Ducic "ukinut", Rajs u korovu ..... Ko je sledeci?
Jos samo jednu deceniju Pinka i duhovnog vamipirizma "drustvenih" mreza i "preumljenje" ce samo da se isporuci i to na tacni.
Drzim da je krajnje vreme da se pojavi novi Karadjordje.
Препоруке:
110
6
2
четвртак, 30 јул 2015 21:58
Акса
Све у складу са променом свести која се већ 15 година спроводи над српским народом!
Препоруке:
103
6
3
четвртак, 30 јул 2015 22:12
r
Kakav smo mi narod. Mi smo u totalnom mraku, deca ce nas se stideti i pljuvace po nasim grobovima.
Препоруке:
97
5
4
четвртак, 30 јул 2015 22:25
Ујка Васа
Лудило.
Препоруке:
85
4
5
четвртак, 30 јул 2015 22:43
иди док си млад
У годинама после ослобођења земље од немачке окупације, када је у Југославији почело измишљање муслиманске нације,
Напротив, управо је забашуривање бошњачке нације помогло хрватским и словеначким крвницима да успоставе и одржавају расистичке авнојске границе.
Бошњаци су се од Срба и Хрвата разликовали и по томе што су НР БиХ доживљавали као своју републику, своју домовину, о чему сведоче и миграције које су уследиле.
“Кочић је приписивао сву несрећу нашег народа од косовске пропасти”, каже Дучић, "случају што су Турци успели да међу нама – више него игде на Балкану – одроде велики део српских маса ...”
Парафразираћу Дучића...
Ови одборници, који доносе овакве одлуке- "најбољи"су одборници- јер се ничега не стиде...
Али, ето- Србија је на путу у "Европу". Понекад, мало залута, збуњују је и љуте те улице са именима Срба који су ту Европу добро познавали.
И само име тих људи покрене асоцијације, крајње непримерене "европском путу Србије".
...више одговарају- странпутицама...
Препоруке:
64
3
7
петак, 31 јул 2015 00:36
Zemunac
Nije problem sto je umetnik bas iz Azerbejdzana,ali to je ocigledno zbog ZAMENE snabdevaca koju je zapad NAREDIO, DA se ZAMENI RUSKI gas.DOK je gdinu Vucicu jako veliki prijatelj seik iz Emirata,seik iz Somalije ili Malija ostaje neprimecen,zbog siromastva.GORI SU I OD SPONZORUSA!DOLE MARIONETSKA VLADA!
Препоруке:
40
2
8
петак, 31 јул 2015 06:56
Ziva Zezin
U Novom Sadu je bespotrebno srusena jermenska pravoslavna crkva 1960ih godina. Na tom mestu je sada trava i manje obelezje.
Hoce li tu biti podignuto sada neko azerbedzansko obelezje?
Da li su novci vredniji od istorijskog nasledja?
Препоруке:
47
2
9
петак, 31 јул 2015 07:06
Потез достојан само...
... ''синова тисућлетње културе''. Свака част азербејџанском песнику али укинути улицу једног Дучића да би добила име песника кога не само да нису читали него му ни име не могу правилно изговорити, могу само ...... (падају ми свакакви изрази на памет али ....цензура)
Препоруке:
45
2
10
петак, 31 јул 2015 08:43
гаврило
ми више нисмо Нормалан Народ!мене ово лудило од Ђинђића па наовамо више и не замара, када смо дозволили да нам страни амбасадори држе предавања о вриједностима, савјести и свијести схватио сам да нам се лоше пише и да смо као Народ достигли најнижи морални ниво.Што више рећи када нас воде разнотазни Бабићи, Михајловићке, Мартиновићи,Тачићи, Дачићи...?УЖАС је наша стварност а Гаврила нема!!!
Препоруке:
37
2
11
петак, 31 јул 2015 09:13
Sam je kriv.
Napisao je SINU TISUĆLJETNE KULTURE i time uvredio hrvatske agente u Srbiji.
Препоруке:
40
1
12
петак, 31 јул 2015 09:38
Турас
Овде видимо лицемерје ,некултуру и дрскост ове владе која није наишла на јавни осуду . То указује да су грађани Београда "отупели" од бројних испада ове владе за протествовање против нечег што напада наше културне корене ,елиминацију Дучића као један од стубова србске културне баштине .
Препоруке:
29
3
13
петак, 31 јул 2015 10:59
Радгост
Јован Дучић је средином двадесетих година забележио(препричавам):"Да у граду Београду превладавају цинцарски,турски и чивутски обичаји и понашање;никако српски"!
Да ли се нешто променило?Па јесте.Поменути обичаји и понашање су још израженији код савремених(потомака старих фамилија) Београђана.
Они се извињавају,згражају и гаде на похвално помињање српства.Исмевају и затиру га.
