четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Узроци и последице светске економске кризе и ефекти на Србију

Kоментари (13) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 петак, 24 април 2009 17:56
Djordjevic Marko
Gospodine Kovacevicu, svaka rec Vam je na mestu. Student sam cetvrte godine Ekonomskog fakulteta u Nisu, procitao sam nekoliko Vasih tekstova, analize su Vam koncizne, jasne i potpuno tacne. Ne treba biti veliki strucnjak pa shvatiti pogubnost politike uslovljavanja MMF-a, s jedne strane i nesposobnost razmisljanja na duze staze nosioca nase ekonomske politike. Veliki pozdrav
Препоруке:
0
0
2 петак, 24 април 2009 18:00
Pavle
Skidam kapu! Dakle moze i bez ruskih samana, naskih teorija pomocu "stapa i kanapa" i pogotovo bez austrijskih budalastina. KO BI ME UPUTIO NA DRUGE TEKSTOVE OD AUTORA. Unapred se zahvaljujem.

Све је више радова који убедљиво доказују да је тзв. светска економска криза последице тешке друштвене кризе, кризе вредносног система, кризе морала, кризе демократије, кризе међународних институција и сл. Због тога, потпуно је бесмислено говорити о светској финансијској кризи.

До ње је дошло и због све веће неправде у расподели прихода оствареним динамичним привредним активностима која се испољава у симболичном или никаквом расту доходака огромног процента запослених и, истовремено, енормним растом прихода менаџера и власника капитала.

Све важније земље у развоју, сем Кине и Индије су милом или по „сугестији“ ММФ, Светске банке и САД прихватиле концепт вођења економске политике који препоручује Вашингтонски консензус, односно модел неолиберализма. Свим земљама у транзицији, сем Словеније, био је наметнут концепт реформи и правила вођења економске политике који предлаже Вашингтонски консензус, односно модел неолибералног капитализма.

Пре неколико месеци, велика група професора и асистената са тог универзитета је садашњем руководству предала петицију са захтевом да се тај споменик склони, јер је израз „једноумља“.

Све прецењенија вредност динара закључно са септембром прошле године која је била, пре свега, последица модела реформи и мера макроекономске политике, највише је допринела екстремно великој рањивости Србије када су у питању негативни ефекти светске економске кризе.

„Обраћате се за помоћ институцији која је врло ограничених интелектуалних капацитета и способности и која има један те исти рецепт“.
Препоруке:
0
0
3 петак, 24 април 2009 19:10
Сомборац
Дакле, због неморала запослених у банкама и рејтинг кућама, дошло је до тзв. хипотекарне кризе.

Није него. Много неозбиљно за професора и академика.

али и у другим земљама имала је огроман допринос у енормном пропагирању тог модела чије су основне карактеристике дерегулација привредних токова, искључење државе у сфери привреде, потпуна доминација тржишта (тзв. „тржишни фундаментализам“), максимална либерализација спољне трговине (боље рећи увоза), максимална либерализација страних директних инвестиција, свеобухватна приватизација и сл.

Митоманија о дерегулисаном тржишту се наставља.

Уместо капитализма у коме је доминирала Кејнзова макроекономска политика,

Кејнзијанизам је довео америчку и друге економије седамдесетих до рецесије са појачаном инфлацијом = стагфлација.

Њихово учење су прихватили Роналд Реган и Маргарет Тачер

Учење Чикашке школе економије је примењевао генерал Пиноче у Чилеу, а не Тачерка и Реган. Дотични су спроводили нову економску школу - Економију понуде чији је творац Артур Лафер, који је био кључна фигура на почетку Реганове владавине. На страну што се Фридман није слагао са следбеницима Економије понуде, али не, то је био Фридман.


а доследно су их у томе следили Клинтон и Блер, а до скора је то примењивао и Гордон Браун.

Следбеници кејнзијанизма, поготово Браун који је чистокрвни кејнзијанац.

У 1990. години усвојен је, од стране ММФ, Светске банке и Министарства за финансије САД, тзв. Вашингтонски споразум

Рођење неолиберализма.

Итд.

