Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM

Legenda o mladom slabom srpskom čoveku

Komentari (40) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 ponedeljak, 17 novembar 2008 22:37
Gagi
Svaka tebi čast, Srbine, brate!

Stavio si na hartiju ono što većina nas koje opisuješ ne sme da pomisli ni dok se brije...

Poenta: nije ovo vreme strašno što robujemo telom, nego duhom...

Gospode Isuse Hriste,Sine Božiji pomiluj nas grešne.
Preporuke:
0
0
2 ponedeljak, 17 novembar 2008 23:29
Lav
Iskrene čestitke autoru na izvanrednom tekstu. Mada sindrom srpskog Kalimera postoji i kod mlađih generacija - sećam se kako smo se moji drugovi i ja jedili tokom devedesetih što ne možemo da idemo na koncert, recimo, Nirvane, dok su naši vršnjaci po Bosni i Hrvatskoj umirali.
I bilo bi dobro kada bi domaća javnost prestala da očekuje da nas naša starija evropska braća ovako blago retardirane uzmu na svoju grbaču, već da odlučimo da sami malo počistimo svoje dvorište, makar i da nam niko ne nalepi etiketu s dvanaest zvezdica na čelo.
Ipak se ne bih složio sa stavom da u Evropi još iko daje i pet para za hrišćanstvo, Hegela ili Getea. Bezidejnost i hedonizam i tamo caruju, i barem u tom smislu, Srbija je punopravni član "velike porodice naroda". Ili, da se i ja pozovem na Dostojevskog i Dimitrija Karamazova (kriminalno pritom kasapeći tekst jer mi knjiga nije pri ruci): "Evropa je sada samo jedno veliko groblje. Dragi su to grobovi, ali u njima nema ničega do mrtvaca."
Preporuke:
0
0
3 utorak, 18 novembar 2008 03:28
Ivan
Još jedna čestitka autoru teksta, uz molbu, konstataciju, predlog, kako već shvati, ukoliko čita ove komentare. Opisao je savršeno mog oca, moju sestru, ženu, moje prijatelje, neprijatelje, poznanike itd, ali zašto za promenu ne bi opisao mene, to jest sebe, to jest sve ljude koji vide ono što i on, sudeći po ovom tekstu, vidi, shvataju sve to, međutim, s nekim moraju da žive! Meni lično nije bilo lako da rešim taj problem, nekako sam se snašao, no, koliko sam primetio, "oni koji vide" uglavnom odlučuju da se izoluju od ostalih na ovaj ili onaj način, što teško da je rešenje problema na kolektivnom nivou. S obzirom na to da autor ovog teksta evidentno ima dara za pisanje eseja (za razliku od mene, na primer), možda bi jedan afirmativan tekst o "onima koji vide" daleko više doprineo ma kakvom poboljšanju naše nemile situacije od kritičkog o "onima koji ne vide", tim pre što ovaj sajt ti drugi retko čitaju, a i teško da će im ovakvi tekstovi otvoriti oči, jer ko je hteo mogao je odavno sve da uoči.
Preporuke:
0
0
4 utorak, 18 novembar 2008 08:17
Paja
Istina !
Preporuke:
0
0
5 utorak, 18 novembar 2008 08:55
Milos
Uuuuh, kakav tekst!
Preporuke:
0
0
6 utorak, 18 novembar 2008 10:52
mračni nacionalista
bravo za tekst....jedan detaljčić - konačno neko da napiše nešto pametno o Đinđiću, jedinom srpskom političaru u poslednjih pola veka koji je kako tako mislio svojom glavom..
Preporuke:
0
0
7 utorak, 18 novembar 2008 10:58
Deki
Odlican tekst.Ali jednu manu zasto tome ne doda i mentalitet ovog naroda.Kada sve to budemo obrazlozili videcemo gde smo i ko smo.
Preporuke:
0
0
8 utorak, 18 novembar 2008 14:18
komandant
Bravo Igore, izvanredan esej! Za upamet svakom Srbinu dok jos nije kasno!
Preporuke:
0
0
9 utorak, 18 novembar 2008 14:52
Zmaj
Pravi tekst u pravo vreme...Kome je ovo jasno, bilo mu je jasno i pre 10 godina.

Jedino se pitam, koliko ce ljudi u Srbiji biti u stanju da dodje do ovog teksta, sa obzirom na relativno mali broj internet korisnika. Mozda bi bilo korisno ici metodom "od postanskog sanduceta do sanduceta" i to sa skracenom i sazetom verzijom (jer kad je ovaj narod nesto citao?).

Jos jednom, hvala i svaka cast autoru na ovom tekstu, a ja cu uciniti sve da sto vise ljudi ovo procita.
Preporuke:
0
0
10 utorak, 18 novembar 2008 17:05
Vlada Kanada
Ovo je najbolji tekst-esej o mentalnom (ne)zdravlju mnogih Srba rođenih u socijalističkoj Jugoslaviji. Priznajem da, u nekim delovima ove redivne analize, prepoznajem i sebe, ali sam na vreme uspeo da nađem sebe. Istina boli, ali i leči. Bolje je vratiti se sa polovine pogrešnog puta, nego tvrdoglavo i slepo ići do kraja tog puta i do kraja i svog sopstvenog puta.

