Nadm se da ce dok traju sudjenja i "svetski" sudovi postati multipolarni.Pravda je spora ,ali dostizna(valjda i za Srbiju).
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 24 novembar 2008 23:33
Matorac
Iako nisam simpatizer njegove stranke, Vuk Jeremić mi se dopada. Da budem iskren, plašim se za njega. Njegova oštra najava tužbe protiv Hrvatske možda znači zaokret u spoljnoj politici Srbije, ali možda i lično izletanje. Uostalom, mnogi analitičari, kao i čitaoci novina na internetu, danima analiziraju taj problem. Može se reći da je opšta saglasnost, velike većine, u tome da to treba uraditi, ali i da je to trebalo uraditi odavno.
Ipak, bolje ikad nego nikad. Dosta je bilo tolerancije. Imam dosta godina, već mi je šezdeset, a dobro i pamtim, pa mogu da kažem da je ceo posleratni period (od 1945) protekao u znaku tolerancije Srba prema ostalim narodima u pokojnoj SFRJ. Dobar deo te tolerancije je bio nametnut, ali je tolerancija dostigla nivo samoponižavanja. Naveo bih samo jedan primer.
Šezdesetih godina (i ranije) pesma ''Tamo daleko'' morala se pevati ovako:
....................
tamo je selo moje,
tamo je ljubav moja. (Ima i varijanta sa ''tamo je domovina''.)
Snimane su i ploče sa takvim tekstom. Od jedne divne rodoljubive pesme napravljen je pesmičuljak koga mogu pevati i Mađari. Nisi smeo da kažeš da si Srbin. U to isto vreme Hrvati su pevali lijepu njihovu i niko nije smeo da im prigovori zbog toga. Ni da pisne.
Što se same tužbe tiče problem je u tome što sadašnja vlast u Srbiji želi da održi stereotip da je za sve nevolje koje su zadesile Srbiju kriv Milošević, samo Milošević i niko osim njega. Pa i za rat sa Hrvatima. A ne da nije tako, nego je suprotno. Da bi se stvari postavile na pravo mesto mora se dosta toga izmeniti, inače ćemo se samo obrukati. Treba angažovati najbolje pravnike, iskoristiti svu moguću dokumentaciju, i onu Miloševićevu, i Šešeljevu i svekoliku drugu koja može da pomogne da se stvari isteraju na čistac.I zadržati mladog i hrabrog Vuka Jeremića.
Preporuke:
0
0
3
utorak, 25 novembar 2008 00:32
au mile
Suština ovog teksa se može svesti na to da je protivtužba Srbije osnov za utvrđivanje istine na prostorima bivše SFRJ. Međutim, ono što autor teksta dalje ne razvija je metoda pomoću koje se ta istina može utvrditi. E, za to nije dovoljno samo otići na sud, pozvati par "eksperata" i nekoliko desetina svedoka, i utvrditi "istinu". Pre neki dan sam na jednoj lokalnoj televiziji gledao prezentaciju istraživačkog rada sa temom stradanja u Vojvodini za vreme drugog svetskog rata. Autor ovog istraživanja je na vrlo jednostavan način izložio početne principe na osnovu kojih je ovo istraživanje vršeno, a zatim koristeći popise i izvornu dokumentaciju, posle mukotrpnog rada došao do zapanjujuće tačnih podataka. Jedan od najinteresantnijih podataka npr. je da je broj ubijenih u Vojvodini od 1941-1945, jednak broju ubijenih od 1945-1947. Ono što je važno je da se prilikom istraživanja ne dupliraju žrtve, da se u žrtve ne ubrajaju pripadnici vojnih formacija koji su stradali u borbima i da se broje žrtve koje su u vreme stradanja bile stanovnici Vojvodine a ne doveženi iz drugih krajeva. Hoću reći sledeće, država Srbija je dužna da se odgovorno odnosi prema istoriji, a to podrazumeva da se odvoje sredstva za naučno-istorijsko istraživanje kojim bi se utvrdio broj stvarni broj žrtava,i okolnosti pod kojima su stradale, kako bi se izbeglo politizovanje i sa Srbije skinuo jaram "balkanskog trećeg rajha". Svi mi imamo neku svoju verziju istine, ali samo validno naučno istraživanje može dati prave odgovore i suziti manevarski prostor srpskim neprijateljima koji rat 90-ih svode na Miloševića. Ovako argumentovano istraživane biće na sudu najjači dokaz.