Чланак је преобиман. Ко га прочита до краја, свака част.
Препоруке:
0
0
4 петак, 24 април 2009 20:50
MP
Kao što bi Čerčil rekao:"Ako nešto ne razumeš(u ovom slučaju ponašanje vladajuće političke elite Srbije 2001-2009)potraži gde su tu interesi(materijalni)".Čiji?I koliki?Građani Srbije će to uskoro saznati.
Препоруке:
0
0
5 субота, 25 април 2009 05:43
kroz prizmu
Bice KATASTROFALNO ako MMF ili bilo ko drugi bude odobravao kredite ovim " strucnjacima" koji su nas i doveli u ovu situaciju. Svetska kriza im je sada posluzila kao privremeni paravan da se pravdaju, ali ne moze i to dugo trajati. Sem duznickog, oni ce nas uvesti i u robovsku zavisnost. Zivi bili pa videli.Ujedno, oni su dokaz da je pre svega u pitanju domaca, moralna i duhovna kriza, a rezultanta je lako vidljiva, ekonomska kriza.Moral i duhovnost se ipak ne mogu kupiti a inace oni ne bi na to trosili pare i da se moze.Rasprodaja drzave, a za narod kako se snadje.Ovo se ne desava ni u banana drzavama. Tamo bar onaj na vrhu kaze "drzava to sam ja" i brani sebe ali i drzavu. Ovo je nesto novo, nevidjeno do sada. Neshvatljiva lakoca "becarske ekonomije"(Dr.Dusanic).
Препоруке:
0
0
6 субота, 25 април 2009 20:38
@Somborac
Naravno da je nedostatak postenja, moralnosti doveo do sloma kapitalizma tipa "kupi kucu za $200,000 , koristi je pola godine i prodaj je za $250,000.Onda ulozi tih $250,000 i kupi kucu koja kosta $290,000 i prodaj je za pola godine $360,000 ". Matematika "ne laze" , iz prve transakcije izgleda da si zaradio $50,000, iz druge dodatnih $70,000 ako se zanemare "sitni" troskovi kamate na pozajmljeni novac, advokate ili agente za prodaju kuca. Medjutim , postoji jedna "mala" varka koju matematika ne vidi i koja podpada pod moralnost i "transparentnost" procesa a to je da je kuca koju si ti platio $200,000 "vredila" $150,000 samo pola godine pre nego sto si je ti kupio.po toj matematici ti si izgubio , platio $50,000 vise nego sto 'zaista' vredi.Sledecu kucu koju si ti platio $290,000 godinu dana pre toga neko drugi je platio $180,000.
Kada se ova piramida primeni na mnogo miliona kuca ili sto jos izrazajnije na mnoge kompanije cije su papirnate vrednosti rastle jos mnogo brze i vise , pri tome skrivajuci gubitak firmi onda postaje zaista jasno koliki je uticaj ne morala na ovu propast.Interesantno je da svi znaju da je socijalizam propao zbog jednostavnog razloga da je NEKO upravljao parama koje NISU njegove, naravno uzimajuci proviziju za sebe. Isti slucaj imamo sa americkim kompanijama gde menadzment LAZUCI da firma odlicno stoji dobija milione ( pojedinci i stotine miliona)dolara iz nagradnih fondova
Препоруке:
0
0
7 субота, 25 април 2009 23:38
Курир Бошко
Прошла економска криза је изнедрила Хитлера и трајала је (оквирно) 1928-1936.
Само се не слажем са аутором за јавне радове - прецењена је њихова корист. Америку је извукао ратни кредит из 1941 и ратна производња, а не Рузвелт и њу дил.

Ми смо банкротирали, само што то трбухозборцима из Б92 нико није јавио. А ако наставимо овако - па видимо се у читуљи!

