уторак, 23. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Никола Самарџић: „Други двадесети век“, Службени гласник, Београд 2008.

Kоментари (5) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 уторак, 18 новембар 2008 21:12
Петар
Ја се пре свега питам где је и од кога је господин Гајић учио да пише приказе. Готово половина текста јесте бављење личношћу аутора и то уз улажење у његове психолошке мотиве. Да ли је г. Гајић можда специјалиста психијатар?
Приказ г. Гајића састоји се, дакле, из два дела, једног који је дегутантан, и једног који је сувишан. Дегутантна је "психоанализа" аутора, а сувишно је све остало, јер нам аутор само препричава тврдње Николе Самарџића. У делу у којем г. Гајић износи своје неслагање са Самарџићевим приказом југословенске кризе, то неслагање је готово искључиво ствар политичке и идеолошке позииције приказивача а не научног неслагања.
На крају г. Гајић тврди да је "велика штета што је на неким местима стручни приступ деформисан судовима узрокованим једном деструктивном политичком алтернативом." Бојим се да иста оцена важи и за приказивача.
Препоруке:
0
0
2 среда, 19 новембар 2008 18:40
Nikola
joj, Petre, dakle nepominjanje Rambujea, kršenja ustava BiH i Hrvatske zarad stvaranja nezavisnih država i mnogo toga još u vezi jugoslovenke tragedije - je po vama ''ideološka razlika'' a ne naučno pitanje?

Šta je za vas onda nauka, osušena žalosna vrba vjerovatno... U Rambujeu su Amerikanci tražili izuzeće njihovih vojnika iz pravnog sistema Srbije(maltene dođe vojnik, siluje Srpkinju i ne može mu se suditi, ma genijalno, mora da je ''ideološka'' razlika pominjanje ili nepominjanje takvih ČINJENICA), a da ne pominjemo trogodišnji rok za kosovski referendum i slične stvari.

Sve u svemu Petre, mnogo me plaši ta ''logika''(iako u njoj nema ničeg logičnog) koja se provlači po našim medijima posljednjih godina, a koju ste vi zaljubljeno prihvatili.

Što se tiče psihoanalitičkog dijela, može se reći da je nepotreban, da je us tvari SPUŠTANJE autora na nivo gospodina Samardžića i nekih njegovih ''ideoloških'' istomišljenika, koji su ne samo iznosili psihijatrijske dijagnoze drugih ljudi, nego su ih i karikirali.
Препоруке:
0
0
3 четвртак, 20 новембар 2008 11:03
Predrag
Ponekad se upitam cemu toliko bavljenje pojedincima,mislim na doticnog gospodina Samardzica?
Covek je jasno pokazao ko je i sta je u jednoj emisiji na B-92.Jos mi u usima odzvanja njegova
recenica da njemu,njegovoj porodici nesto ne odgovara.Za cudjenje je da se i Gajic bavi sa njim.
Pustite tog gospodina da se bavi sobom,svojom porodicom...
Препоруке:
0
0
4 четвртак, 20 новембар 2008 16:42
Милорад Станојловић
Прочитао сам цео приказ пажљиво и нисам приметио да је господин Гајић «специјалиста психијатар», како пита коментатор Петар. Да јесте психијатар, не верујем да би се усудио да иде тако далеко ван своје професије. Такође незнам ни где је и од кога «учио да пише приказе». Но, могао бих да се сложим да су обе стране (аутор и приказивач) настојали да аргументовано изнесу и своје политичке алтернативе што је данас неизбежно ако сте јавни посленик. Претпостављам да је неспоразум настао већ на самом почетку када је приказивач устврдио да је аутор «контроверзна и антитетична личност». Иако је то општепознато из наших медија, може се то посматрати и са разних страна, а да нисте психијатар. Ако сам добро разумео, Гајић је цитирајући Анђелковића разматрао «Постепену Самарџићеву трансформацију и „личну транзицију“, (коју) Анђелковић представља као „конвертитство“, при чему је Н. Самарџић од горљивог националисте еволуирао у горљивог интернационалисту». Ово је тешко питање и врло деликатно. Узрок преокрета може се само нагађати, а аргументи се налазе у домену претпоставки. Не бих се сложио с Анђелковићем да су у питању «фрустрација изазвана неоствареним амбицијама, односно повређени его који је довео до тога да Н. Самарџић више није био ни умерени националиста».
Ту би замало могао да буде у праву господин Петар. Наиме, није презентирана сама амбиција, као и уопште њено постојање, а да би се могло позитивно мерити, док је за Секулу Дрљевића и Јеврема Брковића то доказана туга преголема. Пре бих се сложио са оним што процењује његов презимењак и колега из исте редакције Милослав Самарџић, главни уредник листа „Погледи“ – првог опозиционог гласила у Србији. Уредник «Погледа» оправдано држи и доживљава Н. Самарџића као особу „бриљантног ума и сјајних аналитичких способности“ и писца каквог би пожелео сваки часопис. Стога преокрет Н. Самарџића, што није спорно, лежи у другом грму. Али, о томе накнадно...
Препоруке:
0
0
5 четвртак, 20 новембар 2008 16:47
Милорад Станојловић
Може се оправдано аргументовати и сматрати, да је прекрет Н. Самарџића настао из дубоко рационалних и аналитичких разлога. То је оно што Гајић сведочи тиме да су «Погледи» били прво опозиционо гласило у Србији. Сасвим је природно да се један модерно пројектован и конципиран интелектуалац нађе у том друштву, макар док не буде нових гласила; још демократскијих. То је био најкраћи и најбржи пут у Слободни свет и комуникацију с њим. Јер, није у питању само Н. Самарџић (мој аргумент). Тушта и тма је било оних који су нашли себе у том тренутку у тој причи. Вук Драшковић је све то предводио и постао «краљ тргова», дижући целу Србију на ноге с три прста, без оружја, насиља и освете. Да ли је заиста знао на шта ће то изаћи – незнам? Били су ту и Биљана Србљановић, Ђорђе Милосављевић и Веран Матић, за кога гарантујем да није фрустриран неоствареним амбицијама.
Друга је ствар за шта су се залагали «Погледи». Јер, Равногорски покрет је био политички Покрет par excellence. Залагао се за послератно уређење на принципима уставне парламентарне и либералне демократије у Краљевини Југославији. Уосталом, цела Краљевина Југославија је била (про)либерално оријентисана и по томе је била без премца у окружењу, па и у Европи. Сам Покрет је основан у децембру 1943. године, а не 1941. године. Сви лидери тадашњих партија, осим комунистичког, били су његови оснивачи у селу Ба. Касније нам се демократија мало загубила, па смо још у припремама да кренемо у Слободни свет.
Уместо свега тога, поменути сарадници овог листа су се понекад такмичили у национализму. Ствар избора и укуса. Но, сам «демократски мост», тј. рад у «Погледима», био је благотворан за учеснике и створио је мање више демократе од њих, а то пред Слободним светом није мало.
Бог нам даје таленат, понекад и инспирацију, а за остало морамо сами да се потрудимо, што је очигледно из ових примера.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер