Pa gledaj na jutjub, ili na jednom od onih sajtova gde imas brdo serija i filmova sa prevodom.

Veliki sam protivnik serije zbog ničim izazvane pornografije. Em je nema u knjizi em je tu samo da bi privukla gledaoce. Još sam razočaraniji odlukom DŽ.R.R. Martina da učestvuje u radu na seriji. Knjiga, tačnije serijal, je remek delo svetske književnosti. pročitao sam svako slovo najmanje dvaput i to odgovorno tvrdim, ali serija ne može da prikaže ništa od tog duha.

2) TV serija jeste puko poigravanje sa klišeima i šablonima, što je suštinski bezvredno, zato što šegačenje Holivuda sa plitkim matricama koje je sam nametnuo ne donosi nikakvu trajnu korist. Za razliku od TV serije, knjige se ne igraju sa holivudskim klišeima, nego postavljaju izazove pred razumna očekivanja čitalaca, koja su danas ista kao i pre 100 ili 300 godina. TV serija nema junake/protagoniste, ali knjige imaju. To što neki od njih imaju mane i usled njih stradaju, to ne znači da nisu junaci priče: naprotiv, oni to ostaju i u smrti, što se jasno vidi po zaveštanju koje ostaje iza njih (na primer, planinska plemena koja u petoj knjizi jure da spasu „Nedovu curicu“ samo zato što je reč o ćerki čoveka koji je za njih bio i ostao oličenje časti) – iz TV serije je sve to odstranjeno maltene hirurški, a ono što je ostalo je prizemno šokiranje publike pukim nepredvidivostima.
Čak i te nepredvidivosti nisu u stanju da propisno izgrade i utemelje, što se vidi po TV sudbinama Stanisa i Sanse...

4) Tanasić je potpuno u pravu da je reakcija politički korektnih gnjavatora na silovanje Sanse Stark bila histerična i licemerna, ali to ne znači da je TV serija ispravno postupila. Naprotiv, Beniof i Vajs su na silu ugurali lik Sanse u radnju kojoj ona nikako ne može da pripada, i to samo da bi, kao što su i sami priznali, šok bio veći nego da su sve to uradili sa DŽejn Pul, koju su pa sami zanemarili kao lika. Politički korektni gnjavatori bi bili uznemireni i da se TV serija držala knjige, jer je Martin suroviji (a istovremeno i humaniji) od nedoraslih TV autora, ali to ne opravdava Beniofa i Vajsa. Njihov greh nije prema Sansi Stark, koja je, u krajnjem slučaju, izmišljen lik. Njihov je greh u tome što su jedan lik bezrazložno nagurali u nešto čemu taj lik ne pripada, i time ponizili logiku cele radnje. Način na koji je Sansa dospela do braka sa Remzijem prvenstveno je uvredljiv po inteligenciju gledalaca, kao što su, naravno, uvredljive i već pomenute reakcije politički korektnih gnjavatora.

Ne znam zasto mi komentar na ovu temu nije objavljen.

Knjige nisam citao, pa o prici i Martinu ne bih da sudim. Ali serija je daleko bliza sapunici nego necemu vrednom gledanja.

Hteo sam i reci da je Martin preterao u drugu stranu bezeci od klisea, ali nakon komentara koje je ostavio Miodrag Zarkoivc vidim da je razlika izmedju serije i knjige ipak mnogo veca nego sto se predstavlja.

A za to vreme nam se desavaju stvarne tragedije (jedna teza od druge) na koje zatvaramo oci bez makar tvrdoglave upornosti da ih ublazimo, ako vec nismo kadri da ih hrabroscu razresimo.

Interesantna i slozena analiza.Nisam u prilici da SVE to pogledam,ali je sigurno da je i kultura zapada ITEKAKO upotrebljena za postizanje politickih ciljeva.Holivud je NACIN da se svet kontrolise,ali je televizija preuzela dominaciju.USPAVANI i hipnotisani gledalac,prima suptilnu poruku iz svih tih sadrzaja,ali sto je NAJVAZNIJE,vise ne misli svojom glavom.AKO SE POBUNI protiv sistema i uzme oruzje u ruke,dobije DRON na glavu!VELIKI BRAT preuzima kontrolu nad svescu,ali i zivotima,ZASTRASIVANJEM!najbolje je ici u prirodu,NE konzumirati previse tu zapadnu kulturu,meditativno razmisljati.TREBA sve te sadrzaje ANALIZIRATI,bas kao i autor ovog teksta, uz pitanje ZBOG CEGA mi prikazuju stvari na taj nacin, i STA ZAPRAVO HOCE?Sve je sa ciljem da nas manipulise,cak i kritike Noaha Comskog.DA im zaista smeta,zavrsio bi kao Asanz i Snouden!