Време је за нову енергију. Нове људе. Ново поверење.
И метлу пре свега.
Препоруке:
0
0
8 недеља, 26 април 2009 12:25
Драган Петровић
Ово је изузетна, рекао бих антологијски прецизна и квалитетна анализа узрока, теоријских и практичних који су светску, а потом и нашу економију довели до
катастрофалног стања. Професор Млађан Ковачевић кога никако не треба бркати са Младеном Ковачевићем), дао је нешто што би било добро публиковати у нешто проширеном издању као публикацију, која би требало да буде доступна свима. Свака част професоре, то што многи ван струке и не разумеју до краја значај Ваше анализе, не умањује много, јер широка база становништва осећа путем сопственог искуства, да су управо ове Ваше анализе праве и суштинске. Због комформизма највећи део цењених економиста се није последњих година супротстављао погубним неолибералним постулатима ни теоријски ни практично уплашен хуком владајућег естабилишмента који је медијски гурао те идеје, као и њихове препознатљиве пропагаторе који нису силазили са насловинх страна листова и малих екрана ....
Сада је лако бити генерал после битке и стога треба одати признање неколицини одважних професора у струци, где свакако значајно место има проф. Млађан Ковачевић што су остали верни науци.
Овде нећу наводити колико сам и сам у својим радовима и наступима, критиковао недостатке неолиберализма, овде треба признати да овако заокружен и квалитетан текст по овако суштинском питању нисам имао прилике да прочитам у целости последњих година, као у овом тексту поштованог професора Млађана Ковачевића.
Препоруке:
0
0
9 недеља, 26 април 2009 12:40
Сомборац
@Somborac

Непотписани друже,
То што си навео није спорно. Али то је последица, а не узрок. Главни кривац су Федералне резерве.