Savetujem piscu da što više piše, Bog mu je dao i previše telenta. Ovakvi tekstovi imaju veliki uticaj i pročitaće ga mnogi ljudi (upravo sam poslao link na stotine adresa).

Savetujem redakciji da link na ovaj tekst postavi na vrh stranice i ostavi ga tamo do daljnjeg.
Preporuke:
0
0
11 utorak, 18 novembar 2008 21:21
Dragan M.
Tragikomična istorija naše generacije na najbolniji način sadržana je u sudbini članova grupe *Ekatarina Velika*.Da nevolja,po nas same,bude veća nema ni jednog iѕ cele generacije koji baš njih neće uѕeti kao dokaѕ naše sopstvene iѕuѕetnosti koja bi iѕbila svom snagom samo da nam se pružila prilika.Rimtutituki je bio naš odgovor.Kakva generacija takav i odgovor.Da, mi jesmo narcisiodna,dekadentna i duhovno lenja generacija.Zato i ne čudi fascinacija EUSSR-om,jer mi smo tamo gde je i Zlatno tele.
Mnogi od vas će se setiti kultne predstave Lj.Ristića *Misa u A-molu* pa ću ѕa kraj parafrazirati glavnog junaka - Mi smo slijepi putnici u vlaku europskih naroda!
Preporuke:
0
0
12 utorak, 18 novembar 2008 22:35
Boban
Kakav perfidan tekst. Pitam se samo da li su takve i namere autora, ili je autor prosto prihvatio ovu pricu od nekog drugog, pa je sam prica. Pre je, dobrim delom, ovo prvo, jer tekst obiluje retorickim trikovima, manipulacijom citaocem, a tekst, na nacin na koji je formulisan, ipak dolazi od autora. Npr. ono sa nosenjem para od prodatih roditeljskih stanova na zapad, ili ono o poturcenju radi skoloovanja dece u Carigradu, ili ono sa Djindjicem, gde se on predstavlja otprilike kao bezmalo vodja Dveri srpskih i Obraza... Prijatelj mi je poslao link, sav odusevljen, kamo srece da nije.
Preporuke:
0
0
13 sreda, 19 novembar 2008 10:36
kralj-veštac
Odlično, zaista. Ali ne očekujte da će neko od tih mladih i slabih da prihvati kritiku. Ne, on će prvo da krene sa par prezrivih kvalifikacija na račun autora teksta, a zatim će na isti način da okarakteriše neke njegove delove ničim ne demantujući njihovu tačnost. A u svemu će se jasno prepoznati ton uvređenosti što se neko uopšte usudio da kaže da možda nisu anđeli od Boga poslati svetu, a kamoli da kritikuje njih i njihovu pogled na stvarnost.
Preporuke:
0
0
14 sreda, 19 novembar 2008 10:51
mračni nacionalista
bobane kamo sreće da je Obraz čitao i slušao Đinđića. za Dveri nemoj da budeš tako siguran, bolje ih pažljivije čitaj.
Preporuke:
0
0
15 sreda, 19 novembar 2008 14:09
Danilo Tvrdišić
Lično smatram, a siguran sam da ne preuveličavam kada to kažem, da je tekst Igora Ivanovića - REVOLUCIONARAN. Ovo je pravo malo remek delo koje ima snagu generacijskog razobličavanja laži i zabluda kojima su nas kljukali godinama, a kojima nas nažalost i danas kljukaju dnevnim dozama evromantri i evroutopija. Tako britko i jasno izneta istina o jednom narodu u jednoj lažljivoj epohi sa jedne, i vrcavo interesantan memoarski stil pisanja sa druge strane, daje poseban pečat i specifičnu težinu činjenicama koje su u tekstu iznete. Eto kako može da se piše jednostavno, a duboko i interesantno u isto vreme. Svaka čast.
Preporuke:
0
0
16 sreda, 19 novembar 2008 14:44
Milorad Stanojlović
Potpuno razumem teškoću autora da uspostavi liniju razdvajanja dva sistema vrednosti, pa i dva antropološka slučaja. Naime, jedan je ideologija sindikalno-anarhističkog (samoupravnog i totalitarnog) sistema, a drugi je pokušaj da se taj sistem plasira kao kvazi-višepartijski sistem, od 90-tih naovamo (do danas).
Teorijski pokušaj ove vrste zaslužuje svako poštovanje, pogotovu što je u tom, za mene važnom aspektu, Igor Ivanović u potpunosti uspeo, što profi teoretičarima teško polazi za rukom. No, empirijski treba danas duboko istraživati činjenice, mimikrije i semantičke prevare.
