Нек вам је са срећом господо хришћанска.Само да знате споменик Лазару Вучковићу је срушен.Онај ко је утемељио сусрете с његовим именом се нигде не помиње.Погледајте слике са отварања тога споменика.Постоје и видећете ко ту држи слово.Рааспитајте се шта је тим спомеником и тим сусретима хтео да кеже.Не држимо се онога што смо започели, не стварамо ли своју традицију. не чувамо ли и не бранимо ли успомене које нас за овај крај везују, тонућемо све дубље у шиптарско ропство.Видовданске свечаности саме нас спасти неће.Иза свега мора да постоји енегија отпора.За почетак подигнимо поново тај Споменик.Сруше ли га, опет.Па да видимо ко ће даље да пљуне .Или унепред признајемо изгубљене битке.Косовски бој је свећен и освећен.Изгубили смо га још једном.Осветићемо га опет.Па да видимо ко ће даље.Ми или они.Ту мира нема,Само "борба непрестана".То они раде.То морамо да радимо и ми.

Па ми и нисмо Србија, некако ми се више чини да смо Сробија.