@čitateljki koja mi se obratila

Mala ispravka: "Igre prestola" (TV serije) uopšte nisam ljubitelj; štaviše, kritikovanje iste mi pričinjava neobično zadovoljstvo; ali jesam veliki poštovalac "Pesme leda i vatre", a pretpostavljam da ste na to mislili. Iskreno, ništa što dolazi iz Amerike kao kulture nije me toliko oduševilo, uključujući tu ne samo "Žicu", nego i klasike američke književnosti, kao što su Ficdžerald, Fokner, Hemingvej, ili i dalje živi Mekarti i Rot. Martina su vidljivo inspirisali neki od njih, prvenstveno Ficdžerald i Fokner, ali bih rekao da on nimalo ne zaostaje za njima, ako ih nije i prevazišao. Pri čemu izgleda da nisam jedini s tim stavom, jer ništa što je američko, a da je ovoliko složeno i zahtevno (pet knjiga po hiljadu strana) nije naišlo na tako snažan prijem u svetu, kao što je "Pesma", koja je imala milionske tiraže valjano pre TV serije i ušla u kurseve književnosti na pojedinim univerzitetima.

@poređenje Tolkina i Martina

Očekivano, mnogi porede "Gospodara prstenova" sa "Pesmom leda i vatre". Iz mog iskustva, ko voli Tolkina, uglavnom voli i Martina, dok je obrnuto nešto ređi slučaj, mada je isto veoma čest. Ako vam znači moje mišljenje, nikada nisam delio neko naročito oduševljenje "Gospodarom prstenova", iako razumem ljude koji ga vole (za razliku od "Harija Potera" koji mi je potpuno neprivlačan). Meni je "Pesma" daleko bliža, zato što je više ukorenjena u istoriji (stvarnosti) nego u mitologiji, mada i kod jednog i kod drugog ima i jednog i drugog. Kod Martina su politika, religije, zamršene porodične drame i društvena previranja kudikamo prisutnija nego kod Tolkina. A mislim da bi i najveći ljubitelj Tolkina morao da prizna da su Martinovi likovi neuporedivo slojevitiji i dublji. Ako ćemo iskreno, Martin mi daleko više liči na Homera, ili pak našu narodnu epiku (za koju on verovatno nije ni čuo), dok je Tolkin bliskiji nordijskim epovima koji su ga presudno i inspirisali.

Poz od bivse koleginice koja te je silno lektorisala :) Nemam sad vremena, inace bih i te kako komentarisala i seriju i knjigu!

... od audiovizuelne umetnosti očekujem baš audiovizuelni ugođaj, inače tu je knjiga. Na kraju, u čemu je smisao ređanja nebrojenih snošaja, prolivanja reka krvi, u koliko 50 epizoda? Gde ju tu nekakva poruka, početak i kraj? Bez toga se sve svodi na ekvivalent španskih serija, koje mogu večno da traju. Naravno neko zavrne sredstva pa se naglo i prekinu sa navrat-nanos ubačenim raspletom u ciglo jednoj epizodi. Eskapizam, virtuelni život, desenzitizacija na krv. Rekao bih da nije namera poređenje sa "surovom globalnom svakodnevicom" već pripremanje za sutrašnjicu kao i određena vrsta ventila za niske ljudske pobude. Recimo spomenuti Zvezdani Ratovi možda i počinju očigledno, ali kada se odstrane Evoksi, DŽarDŽarovi i dogfajtovi ipak ostaje solidna, zaokružena i poučna priča o tome kako najbolje namere vode na Tamnu Stranu, do koje je tek jedan korak, kako jedan čovek može da izmanipuliše čitave sisteme, a dobrice/protagonisti postanu antagonisti ili pak stradaju.