1. Федералне резерве су дуго држале ниско каматну стопу (federal funds rate), која је била испод нивоа инфлације (негативна реална каматна стопа).
2. То је за последицу имало поплаву никад јефтинијег новца, а каматне стопе за хипотекарне кредите су пале на историјски низак ниво.
3. Ниске каматне стопе су довеле до експлозије задуживања, нарочито на тржишту некретнина, јер људи никад јефтиније нису могли да купе куће.
4. Влада САД је преко GSE (Фреди Мека и Фани Меји) гарантовала лудило са хипотекарним кредитима преко MBS-а тако да су ризични кредити изгледали мање ризични.
5. Томе додати и CRA програм који присиљава комерцијалне банке да дају кредите угроженим и сиромашним групама.
Препоруке:
0
0
10 понедељак, 27 април 2009 15:10
Branko S.
Socijalizam nije propao. On se upravo pokazuje u svom najboljem svetlu. Zar intervencija države, u najvećim kapitalističkim privredama, nije glavna odlika socijalističkog koncepta ? Zar ova kriza ne pokazuje nužnost državne kontrole, nasuprot liberalnom, ili kvazi-liberalnom kapitalizmu ? Da li će sada Kina dobiti priznanje za mudru taktiku "Jedna zemlja-dva sistema" ? Da li ćemo se, najzad, vratiti posebnostima svake nacionalne privrede, nasuprot kliširanom univerzalnom projektu kapitalizma ?
Suviše je velika i usko-stručna rasprava, sa puno pogleda unazad, i sa malo ostvarivih ideja za ubuduće. Malo ostvarivih jer će politika i političari i dalje ostati unutar ekonomije i tokova novca, jer je to plen kome su i stremili. Nažalost.
Slažem se u puno tačaka sa profesorom Kovačevićem, a ja bih još apelovao da se u istu ravan stave i braunfild investicije (bar zgrada imamo na pretek), uz neophodnu nužnost protekcionizma slabe privrede, bar za određeni period. Liberalizacija uvoza je dobra samo onda kada realni model tržišta dostigne nivo teorijskog, a tržište (i njegova zakonomernost) mogu se prihvatiti, ali tek onda kada ti odnosi budu prirodni, a ne veštački generisani.
Stvaranje nove vrednosti, uz rad i odricanja, mora biti osnov privredne filozofije, a ne zgrtanje blaga po osnovu uspešnih špekulacija. Dug nikome nije bio dobar drug, pa ni mi nismo izuzetak.
Препоруке:
0
0
11 понедељак, 27 април 2009 19:14
Миленко С. Стојнић
ЕКОНОМИЈА ЈЕ НАЈЈЕДНОСТАВНИЈА ПОЛИТИКА. Нема једноставније политике од економије, јер нема ближих показатеља (не)успешности од економских. Економија је својствена сваком људском бићу јер је компатибилна са еволуционизмом. Политика је разумљива само када следи еволуционизам. У супротном је спиритуализам заснован на временским циклусима. Политика је радикална терапија, ''хируршки захват'' за економију, што се и код аутора потврђује у предлогу мера за превазилажење економске кризе (нарочито тачка 3). То је издизање текућих изнад историјских токова економије. Заправо, економија је политиком скренута са историјских токова и треба да се врати на властити пут. Домаћин је ''пропио'' капитал и нема основе за производњу и расподелу - криза. Шта остаје члановима ''породице''? Што мање трошити, што више износити на пијацу(укључујући и радну снагу, тачка 3). Тачке 1, 2,5 и 8 су политичке категорије, врло дискутабилне, волунтаристичке (мада их не оспоравам). Тачка 6 је сумњива, јер са гринфилд инвестицијама може да се прода оно што има трајну економску вредност. Тачке 4,9 и 10 су мере само за домаћина-расипника(''скупљање космоса'')а тачка 11 мера за ''домаћинске лудорије''. Према аутору, излаз је у планској економији јер је либерализам фаворизовао у нашим условима(2000-2009) расипнике и авантуристе. Дакле, једина економска мера која је предложена налази се у тачки 3. Политиком занемаривања тачке 3 стигли смо у економску кризу. Све остало су интелектуалне спекулације које су контра од интелектуалних спекулација домаћина-расипника.Плански, из једног волунтаризма у други. А економија је најједноставнија политика која је блиска сваком нормалном човеку.
Препоруке:
0
0
12 понедељак, 27 април 2009 23:01
stojan nenadović
Pošto je nedavno propao socijalizam, sada vidimo gde propada i liberalni kapitalizam. Neki misle da će se obnoviti socijalizam. Ali niko ne zna šta je pravi uzrok sloma i socijalizma i liberalnog kapitalizma. Oba aistema su bila zasnovana na istom teorijskom osnovu koji ih je osudio na propast. Taj teorijski osnov je shvatanje da je novac dug i da novi novac mora da ulazi u opticaj kao kredit koji treba da bude vtaćen uvećan za kamatu. Međutim, kredit ne može da se vrati, ni kamata da se plati, pa se uzima novi, još veći kredit, da bi se vratio stari kredit, i da bi se mogla unaprediti proizvodnja. Zato se odvija beskrajna ekspanzija kreditnog novca, koja stvara inflaciju, bez koje ne može da funkcioniše vladajući sistem. Mladen Banjac u tekstu "Pravi novac je nekreditni novac" ukazao je na put kojim treba ići ako se želi rešenje krize. Novi novac mora ulaziti u opticaj kao poklon, a ne kao dug. Stvar je jednostavna da jednostavnija ne može biti. Ali niko ne spominje to rešenje. Valjda je shvatanje novca kao duga toliko ukorenjeno, da se retko ko usuđuje da misli drugačije. Ali promislite, kako je moguće da Kina, koja u vreme Mao Ce Tunga jedva da je sastavljala kraj s krajem, sada ostvaruje stope razvoja kakve kapitalističke zemlje nisu nikada mogle. Kina koristi nekreditni novac, koji poklanja svom narodu. To bi smo mogli i mi da radimo.
Препоруке:
0
0
13 петак, 01 мај 2009 03:01
Zeljko za Somborca
Dragi prijatelju evo ja sam se podpisem.
Sustina zasto je propao socijalizam a zasto propada i liberalni kapitalizam je u pomanjkanju morala ili bolje reci nepostojanje morala i opstem grabezu , svi zele da se obogate na brzinu.U nedostatku morala treba da postoji zakon koji svakog prisiljava da postuje zakon.
Nisam za Kineske metode da se streljaju oni koji kradu, uzimaju mitu i otimaju ono sto pripada organizaciji , da li je ta "organizacija" drzava, narod ili neki drugi vlasnik kapitala je druga prica.Tamo gdje je ravnomjernija raspodjela kapitala , dobiti kao u Skandinavskom modelu kapitalizma ili "komunstickom" kao u Kini situacija je mnogo bolja.Osim toga kraj zivota Amerike i Zapadne Evrope na racun sirotinje u Africi,Aziji ,latinskoj Americi je blizu kraja.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер