Kao prvo sta zelite reci podjelom kapitala u spekulantni i sta god da vam je druga vrsta? Svaki kapital je spekulantan, jer se svako ulaganje vodi logikom kupovine po nizoj i prodaje po visoj cjeni uz ubiranje dividendi u medjuvremenu (ne bas svaki ali ogromna vecina kapitala). Dakle ta podjela je sama po sebi lazna i jedina razlika danas je u tome sto su se finansijski instrumenti i finansijske analize dosta razvili pa je moguce vise novca zaraditi predvidjanjem buducnosti. Drugo, sspekulantni kapital nije samo prelivanje supljeg u prazno. Spekulantni kapital, kao i svaki drugi vid likvidnog kapitala (ovde se vodim vasom podjelom kapitala), se koristi za proizvodne svrhe od strane firmi u "realnoj" ekonomiji. Znaci ako "spekulanti" ulazu u Fannie Mae to se prije ili poslje prelije na kompanije koje grade kuce, gradjevinski materijal, dizajniraju objekte itd. Znaci taj kapital mora da zavrsi u realnoj ekonomiji ili nece imati nikakav ni rast ni povrat.
Trece, vi gospodine kao i mnogi drugi ignorisete cinjenicu da je Kongres garantovao ulaganja u Fannie Mae i Freddi Mac, koji su zajedno kontrolisali i do 40% trzista nekretnina u Americi. Dakle zbog implicitne garancije od strane drzave profiti su privatizovani dok je rizik socijalizovan. Rizik je preuzela drzava svojom garancijom i to je naravno dovelo do tog da investitori ulazu u nesto sto je sigurno koliko i Treasury Bonds, a u isto vrjeme daje daleko veci povrat. To, gospodine, nije krivica deregulacije vec krivica drzavnog mjesanja u ekonomiju. Onog momenta kad je drzava pocela garantovati kapital, primarno trziste nekretnina je to iskoristilo da stvori ove toksicne nekretnine koje su onda prosljedjene u sekundarno trziste gdje su kupljene od strane Fannie Mae i Freddie Mac i ostalih banaka. Da nije bilo drzavne garancije za ove dvije institucije i drzavnog mandata da se prodaju kuce svakome krize ne bi bilo jer primarno trziste nikad ne bi stvorilo ove toksicne nekretnine. To nikad nije bilo slobodno trzist

Огњене,
приметите да је овај текст пренесен из недељника "Време", па нема смисла да се обраћате аутору. Такође, тамо где аутор овог текста диференцира, ви уопштавате (говорим о спекулантном капиталу), затим, када се позивате на "реалну" економију (чак и Ви сами стављате знаке навода), просто сматрате довољним да то тек тако поменете и да свима буде јасно (а није) зашто је то по Вама "бољи пут". Некако нам је свима постало сумњиво свако позивање на реалност, а марксистичка политичка економија итекако стоји на сасвим другој страни у односу на "реалну" економију, реал-политику итд. Као што је Лењин једном приликом рекао мењшевицима: "Између вас и мене не може се водити теоријски дијалог, можемо да причамо о свему другоме, али не о теорији". Изгледа да се Лењинове речи односе и на овај неспоразум (и то дупло) који имате са др. Вељаком, јер ви просто наступате са необразложеним претпоставкама, да је боље да држава остане по страни од економије, да је "реал-економија" једини прави пут, итд.

Иначе, искрено поздрављам гест стављања овог текста на сајт НСПМ.

Господине Огњене,
Моја је намера била да Вам скренем пажњу да се ради о две равни које се ни у једној тачци не пресецају. Наиме, Марксов "Grundrisse" а онда и "Kapital" не оперишу на истој равни са које Ви и Ваше схватање економије наступате, нити се са истима пресеца и у једној тачци. Тај несводиви расцеп, те чињеница да га нисте свесни, опет се јавља у Вашем последњем коментару. Распад социјалистичких економија је емпиријски и из марксистичког угла реал-политички аргумент, који просто нема везе са марксизмом, нити са политичком економијом, (па да нагласим још ово, политичко, дакле, да се ту економија политизује). Економија је код Маркса детерминанта али није доминанта, она одређује у крајњој инстанци, али не доминира, доминира политика. Економија детерминише класе а класе су политичке снаге. Виша класа се служи говором експерата, говором у ком нема политике зато да би се пациофиковала нижа класа. Виша класа говори говором који натурализује политику, и представља је као ствар технике. Марксистички гест је не пристајати на тај и такав натурализујући пацификујући говор, на говор експерата. Виша класа скрива рез у друштву натурализовањем, нижа открива тај рез. Зато се та два говора, у овом случају, Ваш говор и говор др Вељака, нигде не срећу. Ви говорите о економији, економији без политике, а он о политици и политичкој економији.
П.С. Што се аутора тиче, те исправности упућивања приговора њему лично, и даље мислим да грешите, да се аутор не обавештава сваки пут кад се његов текст негде пренесе, те зато мислим да је у најмању руку лош штос обраћати му се лично када он није у прилици да одговори. Он ни не зна да му се обраћате, а Ви овако као да кажете: "Ето, остао је без коментара! Баш сам му рекао!" Није неки штос.