Stoga, zaista ne vidim zašto bismo kritikovali udruženje građana Helsinški odbor i slične (za koja se tvrdi da se obilno finansiraju spolja), a ne i udruženje građana SUBNOR koji se kolosalno finansira iz budžeta, gradi i deli stanove, kao uoči donošenja ustava iz 1974. godine... Ako se držimo načela to je neobjašnjivo. I ne samo to, već je SUBNOR izvršni organ zakonodavne vlasti po nekim uredbama Vlade sa značajnim pravima u pogledu nedefinisanih zahvatanja iz budžeta.
Takođe, prilikom donošenja jednog zakona u Parlamentu, ova organizacija je pre par godina pretila da se time «može prouzrokovati nestabilnost u Srbiji» (otvoreno preteći oružanom pobunom), ako taj zakon donesu poslanici Parlamenta, ovlašćeni za ovaj posao od naroda, tj. glasača, o čemu su pisale «Večernje novosti». I nikom ništa! Ili, tačnije, ko sve sme da preti državi? Doduše, kod nas je sve moguće. Svojevremno je Marko Ristić proglasio Crnjanskog za mrtvog pesnika iako je bio živ!?...
Nije li to samo pitanje lika «najvećeg sina Srbije» u čemu je i sukob prve i druge Srbije (Stambolićevaca i Miloševićevaca), tj. tzv. Osme sednice, koja se nastavila na trotoarima i ratištima. Bar kako vide glasači Srbije ovu porodičnu svađu srpskih republikanaca.
Preporuke:
0
0
17 sreda, 19 novembar 2008 18:08
Neofit
Odličan tekst, možda jedana od najboljih analiza ove naše samožive generacije.
Preporuke:
0
0
18 sreda, 19 novembar 2008 18:23
Džejn
Impresivno.
Preporuke:
0
0
19 sreda, 19 novembar 2008 18:48
Pera
Ivanović je genijalan! Možda mu fali malo više liberterijanizma i berkovskog konzervativizma!
Preporuke:
0
0
20 četvrtak, 20 novembar 2008 00:01
Prozvani
Imali nade da se iskupimo ?
Preporuke:
0
0
21 četvrtak, 20 novembar 2008 00:43
Miljan
Dobar tekst. Dao bih ipak sebi slobodu da primijetim da pojam "moja generacija",sa početka teksta, koji se odnosi na sve nas koji pripadamo toj generaciji, u toku teksta ustupa mjesto pojmu "Mladog Slabog Srpskog Čoveka". Tako da se stiče utisak da ili su u pitanju dvije teme ili je neko prestao biti moja generacija, sa obzirom na to da u opisu, gore pomenutog čovjeka, nijesam prepoznao sebe. Ili sam pak ja taj, koji je prestao biti nečija generacija. Hoću reći da nas ovakve podjele ipak neće osloboditi odgovornosti za ono što nam se dešava. Niti će definisanjem "Mladog Slabog Srpskog Čoveka", naša savjest biti mirnija.
Preporuke:
0
0
22 četvrtak, 20 novembar 2008 07:05
pero-pero
Interesentan clanak, ali kako su neki komentari i primetili, na mnogo mesta 'ne drzi vodu' obiljnijoj analizi. Uostalom komentari koji sa odusevlenjem prepoznaju "MSSC" u drugima, bez ikakvog kritickog osvrta, su samo dokaz koliko je MSSC medju nama. Na primer, price o "(ne)vracanju para" su na nivou baba Vange, a tavih delova ima jos. Uostalom, siguran sam da i autor ima prijatelje u inostranstvu, ali sumnjam da je trazio da vracaju pare za skolovanje i roditeljske stanove, kao sto oni njega nisu pitali za pare od rasprodate-poklonjene srpske imovine (boze moj, pa i autor je bio tu dok se to radilo, pa mora biti da je i on nekako odgovoran). Siguran sam ni prijatelje koji su dobili pare od privatizacija ne pita da ih vrate, sigurno mu medju njima vise ne bilo mesta. Da, mnogo je lakse pricati prazne price o bezlicnom, MSSC, za koga svako moze da kaze 'nisam ja', nego pristupiti ozbiljnoj analizi situacije na osnovu licnih iskustava, ljudi i sudbina koje licno pozanjemo.
Preporuke:
0
0
23 četvrtak, 20 novembar 2008 11:42
Milomir Stepić, 1959.
Nije čudo što je ovaj tekst pokrenuo brojne komentare. Konačno nas neko istinski, a ne tendenciozno "suočava sa prošlošću". Mentalna lenjost koja je okupirala našu generaciju će možda i biti pobeđena.
Preporuke:
0
0
24 četvrtak, 20 novembar 2008 15:55
Vladimir
Zaista interesantan tekst, ali ne mogu a da ne primetim dvustruke standarde i u njemu. Naravno, slepo pracanje ideologije komunizma ili evropeizma nije dobro, ali zasto smatrate da je slepo pracenje tradicije pozitivno? Po cemu sam ja slobodan covek ako ne smem da izadjem i da kazem "Ja ne verujem u boga!" (bar ne u opste-prihvacenom smislu) a da ne budem posmatran kao izrod?

