Nadm se da ce dok traju sudjenja i "svetski" sudovi postati multipolarni.Pravda je spora ,ali dostizna(valjda i za Srbiju).
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 24 новембар 2008 23:33
Маторац
Иако нисам симпатизер његове странке, Вук Јеремић ми се допада. Да будем искрен, плашим се за њега. Његова оштра најава тужбе против Хрватске можда значи заокрет у спољној политици Србије, али можда и лично излетање. Уосталом, многи аналитичари, као и читаоци новина на интернету, данима анализирају тај проблем. Може се рећи да је општа сагласност, велике већине, у томе да то треба урадити, али и да је то требало урадити одавно.
Ипак, боље икад него никад. Доста је било толеранције. Имам доста година, већ ми је шездесет, а добро и памтим, па могу да кажем да је цео послератни период (од 1945) протекао у знаку толеранције Срба према осталим народима у покојној СФРЈ. Добар део те толеранције је био наметнут, али је толеранција достигла ниво самопонижавања. Навео бих само један пример.
Шездесетих година (и раније) песма ''Тамо далеко'' морала се певати овако:
....................
тамо је село моје,
тамо је љубав моја. (Има и варијанта са ''тамо је домовина''.)
Снимане су и плоче са таквим текстом. Од једне дивне родољубиве песме направљен је песмичуљак кога могу певати и Мађари. Ниси смео да кажеш да си Србин. У то исто време Хрвати су певали лијепу њихову и нико није смео да им приговори због тога. Ни да писне.
Што се саме тужбе тиче проблем је у томе што садашња власт у Србији жели да одржи стереотип да је за све невоље које су задесиле Србију крив Милошевић, само Милошевић и нико осим њега. Па и за рат са Хрватима. А не да није тако, него је супротно. Да би се ствари поставиле на право место мора се доста тога изменити, иначе ћемо се само обрукати. Треба ангажовати најбоље правнике, искористити сву могућу документацију, и ону Милошевићеву, и Шешељеву и свеколику другу која може да помогне да се ствари истерају на чистац.И задржати младог и храброг Вука Јеремића.
Препоруке:
0
0
3
уторак, 25 новембар 2008 00:32
au mile
Suština ovog teksa se može svesti na to da je protivtužba Srbije osnov za utvrđivanje istine na prostorima bivše SFRJ. Međutim, ono što autor teksta dalje ne razvija je metoda pomoću koje se ta istina može utvrditi. E, za to nije dovoljno samo otići na sud, pozvati par "eksperata" i nekoliko desetina svedoka, i utvrditi "istinu". Pre neki dan sam na jednoj lokalnoj televiziji gledao prezentaciju istraživačkog rada sa temom stradanja u Vojvodini za vreme drugog svetskog rata. Autor ovog istraživanja je na vrlo jednostavan način izložio početne principe na osnovu kojih je ovo istraživanje vršeno, a zatim koristeći popise i izvornu dokumentaciju, posle mukotrpnog rada došao do zapanjujuće tačnih podataka. Jedan od najinteresantnijih podataka npr. je da je broj ubijenih u Vojvodini od 1941-1945, jednak broju ubijenih od 1945-1947. Ono što je važno je da se prilikom istraživanja ne dupliraju žrtve, da se u žrtve ne ubrajaju pripadnici vojnih formacija koji su stradali u borbima i da se broje žrtve koje su u vreme stradanja bile stanovnici Vojvodine a ne doveženi iz drugih krajeva. Hoću reći sledeće, država Srbija je dužna da se odgovorno odnosi prema istoriji, a to podrazumeva da se odvoje sredstva za naučno-istorijsko istraživanje kojim bi se utvrdio broj stvarni broj žrtava,i okolnosti pod kojima su stradale, kako bi se izbeglo politizovanje i sa Srbije skinuo jaram "balkanskog trećeg rajha". Svi mi imamo neku svoju verziju istine, ali samo validno naučno istraživanje može dati prave odgovore i suziti manevarski prostor srpskim neprijateljima koji rat 90-ih svode na Miloševića. Ovako argumentovano istraživane biće na sudu najjači dokaz.