Preporuke:
0
0
4
utorak, 25 novembar 2008 01:59
Pitanje
Ne znam kako treba da razumem ove izlive ljubavi autora NSPM-a prema mladjanom ministru Jeremicu, miljeniku Borisa Tadica - sto ce reci, i prema predsedniku DS. Sve je pocelo onim tekstom S. Antonica o dobrim i losim ministrima, sada se prikljucio Milutinovic, a mogu da naslutim da ce sledeci tekst Dj. Vukadinovica biti ljubavno pismo Gordani Comic, koja, jelte, ipak nije tako radikalan autonomas kao Nesa Canak. Da li treba da zakljucim da ce kada jednog dana LDP dodje na vlast, NSPM objavljivati panegirike Cedi Jovanovicu koji je, ipak, umereniji od Biljane Srbljanovic...????
Preporuke:
0
0
5
utorak, 25 novembar 2008 11:48
Vladimir Celeketic - Zambija
Uopste ne vidim vezu izmedju istine i pomirenja. Ako ustanovimo istinu mozda necemo hteti da se pomirimo. Srbi treba da ustanove istinu zbog sebe, da im se nesrece vise ne bi dogadjale, a ne da bi se sa nekim mirili.
Dalje, sta uopste znaci "pomirenje" medju drzavama i narodima? Srbi treba da se odreknu sulude i samoubilacke EU ideje "otvorenih granica" i izbegnu novo mesanje sa "balkanskom bracom" jer ce to neminovno da dovede do novih sukoba. To ne znaci nikakvo paranoicno zatvaranje ali da se zna gde je granica i gde je ko stranac, a ko domaci. Neka ljudi putuju, neka posluju ali da svako ima pasos i pecat u pasosu i da zna kada mu istice viza.
A to sto su Srbi osnovali Jugoslaviju, pa je jos posle i branili do ivice nacionalnog samoubistva, to je bolje da nikom ne pricamo i da se mnogo ne hvalimo. I to stalno pozivanje na jugoslovenske medalje je toliko besmisleno da vredja ineligenciju.
Istoricari ce da saznaju sta se kad tacno dogadjalo. Treba im dati pare i pustiti ih da rade. To nikakav Haski sud ne moze da uradi. Ali ono sto Srbi sada mogu da urade i da kazu svojoj dojucerasnjoj "braci" je sledece. Jeste ubijamo se na i ovom Balkanu vekovima. Hajde da se jednom razgranicimo, ne da bi se voleli i mirili nego da se ne bi vise ubijali. I ako smo u nekom periodu mi ubijali vas vise to nije zato sto ste vi bili bolji nego zato sto smo mi bili jaci.
Hoce li Srbi konacno nauciti da se ponasaju racionalno i hoce li konacno shvatiti kako ovaj svet funkcionise?
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 30 novembar 2008 23:16
prizma
1. Treba razjasniti sta se desavalo. Na ovaj, sudski, nacin. Da kasnije ne bi bilo prigovora. Inace istoricari ce da napisu sta je bilo ali ima mnogo vise onih "njihovih" istoricara koji vec sada rade svoj posao i zato nam se desava da se prognana zrtva proglasi za agresora i siledziju.
2.Ljudi koji su izgnani sa svojih ognjista konacno treba da naplate penzije(Slovenija)i stetu koju su pretrpeli od tih i takvih evropejski nastrojenih sistema. Uzgred sta se desava sa slucajem ubijenih JNA vojnika u Sloveniji, Tuzli itd...? Ko je tada komandovao ubicama? Srbi? Ili mozda marsovci, pa ih sada nigde nema. Je li ovo posao vlade Srbije ili stanovnika Neptuna, Protona ili...
3. Bilo bi pogubno da naslednim generacijama ostavljamo ovo: ili da rasciscavaju ili da se osecaju krivim za vremena u kojima ama bas nista nisu odlucivali, a mozda ni bili rodjeni. Odlicne i sazete ideje izneo je autor teksta. Ostaje/ za sada, da vidimo kako reaguju nasi drzavni izabrani predstavnici. D.P.
