НАРОЧИТО СУ МИ СЕ ДОПАЛе МИСЛИ ИЗ ПОСЛЕДЊЕГ ОДЛОМКА
ПА ДА ИХ ИЗДВОЈИМ ЗА ОНЕ КОЈЕ МРЗИ ДА ЧИТАЈУ:

"У реалности, економска и физичка моћ коју родитељ има над дететом је балансирана емоционалном моћи коју дете има над родитељом."

"Детету није потребна заштита од родитеља, јер га од родитеља штити родитељска љубав. "

takvi zakoni su se pokazali kao najgora propast i vec su povuceni iz mnogih zemalja, a vecina drzava ima dovoljno zdravog razuma da tako nesto nikad ne bi proslo, npr. Amerika, V. Britanija i uostalom sve ostale, osim nekik 20-ak na svetu.
Sta se moze preduzeti pre nego sto se zakon usvoji? Da li oni koji o tome odlucuju citaju uopste ovaj tekst (i Antonicev)ili ce samo pitati neku NVO sta da urade?
Mozda bi ih (ministarstvo, razne organizacije, zakonodavce) trebalo zasuti pismima i protestima, to bar mogu da ucine svi koji se slazu sa ovim tekstom. Dakle, aktivirajte se, citaoci, sva mudrost vam nece pomoci kad na vestima vidite kako je zakon usvojen. Kako ce samo to da predstave, kao vest dana, trijumf demokratije, evo evrope konacno u Srbiji umesto nasih nazadnih obicaja. Onda ce obavezno da prikazu decicu kako grle svoje spasitelje koji ih stite od neukih roditelja.
A mi, sto bismo da nas malo ostave na miru razni "dokolicari i zavidljivci", vidimo se u vecernjoj skoli za lose roditelje ili na terapiji!

„Da, čudan je tekst Željke Buturović i Antonićev“ jer ne pripadaju udvoričkom i nekritičkom (često i horskom) prihvatanju raznih saveta i preporuka (često inperativnih) koji dolaze od NVO, a koje nas odvode na svakovrsne stranputice sa nesagledivim posledicama. Ako zanemarimo delovanje NVO, a nikako nije za zanemarivanje, a nije ni svako sa lošim namerama i posledicama, šta je sa batinama kao vaspitnoj meri prema deci?
Da li smo „za“ ili „protiv“ i zašto? Šta je teorija, a šta praksa? Kakva su naša iskustva, iskreno. Koliko su batine za nas, koji smo davno bili deca, predstavljale brušenje karaktera ili modrice na duši. O tome je imalo smisla polemisati sa Ž. Buturović, a ne insinuirati.
Kad smo kod sumnji i insinuacija: hoćemo li dozvoliti da nam se dogodi ludilo kineske „Kulturne revolucije“, kada se mladež obračunavala sa autoritetima, pre svih roditeljima i učiteljima. Dati pravo i prerogative roditeljstva deci uvod je u haos. To je nečija čudovišna zamisao da suprotstavi dve strane gde se jedna sigurno nece boriti, a druga još nije stekla emotivne, saznajne i etičke kapacitete da validno primenjuje zadobijeno „pravo“.
Nisam fobična prema raznim društvenim babarogama, ali ova alarmira na oprez! Kad se sve zaodene u formu zakona naši životi, i naše dece, biće dirigovani i manipulisani od onoih koji su tobož brižni, a cilj im je da zadobiju kontrolu nad našim životima.

Ч. К,
Мора да Вам се привиђа. Ако сте из мог коментара извукли овако произвољан закључак, Жељка је добро прошла. Све ми се чини да сте желели да елаборирате своје тезе по сваку цену само вам је био потребан повод.
А ко би да тренира нашу децу, ако не они који су то право природно добили и они који су се за то право едуковали? Али тај однос је врло сложен и интерактиван наспрам малициозног свођења на „тренинг“. У име „храброг“ и „новог“, по вама, би требало платити цену ( да ли се свака роба купује), а не бити кукавички и параноично уљуљкани и спречавати промене(!).
Нисам уљуљкана и јесам за промене, али не по сваку цену и не уопште из овог дискурса. Никако нисам за батине, али иако се догоде то је често немоћ родитеља да на смисленији начин одговори на изазовни тренутак, међутим, нисам да родитељ буде под присмотром Свевидећег, јер да се вратимо на опаску Жељке Бутуровић да је родитељство инстинкт. Да , снажан, неупоредив и не преносив. Зато име дивних личности које су васпитале сасвим необразовани родитељи којима је инстинкт био сигуран путоказ. Према том божанском дару сви експерименти су трице и кучине.

Славице, Што се привиђања тиче, допустите да Вас подсетим, па да видимо да ли се некоме привиђа или пак неко други има кратко памћење: "Hoćemo li dozvoliti da nam se dogodi ludilo kineske „Kulturne revolucije“, kada se mladež obračunavala sa autoritetima, pre svih roditeljima i učiteljima", "Šta je sa batinama kao vaspitnoj meri prema deci". Сасвим довољно да ја у овоме видим оно што сам навео под 1 и 2, тј. или или ситуацију - или маоисти, или као псета тренирана деца. Изволите и уверите се преко оног што сте ми написали.
Сад кад Вас већ цитирам, да поменем и ово: "Kad se sve zaodene u formu zakona naši životi, i naše dece, biće dirigovani i manipulisani od onoih koji su tobož brižni, a cilj im je da zadobiju kontrolu nad našim životima". Зар не видите, драга Славице, да сте баш Ви неко ко хоће да задобије неупитну контролу над нечијим животом, животом свог детета? Па зато што је то Ваш циљ, онда га пројектујете на маоисте и не знам кога већ не. АЛи, приметите да се и у једном и у другом случају, било да је дете тренирано од Вас или од стране маоиста, дете у Вашем говору појављује као само и једино и као ништа више до - објекат, ствар.

@Ч.К.
"Још је ефикасније ако некога убијеш, тек ти онда неће сметати па си га "исконтролисао" само тако. Свашта је ефикасно, драга Жељка Бутуровић."

Постоје и разлози зашто се реченице других људи не ваде из контекста да би неко испао паметнији. Глупо је и прилично јефтино. Аутор текста је, за сваког ко се потрудио да чита без предрасуда о својој супериорности над неким "традиционалистима" (то су баљда сви они који мисле да није баш све што постоји у Србији за осуду и забрану), хтела да каже нешто сасвом друго.