Зар Вулетић не примећује каква је атмосфера у електронским медијима? Зар не види како се институције (које – ту ћемо се вероватно сложити – ни раније нису баш пуцале од независности и аутономије) данас брутално инструментализују и дословно стављају у функцију једне странке и једне личности? Да ли види како изгледа сваки долазак премијера Вучића у скупштину и на шта га то подсећа у ближој и даљој прошлости?


Наравно да види, само не жели да прича/пише о томе.

Ово ме подсећа на шале из стоматолошке ординације.

Дошао човек код стоматолога да се жали на протезу. И каже: "Јуче дунем у упаљач да угасим пламен, а протеза ми испаде". "Добро, каже стоматолог, ајде сада дуните у лавабо да видимо како протеза испада". И пацијент дуну. И протеза остаде на свом месту. Каже стоматолог, "са протезом је све у реду, да није грешка у упаљачу".

Ако Вулетић каже да су избори " државотворни" а Вукадиновић да нису, да није грешка у државотворности. Можда они не мисле на исто кад кажу државотворност.

Односно ко дефинише шта је то државотворно.

Ђ.В му је опет очитао лекцију!

Djordje! Vuletic je dobio zadatak da piskara. On piskara, dobija pare, i ne razmislja. Njega se vasi odgovori ne doticu. Njemu vasi odgovori nisu potrebni. Njemu je potrebno da vi gubite vreme na razmisljanje kako da odgovorite na njegove bezvezarije. Polemika ce se nastaviti, nema sumnje, jer se vase dragoceno vreme mora sto vise traciti, pogotovu sad pred izbore. Na vama je da iznadjete nacin da se ova polemika izdigne iz Vuleticevske kucine.

Знате шта,
можда би једноставнијим начином,обичним питањем,баш у вези последње тезе Ђ.В.о физичком насиљу у Н.Саду присталица снс-а,пружили могућност професору Вулетићу да размисли,не греши ли о безгрешном и безалтернативном путу у Унију и начину медијске подршке том путу.
Или о сврсисходности владања од једних до других ванредних парламентарних избора.
И медијском прачењу истих.
Може ли се Вулетић замислити у заједничкој"акцији"на промоцији европског пута србије са Петром Панићем,или Звонком Веселиновићем,или у жучној расправи са уредником информера Вучићевићем,или уваженим министром полиције др Небојшом Стефановић,послаником у скупштини Бабићем,шефом посланичке групе Ћукановићем или Дрецуном..
Или би му,ма колико теже,било природније да полемише на јавном сервису са Ђ.Вукадиновић.
нико

Ah, a tako je objektivan i pametan...ouu...i uopste se ne maze vazelinom. Ali dobro, to je takodje legitimno i demokratski....malo ljigavo, ali teska su vremena i mi kapiramo sve Vuleticu....iz upravnog odbora RTS!

Не постоји чак ни аналитичар који би не само са правног,него са политиколошког становишта оправдао расписивање ванредних избора.Ако се варам, нека се пружи пример из новије историје било које европске земље,у коме су ванредни избори расписани из истих разлога.Ако се не варам,онда доказујем да аналитичар није струка,али је нажалост у Србији занимање.Време ће показати да избори не мењају реални живот,чак да комична буде и наредна епизода биће формирана коалициона Влада.И на крају,у ком правцу се простире снага Председника Владе коме је лакше да изазове ванредне парламентарне него страначке изборе?

Пре неко вече, пола РТС-овог Дневника о Вучићевој посети неком дому пензионера!
Љигаво, одвратно, дегутантно...
То је оно о чему Вулетић и Управни одбор РТС-а треба да расправљају и упозоравају, а не да пискара овакве прорежимске небулозе!

Александар Вучић је највећа несрећа каква Србију могла да снађе. У свакој другој држави прогутао би га мрак. Али, није никаква Тајна да фигуре попут Вучића профитирају тамо, као у Србији, гдје бирачко тијело нема мозга у главурдама.

Да не помињемо нацистичку Немачку, где је тамошњи канцелар чак два пута у току једне године расписивао ванредне изборе да би, у атмосфери погрома и хапшења опозиционих посланика, стигао до – најпре – 44, а затим 92 одсто добијених гласова. А и касније је, иако су од новембра 1933. у рајхстагу седели само припадници његове националсоцијалистичке странке, повремено волео да „тестира вољу народа“ на ванредним изборима (поправљајући резултат на 98,8 и 99,1 одсто).

Може Вулетић сада да напише шта год му драго, али одговора на паралелу са Хитлером нема.

Одличне су вам илустрације г Вукадиновићу.
Питање је само да ли вреди губити енергију са онима који су се пронашли у суноврату.
Чини се да је далеко боље дати им одговор радом и да би најбоље било покушати направити још ширу предизборну коалицију која би спровела интерне коалиционе јавне изборе и то пред бирачима како се то ради сад у Америци рецимо. Сви би наступили својим програмом а први у сваком изборном округу би добијао место на изборној листи. Осталима би могло да буде обећано учешће у свим после избора доступним позицијама према укупном проценту који добију. На овај начин би се наступало са провереним људима у широком фронту и тиме добиле шансе и за победу. Минимум би био поштовање основног државотворног програма у неколико тачака - довољно широког да укључи широку лепезу политиканством неукаљаних људи. Тај минимум би могао да буде првенство домаће привреде и државних интереса пред оним страним - паметном довољно, а сваки посланик би унапред добио слободу у свему осталом.

Razlozi za vanredne izbore su van domena stranackog i drzavnickog, vec su iskljucivo potreba Imperije da zaustavi koncentraciju moci naprednjaka i stvori visi nivo polarizacije, jer na taj nacin moze direktnije da kontrolise razvoj dogadjaja na Balkanu.

Đorđe, ti si tata-mata za ovog poslušnika režima !!!
Razbio si ga sa pola gasa !. Živ i zdrav nam bio !!!

Писаније господина Вулетића су само изјава лојалности. Та врста изјаве добија на снази и боље препоручује писца ако политичког противника спомиње у негативном контексту.
Природно је да је одабран господин Вукадиновић да послужи као печат за оверу лојалности.

Поштовани Ђорђе ценим Вашу борбу и труд, али овим текстом сте само губили време и енергију, да сам на Вашем месту, мој одговор би се свео само на "Душо продана"