U svakom narodu, ne samo u nasem, uvek postoje Vodje i Sledbenici, koja god da je ideologija u pitanju. Ovi drugi su uvek u vecini i ne vidim zasto se samo Srbima na tome zamera.

Dalje, licno ne osecam da ista dugujem borcima iz XIV veka, iako saosecam sa njima (i ne samo sa njima). Ali recite, zar onda nesto ne dugujemo i borcima iz 40-ih godina proslog veka? Ma koliko ideologija kasnije bila izvitoperena i zloupotrebljena, zar ne mislite da je, kao i svaka druga, nastala iz iskrenih pokusaja da se uradi nesto pozitivno?

I za kraj, prijateljski savet. Bez obzira sto se delimicno ne slazem sa Vama, pametan covek (sto Vi svakako jeste) ima pametne ideje, ali pametniji te ideje zna da predstavi obicnim ljudima, onima koji nisu doktorirali filologiju. Inace se postavlja pitanje sta je motiv za pisanje teksta - sirenje ideje ili afirmacija autora?
Preporuke:
0
0
25 četvrtak, 20 novembar 2008 22:00
old fashion srbin
Poentu teksta sam shvatio ovako: generacija koja je rodjena izmedju 196x i 197x (u to vreme sam i ja rodjen i, hvala Bogu, nikada se nisam osećao pripadnikom ovako opisane generacije) uvek je pokazivala određenu količinu duhovne i moralne inercije, tj. morali su prvo da prožive neki period da bi tek naknadno spoznavali njegove loše strane. Uz samo malo intelektualnog napora, moglo je i da se unapred promišlja o onome što nailazi, a ne samo da se to pasivno proživljava. Mislim da je u tom vremenskom kašnjenju suština loše sreće te tzv. MSSC generacije.
Ja sam proveo dosta vremena pokušavajući da sa ljudima pričam o budućim posledicama trenutnih dešavanja, ali sam uglavnom nailazio na neshvatanje. Valjda je to zato što sam prerano otvarao teme. Osamdesetih sam prerano pričao o nacionalnom patriotizmu, kada su svi uglavnom upražnjavali samoubistveni jugo patriotizam. Devedesetih sam prerano pričao o besmislenosti podilaženja Evropi, kada su svi (dobro, ne baš svi) govorili da će nas Evropa spasiti od Slobe i njemu sličnih. Početkom ove decenije sam prerano pričao o ekonomskom patriotozmu, kada su svi podržali DOSovski koncept grabljenja i rasprodaje zemlje. I tako, uvek bi se, prekasno, ljudi lupili po glavi i rekli "jeste, tako je bilo ,ali šta da se radi."

Sada pričam o...

E pa neću da vam kažem. Generacijo "moja", proživite prvo sve sami, pa će te naknadno da razmišljate o onome što će vam se desiti.
Preporuke:
0
0
26 petak, 21 novembar 2008 08:27
emigrant
Straromodni (old fashion) Srbine:
1. Bio si dobro, vaspitano dete, posten i vredan covek. Zavrsio si fakultet. Otisao si na zapd, ti si MSSC, treba da platis Srbiji svoje skolovanje. Ako si ostao i dangubis po Srbiji - posao nisi nasao, svaka cast, ti si se zrtvovao.
2. Kad su mobilisali odazivao si se, najbolji drug, bivsi cimer, pogibe na Kosovu. Ako si otisao iz nemoci da ista uradis, ti si MSSC. Ako si radio suprotno, necemo spominjati, svako mora da misli svojom glavom.
3. Rintas na zapadu, da bi decu podigao kao ljude, sacuvao porodicu, odvajas da ih posaljes da znaju da su Srbi, vide rodbinu i steknu prijatelje, ti si MSSC. Ustalom ko da ti veruje da ti ne zivis u cvetnoj basti - zapad je isti ko Srbija, samo sa mnogo vise para. Ako si ostao, mozda se opijas, drogiras, razvodis, prijatelje bivse ne vidjas mesecima jer znas sta si radio, decu zapustas, besan na sve i svakoga - vremena su teska, razumecemo. MSSC je uzivao dok si ti stradao.
4. Prodao si roditeljski stan da bi imao gde da zivis na zapadu, ti si MSSC, vracaj pare. Ako si ostao i pokrao drzavnu imovinu, zloupotrebio poverenje, upropastio firmu i ostavio ljude bez posla, svoje komsije, o tome cemo cutati, moralo se. Ako si ucestvao u 'privatizaciji', jos bolje jer tek sad niko ne moze reci ni da si lopov ni MSSC.
5. Pricao si od osamdesetih da ovo ne vodi nicem dobrom. Boris se kao lav da tobom, uprkos svemu, ne ovladaju negativne emocije, da ostanes covek, ne krivis ljude koje nit' znas nit' poznajes. Ma sta ti znas, ko pokvarena ploca. Uostalom ako mislis da je bolje na zapadu, sto nisi otisao. Luzer!!A, otisao si? Meni pametujes?