У Путописима из Палестине Дучић пише:"Жалосна је истина да је цела паганска уметност пропала од хришћанске руке";замера се изјавом "Свештеници откад постоје били су пропагатори смрти,на штету живота" и додаје"Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа,на десетине и стотине хиљада.Војника обучених у злато и челик,жена и деце и стараца и свештеника и блудница све певајући о Христу.Рушили су путем туђе градове и палили села,и убијали друге људе".
Избацивањем Дучића уједно су намирени захтеви Београђана потомака:Хрвата,Словенаца,Бошњака и других Србима "братских народа".
Препоруке:
38
3
14
петак, 31 јул 2015 14:45
steva
Samo strpljenje i pamet u glavu. Vraticemo sve Ducice u Srbiju kad je oslobodimo od stetocina.
Samo strpljenje i pamet u glavu.
Препоруке:
22
3
15
петак, 31 јул 2015 16:51
ivan3012
Gospodo taksisti na vama je da sprecite ovu nevidjenu svinjariju,bahatost sljama koji se prevarom dokopao vlasti..Vi ste oni koji zive od poznavanja ovog grada i njegovih ulica..Izadjite,blokirajte ceo kraj i ne dozvolite ovu sramotu,da se olos i ljudski otpad segaci sa kulturnim nasledjem ovoga naroda..O znamenju jednoga Jovana Ducica,patriote i stvaraoca duboko utkanog u kulturni identitet Srba ciji je i sam jedan od kamena temeljaca,da odlucuju prevaranti,lopine i oni koji nisu ni imena njegova da pomenu dostojni,ne smete to da dozvolite..Ako ste ljudi.Vi ste bili prvi koji ste casno kumovali,i dali ime Brankovom mostu..I to se ne zaboravlja. Jer ovo nije igra.Ovo je mnogo vise od igre..Nadam se da ce ovo procitati bar neko od Vas..
Препоруке:
23
2
16
петак, 31 јул 2015 22:30
Byakuya-sama
Dučić je bio pesnik okupacionog režima. To što se mnogi prave bčesavi,a mnogi i jesu blesavi, to NIJE gore po činjenice.
Srbija je pod okupacijom od 1903. Tako kao što jedan ' političar' zameni drugog u prljavom poslu, tako i jedan 'umetnik' zameni drugog.
Primera radi zamislite da je 'presovac' umesto vođenja 'Teške reči' dobio kao nagradu da vodi SANU? E tako nešto se dogodilo posle 1903. kada je Cvijić, 'naučnik' postao ne samo akademik, nego i predsednik preko noći.
Nadamo se da će i bar Skerlića uskoro zadesiti ista sudbina.
Препоруке:
3
29
17
субота, 01 август 2015 13:15
Glas iz brnjice
Kako AV vodi državu, tako i njegov mali vodi prestonicu. A obojica nas na povocu. Za drugo i nismo dok ih trpimo.
Препоруке:
10
0
18
недеља, 02 август 2015 08:20
Dr.Rade Pajovic,Florida
Sve ovo sto se cuje iz Beograda ovih dana lici na ruzan san!Preimenuju se ulice koje su nosile imena istaknutih Srba i bez ikakvog stida podizu spomenici i daju imena ulicama po zahtevu azerbejdzanskih naftasa!Posebno je pitanje zasto je njima to potrebno?Ako nije ono:"kad aga ima masti..."Pogledajte koliko ulica nosi ime kojekakvih "jugoslovenskih"minornih velicina i "heroja"koji su osvojili negranicenu vlast "najvecem sinu itd".Strasno je vreme doslo i niko ne vidi izlaziz ovog kosmara!Cini mi se daovim ponizavanjima nema kraja,nade je sve manje!
Препоруке:
8
1
19
недеља, 02 август 2015 10:04
Branka
Komunisticke vlasti su pre 50 godina zabranile izucavanje Ducica i Rakica u gimnazijama, kao burzoaske i nacionalisticke pesnike. Secam se (tada sam bila gimnazijalac)da je nas profesor Srpskog jezika, akademik Milija Stanic, odbio tu naredbu govoreci sa Srpska deca moraju znati Ducica i Rakica, te da smo umesto Krleze ipak izucavali ova dva pesnika. Ovu neposlusnost platio je proterivanjem iz prosvete. Ne mogu da verujem da se sadasnja vlast ne razlikuje od komunisticke, te da i danas u Srbiji postoje ljudi koji se obrusavaju na najvrednije nacionalne pesnike. Ocigledno da su im nacionalna kultura, istorija i vekovna tradicija Srpskoga naroda nepoznanica. Sramota !
Препоруке:
8
0
20
недеља, 02 август 2015 11:12
Аве Сербиа
Твоје сунце носе сад на заставама,
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.
Још си уз нас, света мајко, коју муче:
Све су твоје муње у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
Сви ветри у нашем осветничком гневу.
Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,
Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.
Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала -
Мученик и херој, кап сузе и крви.
Ти си знак у небу и светлост у ноћи,
Колевко и гробе, у колевки сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.
Ми смо твоје трубе победе и вали
Твог огњеног мора и сунчаних река;
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека.
Препоруке:
8
0
21
недеља, 02 август 2015 11:14
На царев рођендан
За твоју Славу светли Царе
Што и сад владаш у нама,
Који чувамо славе старе
У молитвама и на струнама!
Али је црно доба за нас
Откад је ово каљено:
Све је на пазар пошло данас,
Све слављено и вољено.
За твоју Славу светли Царе,
Нека свак пехар попије -
Јер су спопале путе старе
Змије и љуте шкорпије...
Куда су пошли сви трофеји
С војскама твојим смелима,
Сад стоје слуге и лакеји
Сви с обореним челима.
За твоју Славу светли Царе,
Царе над трима морима!
Зли жреци данас причест кваре;
Губа је у свим торима...
Над твојим царством мрак се шири,
Ветрови црни дувају:
Сад нашу савест бране жбири,
Лупежи благо чувају.
("Американски Србобран", 30.12.1942.)
Препоруке:
8
0
22
недеља, 02 август 2015 11:22
Врбас
Носи, српска реко, крв наших синова,
јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убица сви су истог кова -
Сад носи унуке куд носаше пређе.
Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирале:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.
Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса -
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.
Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
ПРЕ СВАЧИЈИ СУЖЊИ НЕГ ИЧИЈЕ СЛУГЕ!
Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.
(„Американски Србобран“, 28.10.1941.)
Препоруке:
7
0
23
недеља, 02 август 2015 11:24
ПЕСМА
Мој добри роде, сви су лагали,
И твој су видик сав помрачили;
За својом срећом само трагали,
И свуда крали и све тлачили.
И место млека, крв су сисали,
У страдањима твојим дугима.
Твоје су светло име брисали,
Да не знаш ко си међу другима.
С убицама су цркве стварали,
И с издајником горде тврђаве;
У заклетви те свакој варали,
На води дигли мосте рђаве!
На згаришту ти држе говоре,
На губилишту подло пирују,
На буњиштима саде ловоре...
И мртве уче сад да мирују.
Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чују што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује.
Ломан је, роде, мост на провали,
Свуд су у причест отров ставили...
С лупежом све су новце ковали,
С кривоклетником завет правили.
(1943.)
Препоруке:
8
0
24
недеља, 02 август 2015 11:26
Нова влада
Славно се друштво опет сврста,
Јутрос имамо нову владу,
И од три прста и с пет прста
Краћих и дужих, то сви знаду.
С ђилкошима су велеможни,
Слободу сви да бране кољем!
Сви ће да буду у злу сложни,
И закон бране безакоњем...
Програм је „братско измирење“,
И равноправност у злу сваком:
Бич нов за ново јавно мнење,
Сталност на путу наопаком.
Државни буџет без покрића.
Савршен тријумф равнотеже.
Министар сваком познат кића,
Што само златна јаја леже.
Од сад ће ићи како ваља:
Немају зашто да их криве,
Сви ће да умру за свог Краља.
А сви за новац да поживе.
1943. („Американски Србобран“, 31.07.1944.)
Препоруке:
6
0
25
недеља, 02 август 2015 11:27
Сатира
Знамо вас добро, профитери,
И вас по врху и вас доле —
Увек неверне свакој вери,
Увек с презрењем за све боле.
Знамо вас добро профитере.
И децу нишчих, о Господе;
За сваки полет с пуно мере,
У свако вино с мало воде.
За сваку светлост ви сте слепи,
Само у тмини прогледате;
Од свега су вам дужи џепи,
Тачни сте сви у црне сате.
Својих решења и идеја,
Својих начела имате и ви —
Кад год се неком руши стреја,
И гаси свећа где ко живи.
Све се купује и све прода.
Увек сте тачни за пазаре:
Кад је на тргу и част рода,
И тријумф нов и славе старе.
Крај локве крви мученика,
И ту имате своја мнења...
За компромис је ваша клика,
И у мрак задњег поколења...
Док наше врте мори слана,
Вас мирно сунце и сад греје:
Вама је тешко без кишобрана,
А лако вам је без идеје.
1943. („Американски Србобран“, 28. септембра 1943.)
Препоруке:
7
0
26
недеља, 02 август 2015 11:33
Молитва
Помилуј, Свемоћни, невине што гину,
Теби су пружене њине чисте руке:
За Твоју су они пали величину,
На Твој знак принели све сузе и муке.
Свака беше за Те рана која тишта,
А свака реч ехо Твога страшног слова:
А сада ти кличу само с губилишта,
И сад су нам гробља већа од градова.
Благослови, Благи, оне што су пали
Под нож кривоклетца у подножје крста,
Ни велики претци нису друго знали
Тим путем у сенци Твог великог прста.