.jpg)
Ipak, bolje ikad nego nikad. Dosta je bilo tolerancije. Imam dosta godina, već mi je šezdeset, a dobro i pamtim, pa mogu da kažem da je ceo posleratni period (od 1945) protekao u znaku tolerancije Srba prema ostalim narodima u pokojnoj SFRJ. Dobar deo te tolerancije je bio nametnut, ali je tolerancija dostigla nivo samoponižavanja. Naveo bih samo jedan primer.
Šezdesetih godina (i ranije) pesma ''Tamo daleko'' morala se pevati ovako:
....................
tamo je selo moje,
tamo je ljubav moja. (Ima i varijanta sa ''tamo je domovina''.)
Snimane su i ploče sa takvim tekstom. Od jedne divne rodoljubive pesme napravljen je pesmičuljak koga mogu pevati i Mađari. Nisi smeo da kažeš da si Srbin. U to isto vreme Hrvati su pevali lijepu njihovu i niko nije smeo da im prigovori zbog toga. Ni da pisne.
Što se same tužbe tiče problem je u tome što sadašnja vlast u Srbiji želi da održi stereotip da je za sve nevolje koje su zadesile Srbiju kriv Milošević, samo Milošević i niko osim njega. Pa i za rat sa Hrvatima. A ne da nije tako, nego je suprotno. Da bi se stvari postavile na pravo mesto mora se dosta toga izmeniti, inače ćemo se samo obrukati. Treba angažovati najbolje pravnike, iskoristiti svu moguću dokumentaciju, i onu Miloševićevu, i Šešeljevu i svekoliku drugu koja može da pomogne da se stvari isteraju na čistac.I zadržati mladog i hrabrog Vuka Jeremića.
Dalje, sta uopste znaci "pomirenje" medju drzavama i narodima? Srbi treba da se odreknu sulude i samoubilacke EU ideje "otvorenih granica" i izbegnu novo mesanje sa "balkanskom bracom" jer ce to neminovno da dovede do novih sukoba. To ne znaci nikakvo paranoicno zatvaranje ali da se zna gde je granica i gde je ko stranac, a ko domaci. Neka ljudi putuju, neka posluju ali da svako ima pasos i pecat u pasosu i da zna kada mu istice viza.
A to sto su Srbi osnovali Jugoslaviju, pa je jos posle i branili do ivice nacionalnog samoubistva, to je bolje da nikom ne pricamo i da se mnogo ne hvalimo. I to stalno pozivanje na jugoslovenske medalje je toliko besmisleno da vredja ineligenciju.
Istoricari ce da saznaju sta se kad tacno dogadjalo. Treba im dati pare i pustiti ih da rade. To nikakav Haski sud ne moze da uradi. Ali ono sto Srbi sada mogu da urade i da kazu svojoj dojucerasnjoj "braci" je sledece. Jeste ubijamo se na i ovom Balkanu vekovima. Hajde da se jednom razgranicimo, ne da bi se voleli i mirili nego da se ne bi vise ubijali. I ako smo u nekom periodu mi ubijali vas vise to nije zato sto ste vi bili bolji nego zato sto smo mi bili jaci.
Hoce li Srbi konacno nauciti da se ponasaju racionalno i hoce li konacno shvatiti kako ovaj svet funkcionise?
2.Ljudi koji su izgnani sa svojih ognjista konacno treba da naplate penzije(Slovenija)i stetu koju su pretrpeli od tih i takvih evropejski nastrojenih sistema. Uzgred sta se desava sa slucajem ubijenih JNA vojnika u Sloveniji, Tuzli itd...? Ko je tada komandovao ubicama? Srbi? Ili mozda marsovci, pa ih sada nigde nema. Je li ovo posao vlade Srbije ili stanovnika Neptuna, Protona ili...
3. Bilo bi pogubno da naslednim generacijama ostavljamo ovo: ili da rasciscavaju ili da se osecaju krivim za vremena u kojima ama bas nista nisu odlucivali, a mozda ni bili rodjeni. Odlicne i sazete ideje izneo je autor teksta. Ostaje/ za sada, da vidimo kako reaguju nasi drzavni izabrani predstavnici. D.P.