Pa dobro, jesam preterao, autor je sigurno i bolji i cestitiji od gomile drugih na koje ne bih ni gubio vreme da pisem, i nadam se da ce shvatiti poruku da rec ima tezinu kod cestitih ljudi, da se mora dobro vagati pre nego se upotrebi. Zahvaljujem mu se na prilici da izrazim misljenje, razgovor nam je preko potreban.
Preporuke:
0
0
27 nedelja, 23 novembar 2008 19:48
Srb 1978.
Najpre bih želeo da pohvalim autora na izabranoj temi, ali i tek načelno da pohvalim sam esej. Moja zamerka na gore pomenuti tekst, rekao bih da ne zadire, niti potkopava njegovu suštinu, ali smatram da nije ni sasvim efimerna. Naime,kao neko kome su preci i rođaci zasigurno učestvovali u svim bunama i ratovima (od ustanka Luke Vukalovića 1852. godine do današnjeg dana)ne mogu da se složim sa konstatacijama u kojima dominiraju termini sa a priori negativnim predznakom tipa partizanština, dok se monarhistička i ravnogorska (šta god to značilo)tradicija blanko afirmiše.Time bih umanjio žrtvu svog đeda i svih drugih koji su noseći petokraku položili život za svoju otadžbinu, u odnosu na njegove prethodnike i potomke koji su pod drugim obeležjima težnju za slobodom glavom platili. Utoliko pre što nisam poštovalac lika i dela npr. Edvarda Kardelja, Milovana Đilasa i tako redom zaključno sa Veljkom Bulajićem, ne mogu da se složim sa činjenicom da ja, zbog političkog angažmana i amaneta, levih skretanja ili filmskih ostvarenja imenovanih, treba da se posipam pepelom zato što mi se skoro komletna familija borila pod crvenom zastavom. Istini za volju, sam Ivanović to nije nigde eksplicitno naveo kao neophodnu moralno- higijensku meru,ali se to može jasno pročitati između redova. Ako su Rusi Drugi svetski rat nazvali Otadžbinskim ratom, a Putin pomirio petokraku i dvoglavog orla, onda bi i mi mogli sa više poštovanja da se odnosimo prema palim žrtvama i njihovim idealima, bez obzira da li smo istomišnjenici sa njihovim idealima ili ne. Ne manje pristojno bi bilo odnositi se prema učesnicima Prvog svetskog rata na osnovu učinka političke elite koja je vodila potonju Kraljevinu Jugoslaviju. Dakle, ne osećam se manje Srbinom zato što imam "partizanski" pedigre i kao takav se ne oduševljavam četničkom ikonografijom.Biti vaspitan da voliš i poštuješ svoju zemlju i njenu tradiciju je nezavisna kategorija od toga da li si po ubeđenju republikanac ili monarhista.
Preporuke:
0
0
28 ponedeljak, 24 novembar 2008 15:53
Tatijana
Ne bih da dodatno komplikujem priču ali moram da primetim da je retko bilo nekih pobuna koje nisu zloupotrebljene. Tamo gde objektivno i nije bilo razloga za buntovništvo ono je pažljivo stvarano, naravno raznim metodama koje su u današnje vreme utemeljene u psihologiji. Činjenica je da se svaka ljudska prirodna potreba danas zloupotrebljava i koristi. Činjenica je i to da je odsustvo bilo kakve odgovornosti i bilo kakvih posledica mogućnost za neverovatne pojave u ovom savremenom društvu. I o kakvom čoveštvu onda govorimo? Zašto bi neko ko vam je pomlatio decu uopšte trepnuo okom, ako mu vi sve to lepo oprostite i još pokorno pokažete prstom na preteklu unučad? Ovo mi je samo šlagvort da pitam - a koju mi to veru prodajemo za čiju večeru, za kojom to trpezom? Mi odavno ručkamo to isto i to oko hiljadu godina sa istim onim evropskim narodima koji su istim ognjem i mačem pozvani pod plamičke sveća. Ako tu ima neke duhovne slobode molim da mi se oprosti ovo nerazumevanje za raskošnu gozbu. Pa dobro, o čemu je ovde reč? Mi samo elaboriramo kako smo nemoćni i mali i jadni i trpimo... Ko to nas tera da trpimo? Šta nas to sprečava da kažemo da ne pristajemo više da budemo idioti? Svi elaboriraju, analiziraju, debatuju i - ništa. A smatram da je svako od nas dovoljno bistar da zna šta mu se dešava, sve zajedno sa onima koji racionalizuju sopstvenu slabost do patoloških nebuloza, pa shodno tome nisu neophodni toliki detalji. Problem je tamo gde je nestalo naše dostojanstvo i gde je narušena prirodna ravnoteža. A priroda nema milosti, te joj nije mnogo stalo šta misli čovek. Ili ne misli što je češća i poželjnija, ali samo demokratska opcija.
Gospodo, hvala vam na prostoru i razumevanju i dakako na mogućnosti da i mi javno iskažemo svoj stav. Pozdravljam autora teksta Igora Ivanovića, mog generacijskog saputnika.
Tatijana
Preporuke:
0
0
29 utorak, 25 novembar 2008 17:20
dejan025
Ako je moja i tvoja generacija Ivane takva kakva jeste, ako je prozivela to sto je prezivela, posle svih reci moramo dati ili pokusati da definisemo alternativu.
Dobro si primetio da su nasi roditelji bili ono sto bi karikirano mogli nazvati deca komunizma. Mi smo nesto kao unici komunizma. Dakle vaspitavani smo u duhu komunisticke ideologije, a sada smo je zamenili ideologijom evroentuzijazma.
Mozda je to i istina, ustvari jeste, ali koja je ideoloska alternativa?
Pojednostavljeno govoreci postoje cetiri ideologije koje su unistile Srbiju.
1. Ideologija jugoslovenstva, utapanja svog identiteta u juznoslovenski, ta ideologija je toliko kostala ovaj narod. Ne treba, puno komentarisati. Milioni poginuli ni za sta.
2. Ideologija komunizma, idelogija koja je stvorila kult nereada i egalitarizma.
3. Ideologija evrointegracija, to je ideologija prava coveka, prava seksualnih manjina, ravnopravnosti polova.... to je ideologija americkih demokrata.
4. Srpska nacionalna ideologija.