Благослови, Добри, њихов траг што сјаји,
Трубу мртвих увек пуну Твога даха.
И на вечној бразди њиних корачаји,
Мач мртвих позлаћен златом твога праха.
(„Американски Србобран“, 17.09.1942.)
Препоруке:
8
0
27
недеља, 02 август 2015 11:35
На царев Аранђеловдан
За твоју Славу, светли Царе,
Што и сад владаш у нама,
Који чувамо славе старе
У молитви и на струнама!
Али је црно доба за нас
Откад је ово кољено:
Све је на пазар пошло данас,
Све слављено и вољено.
За твоју Славу, светли Царе,
Нека свак пехар попије —
Јер су спопале путе старе
Змије и љуте шкорпије...
Куда су прошли сви трофеји
С војскама твојим смелима,
Сад стоје слуге и лакеји
Сви с обореним челима.
За твоју Славу, светли Царе,
Царе над трима морима!
Зли жреци данас причест кваре;
Губа је у свим торима...
Над твојим царством мрак се шири,
Ветрови црни дувају:
Сад нашу савест бране жбири,
Лупежи благо чувају.
(„Американски Србобран“, 30.12.1942.)
Препоруке:
6
0
28
недеља, 02 август 2015 11:37
Лички мученици
Стрељају и сад на свим пољима,
поред свих пута стоје вешала;
Падају бољи све за бољима.
С тлом српским крв се српска смешала.
Кроз ноћ се редом цркве зажаре -
Свеци су с нама злочин поднели;
Свуд по путевима слепи стражаре,
И очи су им други однели.
Свима су беле руке пребили,
Да их у небо не би дизали,
Свету реч српску свуд су требили,
Као хијене крв су лизали.
Свуд су с крстом војске ходиле,
Пратили с цркве звучни звонови;
И с молитвом су вођи водили -
Ора про нобис хуче долови.
А осветник је жртву пратио!
За мучеником иду хероји!
Пут невиних је Бог позлатио:
Само се гробље жртвих преброји...
(„Американски Србобран“, 13.09.1943.)
Препоруке:
7
0
29
недеља, 02 август 2015 11:39
ВЕЧНОЈ СРБИЈИ
Чувај се, мој роде, својих странпутица,
Јер пут неизвестан увек је пут вражији.
Не бој се јастреба него кукавица,
Не бој се лажова него њине лажи.
Бог нека те спасе твојих спасилаца,
На свакоме углу има их по један.
Презри мудрост глупих и глупост мудраца!
Нож твог издајника биће увек жедан.
Као гром ћеш наћи свога пута,
И као нит златна пробити кроз стену.
Зар храброст полтрона да ти снагу спута,
И да нож злочинца проспе задњу вену!
Косовски витези први пут су знали
За војску убица што ће да их срете:
За гнусно јунаштво оних што су клали
У постељи старца, у колевци дете.
Заставу идеје у руци подлаца!
Место мач што светли, увек нож што пара!
Борца што се блатом место копљем баца,
Јунака што пљачка и жреца што хара!
Заставу у срамни злочин замочену;
Слободу у сенци туђих бајонета;
Отаџбину целу у пљачци и плену;
У крвавој руци где је причест света...
Препоруке:
7
0
30
недеља, 02 август 2015 11:40
ВЕЧНОЈ СРБИЈИ
Презри љубав подлих и братство убица.
И реч вероломних и част клеветника!
Носи, роде славни, тај мач без корица -
Знамен крстоносца и Божјег војника!
Да би штит Ахилов био славе веће,
Сам Бог Хефаистос оде за ковача!
И ти, роде српски, знај да никад неће
Нож убице стићи дужину твог мача.
Знај само из крви хероја се рађа
Звезда путовођа за далеке путе...
Ветром неба иде мученичка лађа,
Сузе су невиних до неба дигнуте...
1943. („Американски Србобран“, 27.06.1944.)
Препоруке:
7
0
31
недеља, 02 август 2015 11:42
Француској
И наше племе очајно зебе
На овој леденој киши:
Нису Лавали сви код тебе,
Имамо и ми свој Виши.
Увек је дошла гора смена,
Увек туђ жбир на стражи!
Глупост је тврђа од свих Вердена,
А Верден слабији од лажи...
Место хероја, трговци фразе
Громкије од свих звона;
Жандари посели Фошове стазе,
И рове свих батаљона.
Сад марсељеза предводи стопе,
И с Марне убојне трубе,
Џелату док се до пања попе
Где главу Француској рубе.
И ми смо луч на другој страни,
Предстража и мач права —
И у нас подли адвокат брани
Што пређе брањаше слава!
И ми имамо те Лавале,
Имамо и твоје Више —
И бруке које не би спрале
Никакве Божје кише.
(„Американски Србобран“, 15.01.1943.)
Препоруке:
7
0
32
недеља, 02 август 2015 11:43
Југославија
Април, 1941.
Kосовски хероји, шта мислите за нас,
Без нашег Милоша и честитог цара?
Где су наше војске и заставе данас:
За бродолом беше довољна и бара!
Славни Немањићи, где су ваше куле,
Седам ваших кула гроша и дуката?
Ризнице се ваше у ситно расуле —
На тврђави сва су отворена врата.
Сви наши бунари редом отровани,
У кандилу уље, причест у путиру;
Кроз наше бедеме сви су пути знани
Нашем издајнику и туђему жбиру.
Интригу бестидну идејом су звали,
А лаж под идеал продавали роду;
Борили се стидно велики и мали,
Рушећи законе да спасу слободу...
На трг су срамоте изнели међ свима,
Савест грађанина и понос војника;
Заставе продаше бедним Јеврејима,
Мошти светих краља и крв Мученика...
Препоруке:
8
0
33
недеља, 02 август 2015 11:44
Југославија
Јер је клетва ова божанског порекла,
Против нас је пао свирепи мач с неба;
Од Божје је руке рана што је пекла,
Од Божјег је теста мрва црног хлеба.
У тврђави доста издајник и један,
Довољан и кључић од најтврђег града!
Сам Архангел сруши бедем непобедан
С ког застава части прва је што пада.
(„Американски Србобран“, 14.01.1943.)
Препоруке:
6
0
34
недеља, 02 август 2015 11:49
БОСНА
И ови те, Светла, иду да продаду:
Сви те вођи воде од трга до трга!
Само на пазару твоју цену знаду,
Твоју снагу мере по терету кврга...
О земљо створена за светле мегдане,
Увек си на тезги срамних трговаца;
Сви продају твоје краљеве и бане,
Крв твојих синова и завет отаца.
Дрину, поред исте и бразде и сетве,
Између сва плућа у истоме даху -
Две речи из исте молитве и клетве,
Два анђелска крила у истом замаху...
Увек против борца, лупеж од почетка;
Увек у отрову ножи искувани;
И против заставе интрига и сплетка;
Увек од трговаца да те херој брани!
Препоруке:
7
0
35
недеља, 02 август 2015 11:50
БОСНА
Још везаног воде старца Вујадина,
Пеција и Голуб сад су прах и сена,
Петра Мркоњића покрила је тмина:
Светла је легенда на трг изнесена.
У Романији ће Старина Новаче,
И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку,
Залуд дохватити за зелене маче:
Подли ће се пазар да сврши у мраку!
А у твом су небу све молитве наше,
О вечна предстражо и слави и плачу!
Чиста Божја капљо из заветне чаше,
Светло наше слово писано на мачу!
(„Американски Србобран“, 11.01.1943.)
Препоруке:
8
0
36
недеља, 02 август 2015 11:53
ХОРДА
Ми нисмо познали вас по заставама
Ни ваше хероје од лавова љуће:
Све на коленима вукли сте се к нама
Носећ мач убице и луч паликуће
Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар села светли за маршеве горде...
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају деца старе хорде.
Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рака.
Подависте више њих у постењама,
Него што сте у крв срушили јунака.
Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима хероја из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ мајке.
Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице:
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје а не за убице.
Препоруке:
8
0
37
недеља, 02 август 2015 11:54
ХЕРЦЕГОВИНА
Наши ће им ветри пепео разнети,
Спраћемо са стене погане им стопе:
Заболи смо копље на великој мети,
Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
Пашће паучина на мечеве грубе,
А скромно ће рало опет да засветли;
И као што јуриш сад огласе трубе,
Уранке ће мирне да јављају петли.
И поћи ће к слави одмах од почетка
Нов пород све трагом наших легиона,
Блажен, у колевци он чу како претка
Прати у легенду глас победних звона.
Знаће да је само она земља светла
Где никад још није пала суза срама;
Где су деца на мач име оца метла
Што живи у химни и у молитвама.
.
Препоруке:
8
0
38
четвртак, 06 август 2015 13:53
Петер РВ
У земљи гдје се сахрањују пали вождови у дворишту- као пси , а издајници ,свечано, у алеји великана - ово изгледа сасвим нормално.
.jpg)
Jos samo jednu deceniju Pinka i duhovnog vamipirizma "drustvenih" mreza i "preumljenje" ce samo da se isporuci i to na tacni.
Drzim da je krajnje vreme da se pojavi novi Karadjordje.
Напротив, управо је забашуривање бошњачке нације помогло хрватским и словеначким крвницима да успоставе и одржавају расистичке авнојске границе.
Бошњаци су се од Срба и Хрвата разликовали и по томе што су НР БиХ доживљавали као своју републику, своју домовину, о чему сведоче и миграције које су уследиле.
