Tvrdim da je ovaj covek najdalekovidiji politicar u Srbiji, kako po proceni kretanja u zemlji, tako i po proceni desavanja u spoljnoj politici. Oko EU je bio stoprocentno u pravu (sporazum koji se ne primenjuje, prazna prica o vizama i boljem zivotu, para nema nigde, nastavak pritisaka oko Euleksa), a oko Kosova da ne pominjemo. Odgovorno tvrdim da bi CG i Makedonija tri puta vise razmisljale da li da priznaju Kosovo da je ovaj covek premijer. Kad je njegov savetnik rekao za Crnu Goru da je kvazi drzava, digla se (civilna i demokratska) kuka i motika. A sad vidimo Jeremica koji prica o ogranicenom suverenitetu Crne Gore i nespostobnosti da sama odlucuje. Negde mi je drago sto je Kostunica u opoziciji. On stvarno nema nista sa Palmom i zirafama.

Србија ће пожелети политичара,и човека какав је Војислав Коштуница.Поносан сам што сам члан ДСС.
И ми да смо лагали народ данас би били на власти.
Али власт,буде и прође,а време ће показати све.
Мени је жао што народ није препознао и разумео политику ДСС,него је насео на пропаганду,и зато ћемо сносити последице,које се већ и осећају

Неће баш да буде да је г.Коштуница незаменљив,неће бити ни да једино он може да успешно води државу,али да је карактеран човек,оѕбиљан и темељит то је сад већ иѕвесно(након 100 дана шарлатана).Уосталом, земља која је спала на палму може да роди само банана републику.

Све на свом месту. Фино, одмерено, јасно и још увек одлучно. Осећа се доследност. Успут сам прочитао и приказ његове књиге "Одбрана Косова". Појачава утисак доследности. Остаћу на приказу, јер говоре не читам. Што се тиче интервјуа, остало је да лебди једно питање. Наиме, зашто није искоришћена она силна енергија српског јаука, који се до неба чуо, поводом проглашења независности Косова? Шта је то утицало на бившег премијера да угаси пламен протеста и мирно и самоиницијативно препусти власт онима за које је знао да ће још који корак одступити? Мислим, чини се да је социјалистима управо он широм отворио отшкринута врата власти и тиме омогућио једну од највећих изборних превара свих времена на овим просторима. Са ломом међу радикалима опозиција губи драгоцено време у рушењу већ урушене власти, а Коштуница и не покушава да окупи опозиционе лидере и усмери активности ка обарању режима. Нисам сигуран да је одабрао прави пут, као што и Николић и Вучић лутају и губе драгоцено време које припада свим опозиционим гласачима, а не само њима. Једно окупљање око бар једне заједничке идеје би дало наде бирачима Прве Србије да све ипак није изгубљено.