U cemu je izlaz? U prihvatanju srpske nacionalne ideologije, ali sta je ona danas. Da li je to umivena varijanta Vojislava Seselja? Sta je nasa nacionalna ideologija?
Da li je to ideologija 19 veka, jedna staticna prevazidjena, danas vec mrtva ideologija.
Srpska nacionalna ideologija mora ponuditi nove odgovore na novo vreme.
Sustina srpske nacionalne ideologije vise ne sme biti samo teritorijalna velicini drzave.
Ne to mora biti borba za retradicionalizaciju srpskog drustva.
Ona je ono sto je uslov osptanka, dakle ne abortusima, ne razvodima, ne homoseksualizmu, ne modernim zakonima o vaspitanju dece... da porodicnim vrednostima, da kultu braka, dakle reafirmisanje moralnih vrednosti. Da to uradimo ne mogu nas spreciti ni SAD ni EU, potreban je rad na promeni pristupa zivotu.
Iz srpske nacionalne ideologije treba izbaciti kult zrtvovanja, jedna danas besmislena ideja, odprilike mi znamo da cemo izgubiti ali idemo u rat, kao 1999 godine. Dakle ima nade, ako se mi kao ljudi menjamo.
Preporuke:
0
0
30 sreda, 26 novembar 2008 03:30
Zoran
Ovaj čovek je genijalan. Nema Srbina bez vere i nema života bez muke. Sve je ostalo prodavanje duše neprijatelju ljudskom. Mladi Srbine ne boj se truda. Veliko hvala autoru.
Preporuke:
0
0
31 četvrtak, 27 novembar 2008 01:54
Zmaj
Za "Srb 1978" Srbine brate! Da si 60-tih, 70-tih, pa cak i 80-tih samo pokusao da budes srpski patriota, zavrsio bi u zatvoru sa nizom etiketa, prisivenim upravo od onih u koje se ti jos kunes. Kazes, ne mozes da gledas cetnicka obelezja, jer si vaspitavan na "petokraki" i ljubavi prema "zenici oka". To je naravno, tvoje pravo. Ali niko nije pitao nas, koji smo imali drugacije misljenje, tradiciju i secanja, da li mi mozemo da gledamo petokraku skoro 50 godina...Razmisli malo o tome.

Za "dejan025" Dejane, pa smisao i prava sustina srpskog identiteta jeste u nasoj pravoslavnoj veri i sposobnosti zrtvovanja, kao sto je vec "Zoran" primetio. Da je bilo i da ima istinskog zrtvovanja u poslednjih sezdesetak godina, ne bi nam se sve ovo sto nas je zadesilo (komunizam, ponizenja i ratovi) ni desilo. Barem ne u toj meri.

Nije sve sto je "zapadno" a-priori i napredno. Svakako treba prihvatiti tehnologije koje jos uvek dolaze sa "zapada", ali svakako ne treba prihvatiti norme ponasanja tj. (ne)moral koji nam se odande plasira.

"U se i u svoje kljuse" normalno uz saradnju i trgovinu sa svima (ukljucujuci i EU) kojima je do nje stalo. Kojima je vise do saradnje, ali ravnopravne (znaci na dobrobit za obe strane) stalo, njima svakako vise treba otvoriti vrata...

Jos jednom - BRAVO Gospodine Ivanovicu!
Preporuke:
0
0
32 četvrtak, 27 novembar 2008 17:00
sonja djukanovic
sonja, tekst od Igora ivanovica, legenda o slabom mladom srpskom coveku je istinit.Jedino si zaboravio SAVEST.Trenutno zivim u Kanadi i verujem u Boga da cemo se vratiti u svoju otadbinu. Posmatram, analiziram,.....itd 14 godina i gledam srbe koji su dosli u kanadu od 1990 pa ovamo iz bivse Jugoslavije, samo novac, komfor, hrana, jednostavno: hedonisam. Jednostavmo, Slabi srpski covek je NESAVESTAN
Preporuke:
0
0
33 petak, 28 novembar 2008 11:21
Vladimir, opet
@sonja Postujem svacije misljenje, ali mi je to zaista tesko postici kad su u pitanju oni koji pljuju po zapadu i "hedonizmu" dok ga istovremeno koriste. Sonja, ako ste toliki patriota, zasto ste uopste otisli u Kanadu pa nam odatle "krojite sudbinu" i pricate o otadzbini? Zasto Vasi muski nisu uzeli pusku da je brane, u skladu sa onim sto propagirate? Ili ste mozda bas zato i otisli?