По попису 1948. 71.000 муслимана у НР БиХ се изјаснило као Срби, а 25.000 као Хрвати.
https://sr.wikipedia.org/sr/Демографија_Босне_и_Херцеговине
Ово је слично односу Срба и Хрвата који су Аустријанци затекли, по попису 1879. 497.000 Срба и 209.000 Хрвата.
https://sr.wikipedia.org/sr/Попис_становништва_Босне_и_Херцеговине_1879.
Ови одборници, који доносе овакве одлуке- "најбољи"су одборници- јер се ничега не стиде...
Али, ето- Србија је на путу у "Европу". Понекад, мало залута, збуњују је и љуте те улице са именима Срба који су ту Европу добро познавали.
И само име тих људи покрене асоцијације, крајње непримерене "европском путу Србије".
...више одговарају- странпутицама...
Hoce li tu biti podignuto sada neko azerbedzansko obelezje?
Da li su novci vredniji od istorijskog nasledja?
Да ли се нешто променило?Па јесте.Поменути обичаји и понашање су још израженији код савремених(потомака старих фамилија) Београђана.
Они се извињавају,згражају и гаде на похвално помињање српства.Исмевају и затиру га.
У Путописима из Палестине Дучић пише:"Жалосна је истина да је цела паганска уметност пропала од хришћанске руке";замера се изјавом "Свештеници откад постоје били су пропагатори смрти,на штету живота" и додаје"Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа,на десетине и стотине хиљада.Војника обучених у злато и челик,жена и деце и стараца и свештеника и блудница све певајући о Христу.Рушили су путем туђе градове и палили села,и убијали друге људе".
Избацивањем Дучића уједно су намирени захтеви Београђана потомака:Хрвата,Словенаца,Бошњака и других Србима "братских народа".
Samo strpljenje i pamet u glavu.
Srbija je pod okupacijom od 1903. Tako kao što jedan ' političar' zameni drugog u prljavom poslu, tako i jedan 'umetnik' zameni drugog.
Primera radi zamislite da je 'presovac' umesto vođenja 'Teške reči' dobio kao nagradu da vodi SANU? E tako nešto se dogodilo posle 1903. kada je Cvijić, 'naučnik' postao ne samo akademik, nego i predsednik preko noći.
Nadamo se da će i bar Skerlića uskoro zadesiti ista sudbina.
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.
Још си уз нас, света мајко, коју муче:
Све су твоје муње у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
Сви ветри у нашем осветничком гневу.
Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,
Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.
Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала -
Мученик и херој, кап сузе и крви.
Ти си знак у небу и светлост у ноћи,
Колевко и гробе, у колевки сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.
Ми смо твоје трубе победе и вали
Твог огњеног мора и сунчаних река;
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека.
Што и сад владаш у нама,
Који чувамо славе старе
У молитвама и на струнама!
Али је црно доба за нас
Откад је ово каљено:
Све је на пазар пошло данас,
Све слављено и вољено.
За твоју Славу светли Царе,
Нека свак пехар попије -
Јер су спопале путе старе
Змије и љуте шкорпије...
Куда су пошли сви трофеји
С војскама твојим смелима,
Сад стоје слуге и лакеји
Сви с обореним челима.
За твоју Славу светли Царе,
Царе над трима морима!
Зли жреци данас причест кваре;
Губа је у свим торима...
Над твојим царством мрак се шири,
Ветрови црни дувају:
Сад нашу савест бране жбири,
Лупежи благо чувају.
("Американски Србобран", 30.12.1942.)
јер крваве реке свуд су наше међе;
Мачеви убица сви су истог кова -
Сад носи унуке куд носаше пређе.
Прими крв нејачи у светле ти пене,
Сто пута је за те и пре умирале:
Да је не полочу погане хијене,
Да не метну у њу отрова и кала.
Наше су победе и заставе наше
Твој велики завет гордости и беса -
Једине у теби што се огледаше,
И једине овде дигле до небеса.
Беше тада славна а сад си и света,
Певај сва крвава кроз њиве и луге.
Наша звезда славе сад и даље цвета:
ПРЕ СВАЧИЈИ СУЖЊИ НЕГ ИЧИЈЕ СЛУГЕ!
Носи мора крви да их не покраду,
Носи реко српска, крв невиних жртви:
Радосне победе хероји нам даду,
Али страшну правду извојују мртви.
(„Американски Србобран“, 28.10.1941.)
И твој су видик сав помрачили;
За својом срећом само трагали,
И свуда крали и све тлачили.
И место млека, крв су сисали,
У страдањима твојим дугима.
Твоје су светло име брисали,
Да не знаш ко си међу другима.
С убицама су цркве стварали,
И с издајником горде тврђаве;
У заклетви те свакој варали,
На води дигли мосте рђаве!
На згаришту ти држе говоре,
На губилишту подло пирују,
На буњиштима саде ловоре...
