Ima li još kritičara u Srba?Ma ne ljutim se ja na njih dvojicu,nego su mi simpatični.Baš zato,za razluku od većine,nemaju pravo da me razočaraju.I nisam ja konzervativac.Ruski film se već osvestio. Ja to gledam.Ima svega,od Turske do Holivuda. A i kod nas se bude mnogi glumci i reditelji.Shvatili su da mi nismo grandovska raja,a i da razumemo motive Žanke Stokić za kreativnost tokom okupacije.Znamo mi kako je kada umetnik doživi "dnevnik uvreda". Nego,ta američka kritička misao,to je po potrebi,da od gubitnika opereš biografiju i opet postaneš dobar momak-buntovnik.Tako opstaje američka demokratija,ali niko ne odgovara. Neće ni Klintonovi,pogotovo jer ih podržava buntovnik Majkl Mur i buntovnik Robert De Niro.Još samo fali mafijaški insajder Šon Pen...U Srbiji je neko prosuo mit da se ne mora ratovati kada te porobljavaju,inače si budala i impotenko.E to poručuje Dragojević redom u "Lepa sela..." i "Sveti Djordje ubiva...".Samo jedna kozačka pesma razotkriva tu površnost.

Kod vas, kao i celom novom europskom svetu, onom iza nekadašnjeg berlinskog zida, još uvek bolujete od traume zvane stokholmski sindrom jer likujete nekadašnje vlastodržce i negirate sve slobodarstva koje ste dobili posle pada berlinskog zida. A u suštini je vaš najevči problem da niste u stanju da u potpunosti izkoristite sve svoje personalne slobode koje ste dobili posle pada tiranije berlinskog zida.
Inače što se filma tiče srbi nemate čega da se stidite. Vaše filmađije su barem deceniju ispred vaše politike i opšteg života uopče, stvarni Tarabići i babe Vange su vaše filmađije i ako očete da vidite svoju biudučnost samo pratite svoje filmove i saznačete kakva vas sudbina čeka.

Проблем холивудских филмова је да су они у сваком погледу потпуно безвредна категорија и то нема никакве везе са тиме да ли они шире или не шире пропаганду, како су у њима приказани Срби или било шта што је наведено у овом тексту. Филмови који се снимају у Холивуду су најобичнији производ индустрије забаве, као што је шраф производ машинске индустрије и као што не могу да пронађем било какву уметничку или естетску вредност у шрафу, не могу је наћи нити у холивудском филму зато што је нема. Можда и једини озбиљан режисер са ових простора Милчо Манчевски је пре пар година гостујући на ФАФ-у после пројекције свог филма дао најбољу дефиницију Холивуда рекавши да тамо режисер филма иде на посао као што иде обичан службеник, он не жели ништа да каже о свеопштем поретку ствари већ само да направи сат и по забаве. Тамо се филмови праве тако што се прво гледа да се то добро прода и онда је крајњи продукт на интелектуалном нивоу просечног тинејџера односно само заглупљујућа јефтина забава...

"Бал на води" је прототип холивудске продукције. Снимљен у раскошном техниколору уз неколико маестралних "водених" тачака Естер Вилијамс, симболизовао је слободу и благостање САД.
Снимљен исте године кад су се Американци искрцали у Нормандији. Да ли је то случајност и да ли је био пропагандни филм који је имао за циљ раширити амерички мит по разрушеној Европи након Другог рата, просудите сами. У Европи је доживео незапамћен успех који се граничио са идолопоклонством. Требало је да прође 70 година да Вучић покуша "римејк" са "Београдом на води"као сликом лажног благостања Србије. Што се тиче убеђивања, наравно да су нас Американци убедили у све и свашта,између осталог и да су слетели на Месец. Бомбардовање нас је освестило.

Кнежевић Милан њим самим: "Кад смо код парадокса- ето, у доба "Брозославије", направљена су нека ремек дела филмске уметности у нас; "Кад будем мртав и бео", "Скупљачи перја", неколико филмова Душана Макавејева, "Буђење пацова", и да не набрајам; и све то у време "црвеног терора"!? Како је тај "терор" дозвољавао такво "олајавање", тако негативне оцене друштвеног стања у СФРЈ, и како су му таква дела пролазила испод радара? Или је тај "терор" био врло благонаклон према дисидентима (литературу да и не помињем!), што ставља велики знак питања над интензитетом тог "терора", или су "црвени" били много демократичнији према критици онога што су радили?" Утук: Није вам пало на памет да су СКОРО СВИ ТИ ФИЛМОВИ снимљени у периоду 1965-72, када се Броз КОНАЧНО одлучио КАКО ће изгледати СФРЈот после њега и кад је ПОЧИСТИО све непоћудне који су му сметали!? Кад је довео "умерене" Рвате да нам таламбасају о "братству и јединству" и ТУПСОНСКЕ "црвене" "срПе" попут Драже Марковића и Пере Стамболића!?

О том добу, на посредан, али филмичан, скоро холивудски начин говори филм "Балканска правила" Дарка Бајића (са happy end-om, уз за конзервативце приказ некарактеристичних, а модерних ситуација: отац, Лаза Ристовски и син, Бранислав Лечић ДЕЛЕ (у различитим периодима), ИСТУ ЖЕНУ, Ана Софреновић, иначе ћерку очевог најбољег пајтоса, Александра Берчека), снимљеног 1997, као врста МЕКОГ ОДГОВОРА система Слобе Милошевића на тад ОПОЗИЦИОНЕ филмове попут "Црног бомбардера" (такође снимио Дарко Бајић) и потоњих, који Србију и Србе приказују у АПОКАЛИПТИЧКОМ маниру (чак и кад Западу ПОДОБНА "срПија" "побеђује" (а заправо саму себе ПОРАЖАВА!) као у филму "Наташа"), тако драгом "нашем" susjedu "brzom", који би очигледно да се ОСТВАРЕ речи њиховог другог председника Месића: "Ne Srbe na vrbe, već Srbe na Srbe"!? Но, пошто је јасна накана РАЗ"браће" и пошто је победом Трампа постала ВЕРОВАТНА америчка НЕУТРАЛНОСТ у УНУТАРСРПСКИМ пословима, сматрам да треба АКТУЕЛИЗОВАТИ поруке "Балканских правила".

За брзог
После пада берлинског зида извршили сте етничко чишћење тако да се само усташоидима могу свиђати те године после, али не прогнаним и побијеним српским цивилима, а што се тиче наше кинематографије, када сниме филм о Блајбургу то ће бити пророчанство шта чека вас усташоиде.