Sve što ste napisali gospodine Antoniću, potvrđuje moje mišljenje o tome da su zapadni stereotipi o Balkanu i ratu 90-ih, tako snažni i danas, koji bi, da nije njihovih tragičnih posledica po nas, bili dobra podloga za sprdnju. Jezivo je kada jedan dobronamerni Evropljanin, koji je pritom sigurno obrazovaniji od 95% svojih kolega diplomata, razmišlja na ovakav način, površan,neutemeljen na činjenicama, zasnovan na stereotipima i antisrpskom propagandnom materijalu, skoro rasistički u pogledu Srba. Milošević zločinac, Srbi zlikovci, Albanci hrabri romantični borci za slobodu a srpske devojke, najlepše, i uz to podatne za keš. Pitam se šta je u tom čoveku,koji personifikuje evropsku birokratiju, relativno dobro obrazovanom, , izazvalo ovakvu lenjost duha. Zar je moguće da bedna propaganda ovako razori čak i elementarno razmišljanje. Uveren sam da se ovakvo većinsko mišljenje u Evropi neće promeniti ni 100 godina. Uzaludni će biti bilo kakvi pokušaji, da se objektivnije sagledaju nedavni tragični događaji. To mi daje malo vere da je bilo kakva veza Srba sa takvom Evropom moguća. Zaista, šta mi treba da tražimo tamo?

I ja mislim da smo luzeri, bez samopostovanja, cvrstine karaktera...

Ђентилини никако не може бити „просвећени и благонаклони европски дипломата“ јер својом отужном, пропагандном књигом, написаном искључиво у интересу албанског лобија, управо побија све те епитете. Његова „просвећеност“ се огледа у гомили ратно-хушкачких лажи о Србима, оних најгоре врсте, које су се користиле у време бомбардовања, а у чијем изношењу нема ни „д“ од дипломатије, а још мање благонаклоности. Али, зар чуди један европски апаратчик у служби интереса албанског лобија и великих сила? Па, толико их је већ продефиловало ових смутних деценија, да ом се ни броја не зна и тек ће сада, са Еулексом, продефиловати Косовом и Србијом! Јер, очигледно је да ова садашња српска власт попушта пред притисцима и да ће дозволити несметано вршљање Еулекса по Косову, изван свих норми међународног права и институција светског поретка. Шта је према томе један Ђентилини? Или, хајде да упоредимо његову књигу са „сантом“ госпође Бисерко! Признаћете да је „италијански дипломата од каријере“ написао књижицу за „маљи деца“, без веће употребне вредности. Мислим, нико то ни не чита. А, не садржи ни спискове за одстрел.