И мртве уче сад да мирују.
Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чују што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује.
Ломан је, роде, мост на провали,
Свуд су у причест отров ставили...
С лупежом све су новце ковали,
С кривоклетником завет правили.
(1943.)
Јутрос имамо нову владу,
И од три прста и с пет прста
Краћих и дужих, то сви знаду.
С ђилкошима су велеможни,
Слободу сви да бране кољем!
Сви ће да буду у злу сложни,
И закон бране безакоњем...
Програм је „братско измирење“,
И равноправност у злу сваком:
Бич нов за ново јавно мнење,
Сталност на путу наопаком.
Државни буџет без покрића.
Савршен тријумф равнотеже.
Министар сваком познат кића,
Што само златна јаја леже.
Од сад ће ићи како ваља:
Немају зашто да их криве,
Сви ће да умру за свог Краља.
А сви за новац да поживе.
1943. („Американски Србобран“, 31.07.1944.)
И вас по врху и вас доле —
Увек неверне свакој вери,
Увек с презрењем за све боле.
Знамо вас добро профитере.
И децу нишчих, о Господе;
За сваки полет с пуно мере,
У свако вино с мало воде.
За сваку светлост ви сте слепи,
Само у тмини прогледате;
Од свега су вам дужи џепи,
Тачни сте сви у црне сате.
Својих решења и идеја,
Својих начела имате и ви —
Кад год се неком руши стреја,
И гаси свећа где ко живи.
Све се купује и све прода.
Увек сте тачни за пазаре:
Кад је на тргу и част рода,
И тријумф нов и славе старе.
Крај локве крви мученика,
И ту имате своја мнења...
За компромис је ваша клика,
И у мрак задњег поколења...
Док наше врте мори слана,
Вас мирно сунце и сад греје:
Вама је тешко без кишобрана,
А лако вам је без идеје.
1943. („Американски Србобран“, 28. септембра 1943.)
Теби су пружене њине чисте руке:
За Твоју су они пали величину,
На Твој знак принели све сузе и муке.
Свака беше за Те рана која тишта,
А свака реч ехо Твога страшног слова:
А сада ти кличу само с губилишта,
И сад су нам гробља већа од градова.
Благослови, Благи, оне што су пали
Под нож кривоклетца у подножје крста,
Ни велики претци нису друго знали
Тим путем у сенци Твог великог прста.
Благослови, Добри, њихов траг што сјаји,
Трубу мртвих увек пуну Твога даха.
И на вечној бразди њиних корачаји,
Мач мртвих позлаћен златом твога праха.
(„Американски Србобран“, 17.09.1942.)
Што и сад владаш у нама,
Који чувамо славе старе
У молитви и на струнама!
Али је црно доба за нас
Откад је ово кољено:
Све је на пазар пошло данас,
Све слављено и вољено.
За твоју Славу, светли Царе,
Нека свак пехар попије —
Јер су спопале путе старе
Змије и љуте шкорпије...
Куда су прошли сви трофеји
С војскама твојим смелима,
Сад стоје слуге и лакеји
Сви с обореним челима.
За твоју Славу, светли Царе,
Царе над трима морима!
Зли жреци данас причест кваре;
Губа је у свим торима...
Над твојим царством мрак се шири,
Ветрови црни дувају:
Сад нашу савест бране жбири,
Лупежи благо чувају.
(„Американски Србобран“, 30.12.1942.)
поред свих пута стоје вешала;
Падају бољи све за бољима.
С тлом српским крв се српска смешала.
Кроз ноћ се редом цркве зажаре -
Свеци су с нама злочин поднели;
Свуд по путевима слепи стражаре,
И очи су им други однели.
Свима су беле руке пребили,
Да их у небо не би дизали,
Свету реч српску свуд су требили,
Као хијене крв су лизали.
Свуд су с крстом војске ходиле,
Пратили с цркве звучни звонови;
И с молитвом су вођи водили -
Ора про нобис хуче долови.
А осветник је жртву пратио!
За мучеником иду хероји!
Пут невиних је Бог позлатио:
Само се гробље жртвих преброји...
(„Американски Србобран“, 13.09.1943.)
Јер пут неизвестан увек је пут вражији.
Не бој се јастреба него кукавица,
Не бој се лажова него њине лажи.
Бог нека те спасе твојих спасилаца,
На свакоме углу има их по један.
Презри мудрост глупих и глупост мудраца!
Нож твог издајника биће увек жедан.
Као гром ћеш наћи свога пута,
И као нит златна пробити кроз стену.
Зар храброст полтрона да ти снагу спута,
И да нож злочинца проспе задњу вену!
Косовски витези први пут су знали
За војску убица што ће да их срете:
За гнусно јунаштво оних што су клали
У постељи старца, у колевци дете.
Заставу идеје у руци подлаца!
Место мач што светли, увек нож што пара!