Porediti Tolkina sa Martinom je krajnje neumesno, a stavljati Harija Potera u isti kontekst sa obojicom je smesno.

Da se i ja ubacim, kao neko ko, sticajem okolnosti, poznaje i autora i Zarkovića (kojeg sam, istina, upoznao na "blic"), i kao neko ko je čitao te knjige još dok je za njih znao relativno mali broj obožavalaca epske fantastike.

U principu potpisujem sve što je Zarković napisao, uz delimičnu ogradu - kako je serijal knjiga odmicao, sve sam više sticao utisak da Martin ne zna kako da završi knjige, pa je negde (čini mi se) od treće kvalitet priče naglo počeo da opada.

Seriju nisam ni hteo da gledam, i mislim da sam učinio izuzetno pametnu stvar tim potezom, zbog već navedenih razloga.

... ali usudiću se da malo začinim diskusiju. Saga, kao forma, je bila daleko prihvatljivija u davna vremena, pre TV-a, interneta i sličnih zezalica za pakovanje onoga što se pruža čitateljstvu i gledateljstvu. Isto važi i za gusle i duge epove koji se čitaju i zapevaju uz vatru na poselu. Čak su i Tolkinova tri toma primerena njegovom vremenu. E sad se pitam:
Koliko to nove suštine postoji, koliko šekspirovskih ili homerovskih nepoznatih pa da opravda volumen dela? Gledajući cirkus oko Hari Potera, njušim biznis i dobar marketing u celoj priči. Holivud je do savršenstva doveo profitabilnu veštinu navlačenja konzumenata na nastavke. Trend se samo preselio u literaturu. Pa posle automobila superkubikaže, marvelovih stripovanih superheroja sad imamo i superromane.
Ne kažem da su predmetni roman ili serija loši, nisam konzumirao pa ne mogu ni da kritikujem. Samo, sačekaću ipak da sve to malo odleži. A da li je uporedivo sa Homerom i Šekspirom, videće već neko za par stotina godina.

Prevladali su i to, ali prošle su godine, a njegova žena (takođe moja dobra prijateljica) nije se rešavala na trudnoću iz... STRAHA! Znate, već sve te priče o "emancipovanosti"!? Naravno, ako se ljudi VOLE (što je DAR od Boga!), ni nedostatak dece nije prepreka za međusobnu harmoniju, ali rođenje dece svaku vezu nekako KRUNIŠE! Moj drugar je vrlo dugo i uporno UTICAO na ženu da PREVLADA strah i to bi se možda završilo SAMO na ljubavi, da se nije desilo da je na vrhuncu tih njihovih rasprava, pre oko 5 godina umro Majkl DŽekson!? Reći ćete ništa posebno, ali moju drugaricu kao anglistu, višedecenijskog prevodioca sa engleskog i fana anglosaksonske kulture je FRAPIRALA WASP-ovska HISTERIJA oko smrti jedne u suštini BEZNAČAJNE DIVE! Kako mi je drugar preneo (posle mog pitanja KAKO su se rešili da dobiju malu Tijanu), njegova žena je rekla odprilike ovo: "Mamu im njihovu pokvarenu, histerišu zbog jednog beznačajnog lika BEZ PORODA", posle čega je doživela "prosvetljenje" i REŠILA se da ZATRUDNI!

@zanimljivo...

Zbog čega bi bilo neumesno porediti Martina i Tolkina?

Svaka čast svakom ali za mene je porediti Tolkina i Martina gotovo skrnavljenje. Možete voleti ili ne voleti Tolkina ali je on imao um genijalca i dušu starog barda, Martin nema ni jedno ni drugo. On je dobar pisac, nesumnjivo da ima ogromnu imaginaciju ali mu nedostaje ono najvažnije za pisca pogotovo epskih dela, on ne zna šta je DUHOVNA VERTIKALA i zato je porediti ga sa Homerom i inače nalaziti poveznicu sa starogrčkim epovima neozbiljno.Tolkin je izmislio i jezik i mitologiju i istoriju svojih izmišljenih zemalja i svako ko je čćitao Silmarilion zna o čemu pričam i ponudio nam delo u rangu sa najvećim delima svetske epike. Martin je dao ogoljenu, brutalnu viziju sveta kakav možda i jeste bio i jeste danas i biće sutra ali u kojem nema ni nade ni moralnosti ni vrednosti.Zašto onda živeti i boriti se'? Aragorn jeste idealizovani junak jednog idealizovanog sveta ali on je ono čemu bi trebalo stremiti, toga nema kod Martina a Igru prestola ne vredi komentarisati, holivudsko smeće!