Препоруке:
0
0
4
уторак, 25 новембар 2008 01:59
Pitanje
Ne znam kako treba da razumem ove izlive ljubavi autora NSPM-a prema mladjanom ministru Jeremicu, miljeniku Borisa Tadica - sto ce reci, i prema predsedniku DS. Sve je pocelo onim tekstom S. Antonica o dobrim i losim ministrima, sada se prikljucio Milutinovic, a mogu da naslutim da ce sledeci tekst Dj. Vukadinovica biti ljubavno pismo Gordani Comic, koja, jelte, ipak nije tako radikalan autonomas kao Nesa Canak. Da li treba da zakljucim da ce kada jednog dana LDP dodje na vlast, NSPM objavljivati panegirike Cedi Jovanovicu koji je, ipak, umereniji od Biljane Srbljanovic...????
Препоруке:
0
0
5
уторак, 25 новембар 2008 11:48
Vladimir Celeketic - Zambija
Uopste ne vidim vezu izmedju istine i pomirenja. Ako ustanovimo istinu mozda necemo hteti da se pomirimo. Srbi treba da ustanove istinu zbog sebe, da im se nesrece vise ne bi dogadjale, a ne da bi se sa nekim mirili.
Dalje, sta uopste znaci "pomirenje" medju drzavama i narodima? Srbi treba da se odreknu sulude i samoubilacke EU ideje "otvorenih granica" i izbegnu novo mesanje sa "balkanskom bracom" jer ce to neminovno da dovede do novih sukoba. To ne znaci nikakvo paranoicno zatvaranje ali da se zna gde je granica i gde je ko stranac, a ko domaci. Neka ljudi putuju, neka posluju ali da svako ima pasos i pecat u pasosu i da zna kada mu istice viza.
A to sto su Srbi osnovali Jugoslaviju, pa je jos posle i branili do ivice nacionalnog samoubistva, to je bolje da nikom ne pricamo i da se mnogo ne hvalimo. I to stalno pozivanje na jugoslovenske medalje je toliko besmisleno da vredja ineligenciju.
Istoricari ce da saznaju sta se kad tacno dogadjalo. Treba im dati pare i pustiti ih da rade. To nikakav Haski sud ne moze da uradi. Ali ono sto Srbi sada mogu da urade i da kazu svojoj dojucerasnjoj "braci" je sledece. Jeste ubijamo se na i ovom Balkanu vekovima. Hajde da se jednom razgranicimo, ne da bi se voleli i mirili nego da se ne bi vise ubijali. I ako smo u nekom periodu mi ubijali vas vise to nije zato sto ste vi bili bolji nego zato sto smo mi bili jaci.
Hoce li Srbi konacno nauciti da se ponasaju racionalno i hoce li konacno shvatiti kako ovaj svet funkcionise?
Препоруке:
0
0
6
недеља, 30 новембар 2008 23:16
prizma
1. Treba razjasniti sta se desavalo. Na ovaj, sudski, nacin. Da kasnije ne bi bilo prigovora. Inace istoricari ce da napisu sta je bilo ali ima mnogo vise onih "njihovih" istoricara koji vec sada rade svoj posao i zato nam se desava da se prognana zrtva proglasi za agresora i siledziju.
2.Ljudi koji su izgnani sa svojih ognjista konacno treba da naplate penzije(Slovenija)i stetu koju su pretrpeli od tih i takvih evropejski nastrojenih sistema. Uzgred sta se desava sa slucajem ubijenih JNA vojnika u Sloveniji, Tuzli itd...? Ko je tada komandovao ubicama? Srbi? Ili mozda marsovci, pa ih sada nigde nema. Je li ovo posao vlade Srbije ili stanovnika Neptuna, Protona ili...
3. Bilo bi pogubno da naslednim generacijama ostavljamo ovo: ili da rasciscavaju ili da se osecaju krivim za vremena u kojima ama bas nista nisu odlucivali, a mozda ni bili rodjeni. Odlicne i sazete ideje izneo je autor teksta. Ostaje/ za sada, da vidimo kako reaguju nasi drzavni izabrani predstavnici. D.P.
