Sve što ste napisali gospodine Antoniću, potvrđuje moje mišljenje o tome da su zapadni stereotipi o Balkanu i ratu 90-ih, tako snažni i danas, koji bi, da nije njihovih tragičnih posledica po nas, bili dobra podloga za sprdnju. Jezivo je kada jedan dobronamerni Evropljanin, koji je pritom sigurno obrazovaniji od 95% svojih kolega diplomata, razmišlja na ovakav način, površan,neutemeljen na činjenicama, zasnovan na stereotipima i antisrpskom propagandnom materijalu, skoro rasistički u pogledu Srba. Milošević zločinac, Srbi zlikovci, Albanci hrabri romantični borci za slobodu a srpske devojke, najlepše, i uz to podatne za keš. Pitam se šta je u tom čoveku,koji personifikuje evropsku birokratiju, relativno dobro obrazovanom, , izazvalo ovakvu lenjost duha. Zar je moguće da bedna propaganda ovako razori čak i elementarno razmišljanje. Uveren sam da se ovakvo većinsko mišljenje u Evropi neće promeniti ni 100 godina. Uzaludni će biti bilo kakvi pokušaji, da se objektivnije sagledaju nedavni tragični događaji. To mi daje malo vere da je bilo kakva veza Srba sa takvom Evropom moguća. Zaista, šta mi treba da tražimo tamo?

I ja mislim da smo luzeri, bez samopostovanja, cvrstine karaktera...

Đentilini nikako ne može biti „prosvećeni i blagonakloni evropski diplomata“ jer svojom otužnom, propagandnom knjigom, napisanom isključivo u interesu albanskog lobija, upravo pobija sve te epitete. Njegova „prosvećenost“ se ogleda u gomili ratno-huškačkih laži o Srbima, onih najgore vrste, koje su se koristile u vreme bombardovanja, a u čijem iznošenju nema ni „d“ od diplomatije, a još manje blagonaklonosti. Ali, zar čudi jedan evropski aparatčik u službi interesa albanskog lobija i velikih sila? Pa, toliko ih je već prodefilovalo ovih smutnih decenija, da om se ni broja ne zna i tek će sada, sa Euleksom, prodefilovati Kosovom i Srbijom! Jer, očigledno je da ova sadašnja srpska vlast popušta pred pritiscima i da će dozvoliti nesmetano vršljanje Euleksa po Kosovu, izvan svih normi međunarodnog prava i institucija svetskog poretka. Šta je prema tome jedan Đentilini? Ili, hajde da uporedimo njegovu knjigu sa „santom“ gospođe Biserko! Priznaćete da je „italijanski diplomata od karijere“ napisao knjižicu za „malji deca“, bez veće upotrebne vrednosti. Mislim, niko to ni ne čita. A, ne sadrži ni spiskove za odstrel.