловић Ћићко.
Пеко није живео "у емиграциј" него смо се одмах 1878 преселили у Бериље поред Прокупља, пошто смо добили од Милана Обреновића знатну земљу због угледа и значаја који је Пеко имао у српству. Разлог пресељења није у томе што му је "одузета команда" него због тога што је сматрао да је уједињење Срба важније од династичких питања и због тога је веровао да ће га Никола убити из заседе. Да би избегао ситуацију " ко ће кога", прешао је у Србију.
Одан идеји, а не владару, па ни Милану, Пашићу је помогао у "Тимочкој буни" и после тога је боравио у Русији, да би се пред смрт вратио у Црну Гору, где је на Цетињу и сахрањен.
Пеко је живео у кући у Прокупљу, а интересантно је да је у тој истој кући једно време касније живео и Живојин Мишић. Тако су двоје великих војвода живели под истим кровом, само у различито време.