2) Dakle, u Nabokovu nisam prepoznao ništa što bi opravdalo ugled koji uživa, i to mišljenje nisam promenio ni pošto sam pročitao naučne eseje o njegovom delu, i zaista smatram da je on, protraćujući svoju nespornu darovitost na prikrivanje svojih intelektualnih pa i moralnih slabosti, više štetio književnosti nego što joj je koristio, tako što je inače prisutnom ispraznom snobizmu dodao novi zamah. Pa opet, nikad nisam bio ljut na poštovaoce Nabokova. Uvek sam slušao njihove tvrdnje, tragajući za nečim što je meni možda promaklo. Do sada na to nisam naišao, ali možda jednom i hoću.
Silno sam razočaran i Goldingom, da me ubijete ne znam čime je zaslužio Nobela, ali ni na njegove ljubitelje nisam ljut. U njegovom čuvenom „Gospodaru muva“ vidim pokušaj, možda nesvestan, da se tipičnom zapadnjačkom rasizmu nadene novo opravdanje (pa stoga u negativce izrastaju oni dečaci koji se okreću prirodi i divljini, a ne oni koji se drže „civilizovanog“), ali ni on, ni poklonici mu, nisu u meni budili izlive besa.

4) I tako dalje. Mogao bih do sutra da nabrajam naveliko voljene i cenjene knjige u kojima, ni pored najbolje volje i posle namenskih potraga po dostupnim tumačenjima, nisam uspeo da pronađem neku trajniju vrednost. Neki put sam čak uspevao da nađem i „dokaze“ za svoje stavove: recimo, kada je sam Markes, u nastupu divljenja vredne iskrenosti, izjavio da bi pisci hvalospeva o njegovih „Sto godina samoće“ bili posramljeni ako bi iskreno priznao koliko su „vrlina“ oni sami učitali, jer ih on nikada nije imao na umu. Pa i pisci koje sam nabrojao, a koje smatram vrhunskim, svako od njih ima u opusu i poneki roman koji mi se čini šupalj i bezvredan, ali koji je svejedno visoko poštovan od strane kritike upravo zbog ugleda autora. A opet nisam smatrao da se neka poređenja neumesna, smešna ili tužna.
I Tolkin je po meni izvikan, ali nemam potrebu da maltretiram ljude koji ga vole. Čak ni zbog Harija Potera, koga držim za istinski štetočinsku pojavu, nisam uzeo da sprovodim nekakav lični krstaški rat.

6) Za razliku od vas, životno sam uveren da je upoređivanje svačega sa svačim jedini način da se istinski traga za smislom. To slepo držanje za ušančene nazovi stavove, koje izvire iz svake reči vašeg komentara, jeste nešto najholivudskije što mogu i da zamislim. To je pravi nihilizam, nasuprot Martinu koji je sve samo ne nihilista, mada to vama ne vredi objašnjavati. Taj vaš konformizam je konačna pobeda Holivuda nad duhovnošću, zato što vam nije žanrovski oblikovan samo ukus ili utisak (što je prirodno), nego i mišljenje (što je porazno). Kad vidim kako napadate „mog“ Martina sve oslanjajući se na „vaše“ Neke ozbiljnije pisce (veliko slovo preuzeto od vas), prilično mi je jasno da ni te omiljene vam pisce niste razumeli, nego da ste se i u vezi s njima samo priklonili tuđem mišljenju, koje je u njihovom slučaju sticajem okolnosti bilo povoljno.
Ako bi samo takvi kao vi stajali naspram nihilizma, onda bi nihilizam odavno pobedio.

