Ričard Holbruk u svojim memoarima nije ni krio da je posledica američke intervencije u BiH bilo ponovno uspostavljanje hegemonije nad Evropom. Isto tako, postoji more dokaza da interesni krugovi koji vode američku inostranu politiku gledaju na agresivne islamiste kao na korisnu alatku u osvajanju "svetskog ostrva" (Makinder, Bžežinski), i u tu svrhu su ih koristili na Balkanu. Ovo objašnjava i američku opsesiju vaskrsenjem Osmanskog carstva (u obliku centralnoazijske hegemonije Turske), u koju se direktno uklapaju BiH, Kosmet, Albanija, Makedonija, ali i Kavkaz. To što taj projekt nema veze sa stvarnošću nije problem; američki imperijalisti svakako veruju da je stvarnost posledica njihove volje.
Preporuke:
0
0
2
utorak, 07 april 2009 20:53
Andjelka
Ja bih samo dodala da je Srbija platila najvecu cenu ujedinjenja Evrope, isto tako i Srbi iz bivse Jugoslavije.
Preporuke:
0
0
3
sreda, 08 april 2009 13:08
Nikola Mlađenović
Prvo: JOŠ OVAKVIH TEKSTOVA!
Drugo, ipak ne treba zaboraviti i ono što je samo nagovijestio Vladimir Radomirović u tekstu ''Zašto NATO okružuje Rusiju'': ZAŠTO je nastala Jugoslavija?
Riječ je o čistoj tampon zoni, sofisticiranoj verziji gvozdene zavjese. Ona više nije potrebna poslije raspada SSSRa.
SAD je onda htjela da ubije dvije muve jednim udarcem - EU i Rusiju. I svaki put kad se EU okrene Americi, mi dobijemo po turu.
Preporuke:
0
0
4
sreda, 08 april 2009 14:28
komentator bg
Izvanredan tekst!
Rat u SFRJ je bio rat protiv evra i ujedinjene Evrope. Nisu uspeli - evro je jači nego ikad. Ali spremaju mu novi udarac, iznutra: Berluskoni će se verovatno vratiti nacionalnoj valuti (Sarkozi to ipak ne može prvi).
Ukazao bih na još jednu "sitnicu": dolazak aktuelnog francuskog predsednika na vlast. Čovek je podršku u biračkom telu presudnu za dobijanje izbora dobio kada se kao ministar policije oštro obračunavao sa razularenim demonstrantima afričkog porekla po predgrađima francuskih gradova. Dakle, i njega su na vlast doveli nemiri koji su "nekontrolisano" izbili.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 08 april 2009 17:26
Ratko
Od čitavog teksta samo naslov deluje intrigantno. Zapravo naslov i krije "tajnu" razbijanja SFRJ kojom se niko adekvatno nije bavio pa tako ni autor ovog napisa. Kretanje kursa, ukidanje ѕlatnog standarda itd. samo su pojavni oblici jednog dubljeg kretanja koje ovde jedva da je nagovešteno...
Preporuke:
0
0
6
sreda, 08 april 2009 18:02
Milan
Moram da priznam da sam razočaran onim spiskom od 14 tačaka. Autor govori kao da se o tim stvarima sve zna, te da su one potpuno proverene i na mestu. Autor stalno govori o "njima", "onima" kao da su sve vlade nabrojanih zemalja jednodušne i jednomisleće, kao da je sva elita tih zemanja isto tako jednodušna. Tekst odiše nedostatkom naučne metodologije, pouzdanijih izvora i pisan je po principu "ako prođe, prođe".
Preporuke:
0
0
7
sreda, 08 april 2009 19:31
stojan nenadović
Svetska finansijska kriza je kriza svetskog poretka koji je zasnovan na kreditnom novcu. To je novac koji je po definiciji dug. Alternativa ovom poretku je svetski poredak zasnovan na nekreditnom novcu. To je novac koji u opticaj ulazi kao poklon. Ako u opticaj ulazi tačno potrebna dodatna količina novca, inflacija nije moguća, niti je moguća deflacija, sva će proizvodnja biti prodata i svi ljudi biće zaposleni. Kina već koristi elemente nekreditnog novca i u tome je tajna njenog uspeha. Američki monetarni institut 23. aprila predstavlja u Kongresu nacrt Zakona o nekreditnom novcu, koji se kod njih zove Američki monetarni Akt. Bagio Bosone, koordinator radne grupe za izradu svetskog poretka, koji je trebao da pretstavi Samitu G-20, u članku od 8. marta je napisao: "Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca, odvoji od pozajmljivanja novca". Članak je uklonjen sa sajta i iz Arhive Samita G-20, pa nije ni bio na dnevnom redu. Ako SAD usvoje nekreditni novac, on će sigurno biti na dnevnom redu Samita G-20, koji će se održati na jesen. Interesantno je da se ideja o nekreditnom novcu pojavila u SFRJ dok je još Tito bio živ. Da je u to vreme objavljen nastanak ere nekreditnog novca, ne bi se raspali ni SFRJ ni SSSR, a SAD su tonule u krizu koja je izgledala gore nego ova sadašnja, a sve po savetima Miltona Fridmana, koji je bio glavni Reganov savetnik. Regan se razišao sa Fridman i koristeći neke delove iz teorije o nekreditnom novcu preveo SAD u bum koji se završio raspadom komunizma i pobedom SAD u hladnom ratu. Kada su ostale jedina supersila na svetu SAD su vodile politiku koja ih je ubrzo dovela do sadašnjeg stanja. Ako sada ne prihvate nekreditni novac SAD će doživeti sudbinu SSSR. NSPM je nedavno objavila članak "Pravi novac je nekreditni novac". Još je tu. Pogledaj te ga.
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 09 april 2009 11:48
Dušan Kovačev
Malo me čudi konstatacija da se "niko nije bavio razbijanjem SFRJ". Još osamdesetih, dok je postojao partijski monizam, iz radova Lasla Sekelja se jasno videlo da će se jugoslovenski, suštinski anarhistički društveni sistem raspasti. Analiza društvene svojine, bankarskog i finansijskog sistema SFRJ, koju je u svojoj Političkoj ekonomiji početkom devedesetih, izveo Miroljub Labus, jasno pokazuje zašto je došlo do finansijskog, svojinskog i ekonomskog kraha SFRJ.
Što je još važnije, "društvena svojina" neodoljivo podseća na usitnjavanje velikih privrednih subjekata stalnim emitovanjem akcija. Sve veće "emitovanje hartija bez pokrića" od strane investicionah banaka u SFRJ susštinski je vrlo blisko inflaciji hartija od vrednsoti (novca niskž likvidnosti od keša) koja je u savremenim uslovima udružena s ulaganjima u fondove koji vrše deobu rizika poslovanja, dovela do masovne špekulacije "finansijskim derivatima". Najzad, "socijalizacija dugovanja" toliko pogubna za SFRJ vidljiva je danas i u SAD i u EU.
Drugo, autorov članak je publicističke prirode i govori o opštepoznatim činjenicama koje ne treba posebno dokazivati jer su očigledne svakom koima oči i uši, a raspolaže elementarnim znanjima o ekonomskoj politici i međunarodnim odnosima. Kakav "nedostatak naučne metodologije" se može pripisati autoru publicističkog štiva? Kada se tako nešto jednom autoru zameri, mora se precizirati o čemu se radi.
Preporuke:
0
0
9
subota, 11 april 2009 08:07
stojan nenadović
Ja sam napisao zašto se raspala SFRJ i ponoviću ponovo. SFRJ se raspala zato što je gospodin Labus, kao asistent prof.dr. Ivana Maksimovića, člana SANU, koji nije znao kako da oceni moj rad, presudno uticao da rad ne bude objavljen. Sadržaj mog rada možete videti u člancima "Šta su to ekonomske zakonitosti" i "Teorijska priroda nekreditnog novca" koji se nalaze na mom sajtu noncredit-money.org. Da su SFRJ i SSSR znali za nekreditni novac i da su ga primenili, ne bi se raspali. Danas, situacija je bolja, jer Kina već primenjuje nekreditni novac, i pokazuje svetu kakav je razvoj moguć uz nekreditni novac. Za 23.april zakazana je prezentacija Američkog Monetarnog Akta, koji je ustvari Zakon o nekreditnom novcu, i koordinator radne grupe za izradu svetskog poretka koji treba da bude predložen na nekom Samitu G-20, predložio je da novi svetski sistem bude sistem nekreditnog novca. Ja sam predložio da se emituje 400 miliona evra nekreditnog novca u dinarima, kao penzije za naše penzionere. Neka vlada to uradi i neka gleda šta će se dalje desiti. Nekreditni novac će sam učiniti svoje.
Preporuke:
0
0
10
subota, 11 april 2009 21:34
Sasa Pavlovic
Tekst je odlican i licno se slazem sa svakom recenicom.
.jpg)
Drugo, ipak ne treba zaboraviti i ono što je samo nagovijestio Vladimir Radomirović u tekstu ''Zašto NATO okružuje Rusiju'': ZAŠTO je nastala Jugoslavija?
Riječ je o čistoj tampon zoni, sofisticiranoj verziji gvozdene zavjese. Ona više nije potrebna poslije raspada SSSRa.
SAD je onda htjela da ubije dvije muve jednim udarcem - EU i Rusiju. I svaki put kad se EU okrene Americi, mi dobijemo po turu.
Rat u SFRJ je bio rat protiv evra i ujedinjene Evrope. Nisu uspeli - evro je jači nego ikad. Ali spremaju mu novi udarac, iznutra: Berluskoni će se verovatno vratiti nacionalnoj valuti (Sarkozi to ipak ne može prvi).
Ukazao bih na još jednu "sitnicu": dolazak aktuelnog francuskog predsednika na vlast. Čovek je podršku u biračkom telu presudnu za dobijanje izbora dobio kada se kao ministar policije oštro obračunavao sa razularenim demonstrantima afričkog porekla po predgrađima francuskih gradova. Dakle, i njega su na vlast doveli nemiri koji su "nekontrolisano" izbili.
Što je još važnije, "društvena svojina" neodoljivo podseća na usitnjavanje velikih privrednih subjekata stalnim emitovanjem akcija. Sve veće "emitovanje hartija bez pokrića" od strane investicionah banaka u SFRJ susštinski je vrlo blisko inflaciji hartija od vrednsoti (novca niskž likvidnosti od keša) koja je u savremenim uslovima udružena s ulaganjima u fondove koji vrše deobu rizika poslovanja, dovela do masovne špekulacije "finansijskim derivatima". Najzad, "socijalizacija dugovanja" toliko pogubna za SFRJ vidljiva je danas i u SAD i u EU.
Drugo, autorov članak je publicističke prirode i govori o opštepoznatim činjenicama koje ne treba posebno dokazivati jer su očigledne svakom koima oči i uši, a raspolaže elementarnim znanjima o ekonomskoj politici i međunarodnim odnosima. Kakav "nedostatak naučne metodologije" se može pripisati autoru publicističkog štiva? Kada se tako nešto jednom autoru zameri, mora se precizirati o čemu se radi.