.jpg)
Ипак, боље икад него никад. Доста је било толеранције. Имам доста година, већ ми је шездесет, а добро и памтим, па могу да кажем да је цео послератни период (од 1945) протекао у знаку толеранције Срба према осталим народима у покојној СФРЈ. Добар део те толеранције је био наметнут, али је толеранција достигла ниво самопонижавања. Навео бих само један пример.
Шездесетих година (и раније) песма ''Тамо далеко'' морала се певати овако:
....................
тамо је село моје,
тамо је љубав моја. (Има и варијанта са ''тамо је домовина''.)
Снимане су и плоче са таквим текстом. Од једне дивне родољубиве песме направљен је песмичуљак кога могу певати и Мађари. Ниси смео да кажеш да си Србин. У то исто време Хрвати су певали лијепу њихову и нико није смео да им приговори због тога. Ни да писне.
Што се саме тужбе тиче проблем је у томе што садашња власт у Србији жели да одржи стереотип да је за све невоље које су задесиле Србију крив Милошевић, само Милошевић и нико осим њега. Па и за рат са Хрватима. А не да није тако, него је супротно. Да би се ствари поставиле на право место мора се доста тога изменити, иначе ћемо се само обрукати. Треба ангажовати најбоље правнике, искористити сву могућу документацију, и ону Милошевићеву, и Шешељеву и свеколику другу која може да помогне да се ствари истерају на чистац.И задржати младог и храброг Вука Јеремића.
Dalje, sta uopste znaci "pomirenje" medju drzavama i narodima? Srbi treba da se odreknu sulude i samoubilacke EU ideje "otvorenih granica" i izbegnu novo mesanje sa "balkanskom bracom" jer ce to neminovno da dovede do novih sukoba. To ne znaci nikakvo paranoicno zatvaranje ali da se zna gde je granica i gde je ko stranac, a ko domaci. Neka ljudi putuju, neka posluju ali da svako ima pasos i pecat u pasosu i da zna kada mu istice viza.
A to sto su Srbi osnovali Jugoslaviju, pa je jos posle i branili do ivice nacionalnog samoubistva, to je bolje da nikom ne pricamo i da se mnogo ne hvalimo. I to stalno pozivanje na jugoslovenske medalje je toliko besmisleno da vredja ineligenciju.
Istoricari ce da saznaju sta se kad tacno dogadjalo. Treba im dati pare i pustiti ih da rade. To nikakav Haski sud ne moze da uradi. Ali ono sto Srbi sada mogu da urade i da kazu svojoj dojucerasnjoj "braci" je sledece. Jeste ubijamo se na i ovom Balkanu vekovima. Hajde da se jednom razgranicimo, ne da bi se voleli i mirili nego da se ne bi vise ubijali. I ako smo u nekom periodu mi ubijali vas vise to nije zato sto ste vi bili bolji nego zato sto smo mi bili jaci.
Hoce li Srbi konacno nauciti da se ponasaju racionalno i hoce li konacno shvatiti kako ovaj svet funkcionise?
2.Ljudi koji su izgnani sa svojih ognjista konacno treba da naplate penzije(Slovenija)i stetu koju su pretrpeli od tih i takvih evropejski nastrojenih sistema. Uzgred sta se desava sa slucajem ubijenih JNA vojnika u Sloveniji, Tuzli itd...? Ko je tada komandovao ubicama? Srbi? Ili mozda marsovci, pa ih sada nigde nema. Je li ovo posao vlade Srbije ili stanovnika Neptuna, Protona ili...
3. Bilo bi pogubno da naslednim generacijama ostavljamo ovo: ili da rasciscavaju ili da se osecaju krivim za vremena u kojima ama bas nista nisu odlucivali, a mozda ni bili rodjeni. Odlicne i sazete ideje izneo je autor teksta. Ostaje/ za sada, da vidimo kako reaguju nasi drzavni izabrani predstavnici. D.P.