Dobro objašnjenje o izmišljanju i ulepšavanju prošlosti englesko govorećih naroda,ima u knjizi(dugo čekala objavljivanje):
Marta Rivera de la Cruz - El inventor de historias /Čovek koji je izmišljao priče
Kod špansih,portugalskih i italijanskih pisaca Englezi i Amerikanci i njihove države,stoje vrlo loše.
Veličanje Engleza počinje bajkom pape Grgura(vreme Tridentskog koncila):Da su mu se na pijaci robova dopali plavi mladići.Rekli su mu da su Angli a on razumeo kao Angeli pa ih otkupio,oslobodio ropstva.
Recimo-Španci,Portugalci,Italijani i Arapi su od davnina moreplovci i trgovci a Englezi su tu i tamo bili delovi posada(po Kolumbu) na njihovim lađama.(Englezi su se u usputnim lukama opijali,tukli i klali;zgroženom domaćem stanovništvu-Indijancima u Americi,kapetani pričali da je takvo ponašanje Engleza uobičajeno).
I onda je engleski postao službeni jezik u međunarodnom saobraćaju,trgovini i odnosima(po direktivi Grgura i DŽona Dija?)
(neki Srbi u vrtićima uče prvo engleska slova)

Ne znam koliko je pametno porediti Tolkinov opus sa sve kratkim pričama za decu poput `Kovača iz Velikog Vutona` sa objektivno industrijskim pisanjem Martina. Tolkin je pisao pre `brendova`, trejlera i HABEOA u potpunom drugačijem vremenu pred potpuno drugačijom publikom.

Celi jedan garnizon skribomana se zalepio na Tolkina, a da ne spominjem kompaniju Blizard koja je od Tolkinovih dela napravila multibilionski biznis svojom franšizom `Umeće ratovanja`` najpopularnijom strategijom današnje omladine.

Koliko je tolkin uticajan govori i to da izdavači Martina namerno potenciraju ono R.R. u naslovima knjiga kako bi to asociralo na Tolkina. Sto ljudi, sto ćudi, ali proučavajte književnost, nemojte biti konzumenti svega što vam se napakuje na tacnu.

'Gospodar Prstenova' je na srpski preveo Milan Stanojević u jednom maestralnom obliku i to je čist trijumf srpskog jezika. Nažalost, po nekim tračevima, nije bio zainteresovan za prevođenje 'Silmariliona', tako da danas imamo jedan nakazan prevod tog dela koje je inače po smrti oca priredio Kristofer Tolkin. 'Hobita' su preveli Meri i Milan Milišić. Milan je poginuo u Dubrovniku za vreme rata.
Kada smo kod komercijalne upotrebe Tolkinovih dela, producent po imenu Saul Zaenc je još sedamdesetih godina otkupio neka autorsko-pravna ovlašćenja od tadašnjih titulara motiva iz Tolkinovih dela. Sva ostala Tolkinova dela i prevodi su ostala kod Kristofera Tolkina.

DŽeksonova ekranizacija je šund, ali crtani film Ralfa Bakšija je poprilično zanimljiv iako je u pitanju bio komercijalni fijasko.

Gosn Zarkoviću, jes da VAŽI: "De Gustibus non Disputandum", tako da razumem Vašu ZAGREJANOST za Martina, ali malko ste ga preterali sa: "6) Za razliku od vas, životno sam uveren da je upoređivanje svačega sa svačim jedini način da se istinski traga za smislom.", jer, upravo ste izrekli da ste POVODOM Martina stali na stranu jednog METAFIZIČKOG ISTRAŽIVAČKOG PROJEKTA (Poper, ko drugi!), što se prosto NE MOŽE DOKAZATI (samo je Bogu MOGUĆE da UPOREDI SVE sa SVIM!), već do SMISLA na kome tako insistirate možete doći SAMO i JEDINO INTUICIJOM, koja je LIČNA stvar, ergo ZAVODLjIVO NEPOUZDANA ili tzv. "METAFIZIČKOM OSETLjIVOŠĆU" (Hamvaš, ko drugi!), koja čini mi se IPAK izostaje u pitanju Martina i njegovih proizvedenija!? U tom smislu mislim da je gosn Tanasić TAČNO primetio da je u seriji, ali i u samom Martinovom delu prilično NERAZVIJENA religija, kao što je nerazvijena i u "Gospodaru Prstenova", ali MAGIJE i inih FASCINANTNIH, ali površinskih stvari ima u IZOBILjU!? Pitanje je "ZAŠTO"!?