Gospodine ja ne govorim o ekonomiji kao nekakvoj izolovanoj, abstraktnoj pojavi koja postoji sama po sebi bez implikacija za stvarni svjet. Ekonomske realnosti imaju politicke implikacije, jer ako ekonomska nauka dokaze da je socijalizam neoptimalan nacin da se uredi drustvo onda to znaci da ce vecina gradjana odluciti da glasa za strane koje se zalazu za slobodno trziste, zato sto vecinu ljudi ne interesuje sta Marks misli vec im je primarni cilj da imaju dovoljno novca da omoguce sebi i svojim porodicama ugodan zivot. Ovaj clanak se, izmedju ostalog, bavio ekonomskom optimalnoscu tvrdeci da je neoliberalizam samoubitacan. Ja sam objasnio zasto to nije slucaj. To vodi ka zakljucku da se ne treba plasiti novih totalitarizama, zato sto ce trziste samo da prezivi a uz put i podari prosperitet vecini ljudi. To vodi zakljucku da je drzavi nabolji izbor da ostane po strani i pusti trziste da samo funckionise => Nema potrebe za totalitarizmom. Sta ce se desiti ne znamo, ali ako sve ovo vodi totalitarizmu to nije krivica trzista vec upravo onih koji misle da mjesanjem u ekonomiju mogu nesto da poboljsaju.

Ja moram priznati da ste u pravu kada kazete da Marksova djela operisu na razlicitoj ravni. Njegove ideje su abstraktne. Na primjer, njegovo poimanje novca nema smisla zdravom razumu i moze se odrzati samo kao jedna abstraktna tvorevina bez implikacija za stvarni svjet. Njegovo shvatanje prirode rada isto tako. Ja ne operisem sa iste ravni zato sto su moja ubjedjenja zasnovana na iskustvima iz stvarnog svjeta a njegova ubjedjenja iz njegovog apstraktnog svjeta. Za mene je novac nacin da se lakse odredi realna vrjednost resursa a za njega je novac "odstranjena mogucnost covjecanstva". Za njega radnici dozivljavaju razna odstranjenja a za mene su sve teskoce kroz koje su prolazili tokom njegovog vremena bile posljedica niske produktivnosti. Kad je produktivnost porasla i njihoh kvalitet zivota je. Ja nastupam sa ravni stvarnog svjeta a on sa ravni njegovih tripova!

Za Ognjena: Postovani,bicu iskren,nisam iz struke.To me ipak nece spreciti da pokusam da Vam objasnim sta je zapravo spekulativni kapital.On je kapital kreiran ni iz cega.Postaje stvarna, kako Vi
kazete realana,vrednost tek kad ga svojim napornim radom stvorite.Kako to izgleda u praksi.Fredi i Fani plasiraju stambene kredite sa novcem koji nepostoji.Vi ga uzimate i kupujete kucu.Vredno i naporno radite i navadeni kredit uredno vracate.Posle niza godina pocnete da posustajete finansijski.Fredi i Fani dodju i uzmu Vam kucu.Novac stvoren ni iz cega postaje stvarna vrednost.Znaci tek kada je izvrsen neki rad,usluga ili stvorena neka materijalna vrednost.Rezime:novac bez pokrica postaje stvarna vrednost.To se zove spekulativni kapital.

Gospodine Anonimni, kapital se ne moze stvoriti ni iz cega. U drustvu imate odredjenu kolicinu realnih stvari koje su nominalizovane novcem. Ako "spekulanti" zarade novac kupujuci "nisko" i prodajuci "visoko" to nije ni iz cega vec je to iz rasta cjene tog sto su kupili. Rast cjene moze da se pojavi ili zbog rasta u potraznji ili pada u ponudi, ali to nije ni iz cega. To odslikava stvarnu vrjednost tog proizvoda u odnosu na druge proizvode (realna cjena). Spekulanti koji koriste arbitrazne prilike zarade novac, ali neko drugi ga izgubi tako da se vrjednost ne stvara ni iz cega vec samo redistribuise. Novac koji je isao u Fannie Mae i Freddie Mac nije bio nepostojeci vec je samo kanalisan iz drugih potencijalnih polja za investiranje u nekretnine. Razlog za to je bila sigurnost ulaganja posto je bilo garantovano od strane vlade a visok povrat zato sto nije bilo regulacije koja bi sprjecila privatizaciju profita dok je rizik socijalizovan. Medjutim novac je bio tu i bio je stvaran! Fannie Mae i Freddie Mac nisu plasirali stambene kredite vec su kupovali securities koje su bile podrzavane tim nekretninama u sekundarnom trzistu nekretnina. Privatne banke su stvarale same stambene kredite koje su kasnije prodavali ovim dvijema a oni su ih kupovali jer im je mandat bio da povecaju broj onih koji imaju kuce a koji ih ne mogu priustiti na slobodnom trzistu. Ostatak vaseg posta nisam u stanju da razumijem a mislim da sam vam vec objasnio vasu gresku na pocetku sto znaci da je i ostatak, koji se bazira ne vasem vjerovanju u nekakav nestvarni kapital, pogresan.

Лепо од свих реалиста овде што су нам овде скренули пажњу на реалност ситуације и што су одмах поскочили кад се појавио текст који прича о нечему друкчијем. Лепо што су нам рекли да је у питању индоктринација и идеолошка заслепљеност од које не видимо реалност која је њима непосредно доступна. Непосредно доступна реалност... Непосредно доступни закони реалности... Звучи готово месијански, зар не? Не знам ко је онда овде залепљен идеологијом? (Реторичко питање.)