A mozda zivite zivotom hodocasnika i sve sto zaradite saljete deci na Kosovu? Mozda zbog toga, i iz solidarnosti sa ovdasnjim narodom, gledate kako da sastavite kraj sa krajem jer odbijate da zivite pristojno? I vraticete se, kada? Cim skupite pare za kartu? Kako da ne...

Retki su oni koji se zaista vrate, ali je zato mnogo vise onih koji o tome pricaju sa bezbedne udaljenosti i kritikuju nas ovde koji bi samo da pristojno zive.

Otisli ste u Kanadu i svi znamo zasto, ukljucujuci Vas. Nema potrebe da nam govorite sta treba da radimo i kako da razmisljamo... I sto je vaznije: nemate pravo.
Preporuke:
0
0
34 subota, 29 novembar 2008 08:45
Milorad Vukašinović
Izuzetan tekst Igora Ivanovića. Sve je rečeno jasno i precizno. Umesto povratka čitava generacija izabrala je bekstvo iz istorije.
Preporuke:
0
0
35 subota, 29 novembar 2008 20:02
Štrbac
Slažem se sa Ivanovićem da se tokom prethodnih nekoliko decenija izgradio jedan specifičan profil svojstven našoj generaciji.Taj profil je prosto fascinantan, poseduje desetine crta koje su apsolutno disfunkcionalne bilo na individualnom ili na kolektivnom planu. No, uprkos svojoj disfunkcionalnosti,banalnosti, on opstaje i opstaje i ''perfidno'' se suprostavlja bilo čemu što bi ga moglo promeniti. Sa jedne strane, interesantna je njegova istrajnost, sa druge njegova rasprostranjenost. Skup od nekoliko desetina crta, pogleda na svet, shvatanja, stava prema životu itd, itd, svojstven je skoro svima. Mislim da bi se o ovom profilu moglo napisati na hiljade stranica. Onako kako ste ga vi nazvali naš mladi slabi srpski čovek u stvari nema veze sa životom. On iz nekog razloga nije ni vaspitavan da bude čovek,on nije vaspitavan da istinski poštuje rad, da bude biće koje se bori,da ne vrednuje ni sebe ni druge po broju viza u pasošu, da ne trčkara za onima od kojih može da izvuče korist, da mu banalni interesi ne budu glavni vodič u životu. On nije vaspitan da kada govori o duhovnim vrednostima, te iste vrednosti i poštuje,on nije u stanju da bude individua, on je konformista i prilagođava se okolnostima ma kakve one bile. On veruje u visprenost a ne u pamet, u lukavstvo a ne u mudrost,
on priča o pravim vrednostima a okružuje se silikonima, on priča o pravdi a svaku situaciju nepravde brzo zgrabi kao priliku za svoju korist ako može da je izvuče. On jedan uzor koji je nametnut kritikuje zamenjujući ga još bolesnijim.Ali, opet, sa druge strane, taj mladi čovek je morao postati takav. Ako je sistem podržavao lopova a ne obrazovanog čoveka, ako su se lopovi smejali eventualnom poštenju ovog koji nije lopov,onda su se njihovi sinovi i njihove ćerke, i jednih i drugih, logično na kraju u svojoj glavi opredelili za lukavstvo a ne pamet, snalažljivost a ne rad, laž a ne istinu, konverziju a ne doslednost nečemu što je ispravno, poltronski duh a ne pošten odnos.
Preporuke:
0
0
36 subota, 29 novembar 2008 20:29
Štrbac
Dakle jedan od faktora koji su uslovili nastanak ovakve generacije je sam sistem u čijem središtu se uvek nalazila korupcija. Drugi faktor je ateizam. Čovek koji veruje u Boga,ako se radi o autentičnoj veri, polazi od pretpostavke da neko sve ovo odgore ipak posmatra i vidi.Itd, itd. E sad, kako sve to promeniti. Prvo, nije još vreme za te promene. Drugo, promene koje se tiču svih ovih stvari nemaju nikakve veze sa revolucijama. Nikakva revolucija, odnosno revolucionarna promena vlasti u bilo kojoj zemlji ne menja tzv. obrazac kulture koji postoji u toj zemlji. Skoro svi elementi kulture kao svoju pretpostavku imaju trajanje, kontinuitet dugoročnost. Duh se ne menja revolucijama, građanskim ratovima. Građenje i rastvaranje kulture su dugoročni procesi. A to znači, ako bi smo sada počeli da menjamo neke stvari u vezi naše kulture, efekte možemo očekivati tek za 15, 20 godina. A da bi smo počeli nešto da menjamo potreban je konsenzus od dna do vrha, i obrnuto od vrha do dna. No, da je postojao bar minimalni konsenzus u Srbiji poslednjih decenija 20. veka, da li bi opozicija Miloševiću bila baš takva kakva je bila. I to nas dovodi do vaše teze da smo pristali na dobrovoljnu okupaciju sopstvenog duha. Neki jesu, neki nisu, kako ko. Pitanje za kviskoteku : zašto su se neki ponašali kao okupatori sopstvene zemlje? Kako je moguće okupirati sopstvenu zemlju? Kako je moguće da jedni u drugima vide tolike neprijatelje? Koji je politički koren tog čuda? Čik pogodi.
Preporuke:
0
0
37 subota, 29 novembar 2008 22:12
Srb 1978.
Za ZMAJA.Znaš li onu narodnu:"Ja o ploču-ti o klin"? Mišljenja sam da svi Srbi koji su nosili petokraku i pri tom poginuli u Drugom svetskom ratu ne smeju biti diskvalifikovani kao falš Srbi - ALO BRE, ŽIVOT SU DALI. Ono što se dešavalo nakon 1945. godine ne sme da im umanji poštovanje kojim su nas zadužili.Ne možeš npr.Marksa,koliko god da se ideološki ne slažete, da kriviš zato što je postojao Goli otok.U mojoj kući se čitao "NOŽ" kada drugi nisu smeli da pomenu Draškovića, ipak nismo se počeli "ložiti" na kokarde.Nemaju četnici monopol na srpstvo, na kraju krajeva oni su bili pripadnici JUGOSLOVENSKE kraljevske vojske u otadžbini.Nemoj biti lenj pa pročitaj "Gluvi Barut" od B. Ćopića, možda će ti onda biti jasnija moja priča.Kao što se vidi iz priloženog ja sam taj koji piše ćirilicom, a ti brate Srbine svoje komentare pišeš latinicom, tj."Ako laže koza-ne laže rog"
Preporuke:
0
0
38 subota, 29 novembar 2008 22:47
Srb 1978.
Tako je VLADIMIRE, oni što su otišli u inostranstvo nemaju pravo ništa da nam kažu, njihovo je samo da šalju devize i da ćute. Što se pušaka tiče tek si tu u pravu, jer kada je "pala" RSK i veliki deo RS oni tamo daleko samo su plakali, dok smo se mi ovde jadni mučili i utrkivali ko će izbeglici da uvali lošiju kuću za veće pare. Nas je ovde nekoliko stotina hiljada svakodnevno nepunih 60 dana protestvovalo i izvojevalo čuveni "lex specialis", a avgusta 1995. u Beogradu se jedva skupilo 5ooo duša da traži vojno angažovanje SRJ radi zaštite srpskog življa u RSK i RS.Gde smo mi tada bili Vladimire? Mi smo tada bili zauzeti ispraćanjem a kasnije i dočekom košarkaša iz Atine.Kako je nama tada bilo teško kada bi oni što su tamo daleko to samo znali.
Preporuke:
0
0
39 nedelja, 30 novembar 2008 14:22
Vladimir
Srbine od 1978, malo ne shvatam zasto mi adresiras ovako nesto. Mozda nisam dobro razumeo ironiju... Kao prvo, nisam rekao da meni neko treba da salje pare. Rekao sam da je svako odlucio da li ce i gde ce da ode. I naravno da ne osudjujem, ali nema potrebe da pojedini izigravaju zrtve i da se ponasaju kao da im je "truli zapad oduzeo dusu".