Борца што се блатом место копљем баца,
Јунака што пљачка и жреца што хара!
Заставу у срамни злочин замочену;
Слободу у сенци туђих бајонета;
Отаџбину целу у пљачци и плену;
У крвавој руци где је причест света...
И реч вероломних и част клеветника!
Носи, роде славни, тај мач без корица -
Знамен крстоносца и Божјег војника!
Да би штит Ахилов био славе веће,
Сам Бог Хефаистос оде за ковача!
И ти, роде српски, знај да никад неће
Нож убице стићи дужину твог мача.
Знај само из крви хероја се рађа
Звезда путовођа за далеке путе...
Ветром неба иде мученичка лађа,
Сузе су невиних до неба дигнуте...
1943. („Американски Србобран“, 27.06.1944.)
На овој леденој киши:
Нису Лавали сви код тебе,
Имамо и ми свој Виши.
Увек је дошла гора смена,
Увек туђ жбир на стражи!
Глупост је тврђа од свих Вердена,
А Верден слабији од лажи...
Место хероја, трговци фразе
Громкије од свих звона;
Жандари посели Фошове стазе,
И рове свих батаљона.
Сад марсељеза предводи стопе,
И с Марне убојне трубе,
Џелату док се до пања попе
Где главу Француској рубе.
И ми смо луч на другој страни,
Предстража и мач права —
И у нас подли адвокат брани
Што пређе брањаше слава!
И ми имамо те Лавале,
Имамо и твоје Више —
И бруке које не би спрале
Никакве Божје кише.
(„Американски Србобран“, 15.01.1943.)
Kосовски хероји, шта мислите за нас,
Без нашег Милоша и честитог цара?
Где су наше војске и заставе данас:
За бродолом беше довољна и бара!
Славни Немањићи, где су ваше куле,
Седам ваших кула гроша и дуката?
Ризнице се ваше у ситно расуле —
На тврђави сва су отворена врата.
Сви наши бунари редом отровани,
У кандилу уље, причест у путиру;
Кроз наше бедеме сви су пути знани
Нашем издајнику и туђему жбиру.
Интригу бестидну идејом су звали,
А лаж под идеал продавали роду;
Борили се стидно велики и мали,
Рушећи законе да спасу слободу...
На трг су срамоте изнели међ свима,
Савест грађанина и понос војника;
Заставе продаше бедним Јеврејима,
Мошти светих краља и крв Мученика...
Против нас је пао свирепи мач с неба;
Од Божје је руке рана што је пекла,
Од Божјег је теста мрва црног хлеба.
У тврђави доста издајник и један,
Довољан и кључић од најтврђег града!
Сам Архангел сруши бедем непобедан
С ког застава части прва је што пада.
(„Американски Србобран“, 14.01.1943.)
Сви те вођи воде од трга до трга!
Само на пазару твоју цену знаду,
Твоју снагу мере по терету кврга...
О земљо створена за светле мегдане,
Увек си на тезги срамних трговаца;
Сви продају твоје краљеве и бане,
Крв твојих синова и завет отаца.
Дрину, поред исте и бразде и сетве,
Између сва плућа у истоме даху -
Две речи из исте молитве и клетве,
Два анђелска крила у истом замаху...
Увек против борца, лупеж од почетка;
Увек у отрову ножи искувани;
И против заставе интрига и сплетка;
Увек од трговаца да те херој брани!
Пеција и Голуб сад су прах и сена,
Петра Мркоњића покрила је тмина:
Светла је легенда на трг изнесена.
У Романији ће Старина Новаче,
И Пивљанин Бајо у љутом Дробњаку,
Залуд дохватити за зелене маче:
Подли ће се пазар да сврши у мраку!
А у твом су небу све молитве наше,
О вечна предстражо и слави и плачу!
Чиста Божја капљо из заветне чаше,
Светло наше слово писано на мачу!
(„Американски Србобран“, 11.01.1943.)
Ни ваше хероје од лавова љуће:
Све на коленима вукли сте се к нама
Носећ мач убице и луч паликуће
Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар села светли за маршеве горде...
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају деца старе хорде.
Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рака.
Подависте више њих у постењама,
Него што сте у крв срушили јунака.
Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима хероја из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ мајке.
Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице:
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје а не за убице.
Спраћемо са стене погане им стопе:
Заболи смо копље на великој мети,
Сад је пут наш налик на сунчане снопе.
Пашће паучина на мечеве грубе,
А скромно ће рало опет да засветли;
И као што јуриш сад огласе трубе,
Уранке ће мирне да јављају петли.
И поћи ће к слави одмах од почетка
Нов пород све трагом наших легиона,
Блажен, у колевци он чу како претка
Прати у легенду глас победних звона.
Знаће да је само она земља светла
Где никад још није пала суза срама;
Где су деца на мач име оца метла
Што живи у химни и у молитвама.
.