Тврдње да фиѕичко кажњавање деце утиче на њихову психу тако што их тера на насиље према вршњацима, је тип изјаве који већ годинама можемо да чујемо из уста НВО и сличних ултра-либерала, а који у суштини нема везе са стварношћу.
У Аустралији је ово покушано у једном облику, и за последицу има комплетну генерацију разуларене дечурлије коју нико нити хоће, нити сме да контролише, а којима је једна од главних разонода да излазе ноћу и разбијају комшилук. У процесу страдају како куће, тако и аута и баште, а понекад и људи који се затекну на улици. Систем слободе не само да не функционише како је замишљен, већ има и сасвим супротан ефекат на децу, јер она уче да за њих у ствари и не постоје никакве границе, пошто не бивају кажњени ни за један преступ у младим данима. Наравно, када достигну пунолетство, ситуација се мења, и већина врло рано заврши на суду због туче, пијане вожње, вожње без дозволе, малтретирања жене и слично.
Једна од ретких ствари са Фокс нетворка са којима се апсолутно слажем је: Сачувај нас боже од пореза и од Левих будала (left wing loons).

Svaka generalizacija je losa,tako i ova.Slazem se sa gospodinom Antonicem u potpunosti. I ja sam protiv zlostavljanja dece,i drustvo se protiv toga mora boriti,ali tako sto ce edukovati zene i decu da ne trpe nasilje,da potraze pomoc od strucnih sluzbi,da zastite svoja prava. Ali samar koji dete dobije od roditelja ne moze biti smatran nasiljem. Ne mozemo sve roditelje pretvoriti u nasilnike i kriminalce. A tkz. borce za ljudska prava bih uputila da prvo nauce sta su ljudska prava,jer su u predhodnom periodu pokazali da im je taj pojam stran...

Potpuno se slažem sa autorom članka,sam bih ga isto napisao,naravno kad bih umeo.Takođe.i „slučajni prolaznik“ je na tragu istine.Gde ste se vi Danijela prepoznali u njegovom postu da ga ekspresno kvalifikujete kao nasilnika uz neizbežan „govor mržnje“.Kakva vrsta ljubavi izbija iz vašeg odgovora njemu?Ili ste vi i vama slični od nekog ovlašćeni da tzv.“govor mržnje“ u terapijske svrhe koristite za isceljenje neistomišljenika!?Zašto ako je to tako,odričete pravo nekom da u vaspitanju deteta koristi ćušku intenziteta proporcionalnog vašem „govoru ljubavi“?Ne znam imate li dece,da li su (ako ih imate) bila izložena traumama koje izazivaju događaji kao sto je odlazak oca u rat (osećaj napuštenosti),majčina borba za egzistenciju kada da bi preživela biva prinuđena da radi i nešto što inače nebi radila (bezperspektivnost),podsmeh vršnjaka koji imaju „firmiranu“ garderobu za razliku od njih koji se oblače na buvljaku (preventivna agresija kao vid odbrane),itd...Ko ste vi da roditelju koji se u takvim uslovima bori za život,svoje dece i svoj,za njihovo obrazovanje,delite lekcije o tome kako treba da se više druže sa svojom decom,a ako im to predstavlja problem da ih odvedu kod nekog nadrndanog „psihologa“ u Centar za socijalni rad da mu on pruži stručnu pomoć?Sve o čemu pišem sam lično prošao,i neka vam ne padne na pamet da me nazovete nasilnikom ako sam detetu za njegovo dobro pripalio šamar.Mene kao dete nisu mnogo tukli,ali mi nikad nije palo na pamet da se igram hranom,da histerišem,da budem nepristojan prema starijem i slično,i uopšte se ne osećam uskraćeno jer mi to roditelji nisu dozvoljavali.Ovako,imam utisak da vi i neki vama slični pišete o stvarima o kojima nemate pojma,uključujući i doktora sa Kembridža.
P.S.Ovo sam sinoć poslao Politici kao odgovor jednoj čitateljki,međutim izgleda da je moderator u mom postu otkrio "govor mržnje" pa nije objavljeno.Nadam se da u NSPM nemate tako revnosnu cenzuru.

Za čk:Pa hajde da raspravljamo!
Ali kako ,ako već u startu ljude koji „nemaju potencijal da budu levica“ unapred kvalifikujete kao nešto retrogradno „s čim se ne može raspravljati niti treba“? Istorija ove zemlje je prepuna levičarskih eksperimenata,da pomenem samo neke:tzv. Leva skretanja 1941,i plan da ako zbog pobede svetske revolucije sav narod pobijemo-naselićemo Kineze, važno je da ostanemo na Staljinovom putu (parafraza Đilasa).Dalje,“seljački radne zadruge“-neuspeli eksperiment kolektivizacije za koji niko nije krivično gonjen.Zatim reforma školstva koju je proveo levičarski teoretičar S.Šuvar,a koja je obogaljila desetine hiljada dece tako što je od njih umesto usko specijalizovanih stručnjaka napravila nesposobne neznalice kojima da bi nešto uradili kako treba,iza leđa mora stajati šef.Nažalost,ti Šuvarevi „stručnjaci“su danas „menadžeri“ koji realizuju privatizaciju na način koji je vidljiv svakome ko nije slep.I na kraju tzv. Memorandum SANU,koji su uglavnom sastavljali levičari kao što su g.Ćosić i g. Marković,ljudi koji su do juče,a jedean od njih još uvek bili „levičari“ i komunisti u jednom momentu su kao eksperti opšte prakse odlučili da napišu srpski nacionalni program...Kao što je poznato,sve opisano je propalo uz ogromnu štetu po Srbiju,a propalo je između ostalog i zato što sa levičarima nema rasprave.Ono što levica izhalucionira istog trenutka postaje dogma o kojoj nema rasprave.Negde posle drugog sv. Rata drug Moše Pijade se uputio u neko vojvođansko selo da partijskoj ćeliji protumači neku „istorijsku“ odluku KPJ,i tom prilikom se propisno izdrndao u džipu koji nije mogao obići baš svaku rupu na putu.Posle njegovog izlaganja za reč se javi nadobudni sekretar mesnog odbora:“samo da dopunim druga Mošu...“,i time zapečatio svoju partijsku karijeru.Drug Moša ga je prekinuo rečima (parafraza) „Nemaš ti mene šta da dopunjavaš,nego idi pa dopuni one rupe na putu...“
Vaspitanje dece je veoma ozbiljna tema da bi se prepustilo nvo i pseudolevičarima.

Odgovornost je uvek proporcionalna ovlascenjima. Oduzimanjem ovlascenja roditeljima da vaspitavaju svoju decu, drzava odgovornost za to preuzima na sebe. U tom smislu, donosenjem ovakvog propisa, drzava postaje odgovorna za svako delo koje dete ucini, pre punoletstva, ne vise njegovi roditelji.