Dalje, rec uopste nije bila o izbeglicama, ali kad si vec pomenuo... Ne znam za BG, ali niko koga licno poznajem se nije bogatio na racun izbeglica. Sigurno je bilo i toga, ali ne bih isao tako daleko da tvrdim da je u pitanju pravilo posto su moja iskustva potpuno suprotna - znam izbeglice koje su iskoristile ljude koji su im pomagali (iako ni to ne bih izdvajao kao pravilo).

Necu da ulazim u raspravu o tome da li je vojska trebala da intervenise 1995. ili ne. Tema je suvise ozbiljna i kompleksna i, iako imam misljenje, necu ga iznositi jer se bojim da bih mogao biti pogresno ili neadekvatno shvacen. Osim toga, nisam ni politicar ni vojni analiticar pa nisam kompetentan. A bojim se da nisi ni ti, pogotovo ne u to vreme kad si imao 17 godina.

A za docek kosarkasa, nisam bio tamo.
Preporuke:
0
0
40 nedelja, 30 novembar 2008 22:53
Srb 1978.
Vladimire,nisam se ja obraćao tebi lično u bukvalnom smislu, već više paradigmatično, tj. svima nama.Što se tiče eventualne vojne intervencije VJ 1995. godine takođe nisam komentarisao da li smo trebali da se vojno angažujemo ili ne, već činjenicu da je velika većina ljudi u Srbiji bila podstaknutija da se okupi zbog 5% pokradenih lokalnih izbora ili da bi dočekali košarkaše (i neka su), dok su prilično inertno posmatrali egzodus Srba iz RSK i zapadnih delova R Srpske.Ta činjenica je nepobitna i ona na najbolji način slika naš moralni sunovrat,licemerje i samoživost.Ja sam to ukapirao sa svojih 18 godina, dok se sa svojih 30 godina pitam da li je ovakva Srbija dostojna da bude matica Srba? Bojim se da nismo dostojni zadatka ni da zaštitimo sebe unutar krnje Srbije, a kamoli nešto više od toga.
Preporuke:
0
0

Anketa

Da li mislite da će preuzimanje vlasti u Avganistanu od strane talibana dovesti do prelivanja krize u okolne zemlje?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner