хвала на тексту који је садржајан од речи до речи и истинит.Али на бајвећу жалост , нема те писане речи која може да дочара човеку сусрет са Грачаницом или Пећком Патријаршијом, а пристизање у Високе Дечане свако ко је био уз мене у том тренутку прокоментарисао је као да доћосмо у парче Раја на земљи. Не ради се ту више ни о лепоти тих грађевина ушушканих у тај прелепи пејзаж, ту се осети нека благодет која се спусти на човека, и која се друге не може наћи!
Препоруке:
73
10
2
уторак, 06 јануар 2015 17:10
Srbin sam brate i kad je teško
Bez obzira što je Srbalj u dekadanciji, u određenoj ponižavajućoj situaciji, u odnosu na ono što su prije bili, kada su im prilazili i katolici i muslimani i izjašnjavali se Srbima (Andrić,Selimovi).Ja sam i danas ponosan što sam Srbin, ponosan sam brate i volim srpsku nacionalnost be bilo kakva interesa, volim što sam Srbin.
Nije lako Srbin biti, nije rode moj, za srpstvo su mnogi pali, ne zna im se broj...
Budi Srbin i priđi Srbima kao prijatelj kada je teško, a kad je blagostanej tada svako dolazi na gozbu, jelo i pilo, de ti dođi kad nema gozbe, kada se glabaju kosti.To je pravo srpstvo.
Препоруке:
62
11
3
уторак, 06 јануар 2015 17:27
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Немања Девић:
Не подсећа ли ово средњовековно начело на оно из савремене историје, када су, излазећи 1941. пред очи света, српски демонстранти подигли транспарент са натписом „Боље гроб него роб“? И није ли, одбраном опет угрожене слободе, истих идеала и начина живљења, била вођена рука и оног који је тргнуо нож на цара завојевача 1389, и оног што је пуцао на наследника цара завојевача 1914? Њихова спремност на личну жртву била је и доказ припадности једној истој историјској вертикали. Тако, избор небеског царства постаје и ЖРТВЕНИ ПУТ.
Podsjeća!
Препоруке:
36
0
4
уторак, 06 јануар 2015 17:29
Арса
Одличан текст...
А оно што би посебно требало привући пажњу нас промишљајућих, морао би бити следећи навод.
„Спустили смо Србију са неба на којем се не ради и нема никаквих правила, на земљу на којој се тешко ради, а мораће и више, на којој постоје иста правила за све“.
Ова подла конструкција је пласирана тако да је непромишљајући приме, у свој својој подсвесности, јер свести и немају...
1. Какве везе може имати идеја НЕБЕСКЕ СРБИЈЕ са било каквим радом у смислу привређивања у данашњој Србији?
2. Какве везе имају било каква правила са једном надрационалном (никако ирационалном) идејом о НЕБЕСКОЈ СРБИЈИ?
3. Какве везе са идејом о НЕБЕСКОЈ СРБИЈИ има излизана капиталистичко-идиотска претпоставка (као претпоставка тржишне економије) да су правила иста за све?
Која правила?
Ко су ти "сви" у овом случају?
4. Како један примитиван и немудар човек (Александар Вучић) мисли да може да избрише вековне идеје из националног сећања једног народа?
Препоруке:
66
1
5
уторак, 06 јануар 2015 17:29
Srbin sam brate i kad je teško
U čemu je pogreška pa toliki minusi na komentar? Tako mi života ništa loše nisam mislio kada sam pisao komentar, već sam samo onako kao čovjek primjetio da je lako biti Srbin u dobru ali treba biti Srbin i kad je teško...
Препоруке:
49
1
6
уторак, 06 јануар 2015 17:49
Srbin sam brate i kad je teško
"Ја се никог не бојим, ни пред ким ја се не грбим, У инат дусманима зивим, поносан сто сам Србин. У инат дусманима зивим, поносан сто сам Србин. Боље је умрети храбро, нег зивет` зивот роба И зато борим се,борим с` вером у себе и бога. Мој су народ и мене ставили на дрво срама, А ми смо јаци од свега, не могу они са нама. А ми смо јаци од свега, не могу они са нама. Боље је умрети храбро, нег зивет` зивот роба и зато борим се,борим с` вером у себе и бога. У ова времена луда саљу нам претње тврде, Али нас упласити неце -претње не пласе Србе. Али нас упласити неце -претње не пласе Србе. Боље је умрети храбро, нег зивет` зивот роба и зато борим се,борим с` вером у себе и бога."
Препоруке:
30
1
7
уторак, 06 јануар 2015 18:09
nenad
Srbi su danas ponosni kad idu u po trznim centrima, kada zive kao na zapadu, kad posecuju parkove atrakcija. Kosovo za vecinu ne znaci vise nista. EU je nas zavet.
Препоруке:
6
36
8
уторак, 06 јануар 2015 18:22
пренето из месечника "Крка", гласило еп. далматинске, Видовдански број
Исидора Секулић
Косово, нити је престало, нити је нестало, нити ће икада док је нас
... од кнеза Лазара и Мурата, преко разних устаника, преко владарских напора Његошевих и његове поезије, преко Куманова, преко Албаније и Кајмакчалана, преко средњовековне наше уметности, преко Мештровића - оно, Косово, живи и живеће и сутра и прекосутра, иако увек као нешто друго и треће, политичко, културно, уметничко, научно. Косово које је све већа и већа сума истина с којима се ми дружимо и у нечем битном не мењамо. Као што латинске државе још од древног Рима повлаче свој ius,nus,fas, то јест вољу, правицу и наредбе од људи и по Божјем и моралном закону, тако ми носимо наслеђе косовско даље кроз разне савремене догађаје, али увек са везаношћу за нешто што је древно косовски елеменат у нашим природама и определењу...
Препоруке:
34
0
9
уторак, 06 јануар 2015 19:20
фристајло
nenad
Srbi su danas ponosni kad idu u po trznim centrima, kada zive kao na zapadu, kad posecuju parkove atrakcija. Kosovo za vecinu ne znaci vise nista. EU je nas zavet.
Одлична Вам је ова идеја, само наставите...
Баш на овоме ја заснивам своје неповерење у нашу способност да прозремо кроз политичке магле савременог доба.
Ето, и Ви правите ову своју пародију веће дуго, а и даље већина не схвата поруке...
Поздрав, и само наставите!
Препоруке:
23
1
10
уторак, 06 јануар 2015 19:21
Турас
~ СРБИН САМ БРАТЕ И КАДА ЈЕ ТЕШКО~ Немој рођени , да те збуњују минуси на твоме коментару, много има пете ,а Бога ми и шесте колоне међ Србима . Али како си сам написао не бојимо се ових паса . Било је пријатељу тога и биће .Срби смо и победићемо ! Срећан Божић ! Христос се Роди !
Препоруке:
38
1
11
уторак, 06 јануар 2015 19:41
Форевер Јанг
Небеска Србија Србија је рајска,
Миомирна, красна као ружа мајска.
Ту су оци наши и праоци свети,
Што са Крстом Часним достигоше мети.
Ту жупани србски, краљеви и цари,
И витези Крста, и нови и стари.
Ту мајке јунака и сестара јато -
углачане патњом сијају к'о злато.
Ту чете Посника и Светаца благих
И много и много сродника нам драгих.
Ту монаси часни, монахиње бледе,
Вечну Светлост Божју сад весело гледе.
И девојке миле и дечица мала
Што су за свог Христа јатом пострадала,
Мачем посечена, огњем сагорена,
К'о шибљика младе ветром оборена.
Домаћини ту су што у дому своме
Палише кандила Богу превечноме.
Тамо, сви су тамо, у небеском јату.
Из тамнице сужњи, из болнице болни,
Паћеници овде, убоги, невољни ...
Препоруке:
27
1
12
уторак, 06 јануар 2015 19:42
Форевер Јанг
...Радују се тамо око Светог Саве
Ко синови царски посред царске славе.
И четници славни, Божји осветници,
Многи богомољци, многи добротворци.
Удовице тужне и мајке без деце,
Све су убројане у Божије свеце.
Покољења многа од најбољег соја,
Народ, Божји народ, без броја и броја,
То је она вечна Небеска Србија,
Што к'о јато звезда пред Богом се сија.
св. владика Николај
Препоруке:
26
1
13
уторак, 06 јануар 2015 19:57
Нисам питао Матију за сагласност за објављивање овог текста.
Ово је време кад нам требају песници,
Матија Бећковић
СРПСКА НОВА ЕРА
Све што се збило на Косову није се збило ни први ни последњи пут. Косово је судбоносно и раније и касније. Лазар није ни први ни последњи Светац већ новопросијала звезда. И његови претходници, војксовође од светородне лозе прославили су се више победама над самима собом него над другима.
Улога поезије је била пресудна и раније. Народ који верује да су му краљеви свети, лако поверује у своје посебне рачуне и обавезе према Богу. Народна поезијага је лако убедила да је племић. Поверовао је оно што је и сам мислио.
Срби се нису само турчили, него и грчили и латинили. Битка је настављена у Црној Гори, али је почела у Светој Гори. Гинули су војници, али су најчешћи и најдужи отпор дали црнорисци. Косово нас је натерало да запевамо, али смо певали и пре Косова и писали пре Светог Саве, који је написао прву реченицу.
Прву реченицу не пише онај ко почиње већ онај којим нешто врхуни и доцветава.
Препоруке:
13
2
14
уторак, 06 јануар 2015 20:01
наставак, Матија Бећковић
. Јуначке песме су и раније „садржавале некадашње битијe српско“. „Слово љубве“ је дошло после Лазара у време његовог сина песника Високог Стевана.
У Цркви нису били само Срби, већ и монаси из други земаља. У њима није било другог порекла осим православног, ни друге националности осим Христове. Међу њима убрајамо многе – све до Игумана Стефана.
Срби нису последњи пут обезглављени ни погинули листом, ни убијени по списку. Дунав крви и мозга извире из нашег народа до наших дана.
Препоруке:
11
2
15
уторак, 06 јануар 2015 20:02
завршни део, М. Бећковић
Косово поље се ширило док је прикупило и покрстило постајући косовски ком и косовска клисура, косовска понорница и косовска клисура.
Кажемо да памтимо од Косова, а мислимо од Потопа. Бројимо од Косова а мислимо од Почела. Косово је било пре свих векова. Косово почиње српска нова ера.
Као што кости настају у утроби мајке, тако се од невидљиве пређе језика испреде и најтрајнија људска грађевина. Христос је још накрсту, а Крститељ у води. Док буде дрвета од њега ће се правити крстови, док буде српског језика биће Косова.
Препоруке:
15
2
16
уторак, 06 јануар 2015 21:31
Робеспијер
Та црквена легенда коштала је Србију милиона изгубљених живота, материјалних и других губитака. Зарад апстрактних небеских ентитета, жртвује се, бесомучно, цео један народ, већ вековима. Црква, преко кнеза Лазара, који, наводно, по легенди, уместо победе, бира пораз, осуђује народ на муке, патње, понижења, смрт, незнање, сујеверје, прогон... Смрт и страдање подигнути су на пиједестал, уместо рационалности и разборитости. Уместо разумског сагледавања узрока пораза на Косову, којем је и сам кнез Лазар допринео, не поштујући врховну власт легитимног и легалног наследника круне Немањића - Марка Мрњавчевића, уништавајући конкурентске обласне господаре... те му нико није ни могао притећи у помоћ на Косову, даје се митоманско оправдање пораза, које води у нова историјска посрнућа. Косово се бранило на Марици 1371. а не на Газиместану 1389. јер је тада већ било касно. Но, то митомански слепци не виде.
Препоруке:
8
33
17
уторак, 06 јануар 2015 22:51
Нимбус
Ако пођемо од титоистичког схватања србске историје и идентитета, оличеног у фантазмагоријама Вељка Булајића, онда ништа србско не ваља и све је наопако.
Окрените начин размишљања и све ће доћи на своје место.
Није црквена легенда ушала у живот, већ се живот уздигао. И не слави се смрт и страдање, већ Слобода златна.
Није "небеска Србија" супротна "земаљској Србији", већ означава људску врлину. Како можете да слободно живите без те људске врлине, тако снажно убележене у тефтер нашег народног Записа?
А Вучић је наумио или се разумио да преметне Србе у неку љигаву биолошку масу или, пре, да доврши тај процес банализовања србског идентитета.
Како?
Силом и организованом глупошћу.
Препоруке:
28
2
18
уторак, 06 јануар 2015 22:59
A šta sad
Što Srbija nebeskija beše postade manja.Skupo nas je koštala parola "Gde je srbin to je Srbija" ?
Препоруке:
2
28
19
среда, 07 јануар 2015 00:10
Aлександар
Немања, Хвала на тексту!
Препоруке:
19
0
20
среда, 07 јануар 2015 05:10
?
Bojim se da je zavet BGD partizana "casna pionirska" a carstvvo nebesko uvek i doveka kakva masonerija , komesarijati , ostatak globalistickog raja ...
Препоруке:
4
2
21
среда, 07 јануар 2015 11:40
nikola m.
Tako je to kod "modernih" Srba, pre izbora svi su "Obilici"; posle izbora svi "Brankovici"
Препоруке:
10
0
22
среда, 07 јануар 2015 22:00
СВАРОГ
Нови Срби су тесто које други обликују( према својим потребама)
Препоруке:
4
1
23
четвртак, 08 јануар 2015 02:10
!!!
Небеско царство је за племените, честите, праведне, неподмитљиве, храбре, истрајне, родољубиве, побожне и.т.д. људе. А шта наши властодршци о Небеском Царству мисле више говри о њима него што мисле и нису свесни колико то њихову нарав открива. Само злобан и антисрпски односно антиправославни дух може Царство Небеско да тако искриви и да изопачи. За њих је издаја и подмитљивост врлина а неподмитљивост, непокоривост, храброст и слободољубивост мана и пропаст. Ето испада да вода узбрдо тече а да јање вуку воду мути.
Препоруке:
8
0
24
петак, 09 јануар 2015 17:24
Боб
@Робеспијер
По теби, требало је сви одушевљено да дочекају турке и пређу на ислам? Али, судбо зла, како би такви исламизовани, још заосталији, прихватали ваше "светле" идеје хуманизма, капитализма, комунизма и педеризма? Објасни ми ту контрадикцију, земаљски човече светог ништавила.
Препоруке:
5
0
25
субота, 10 јануар 2015 20:40
Посматрач
@ Боб (@ Робеспијер)
Потурчивање, покатоличење и др. нажалост нема само верску тежину. Захваљујући томе преживели смо крваве грађанске ратове у прошлом веку. Више верске него грађанске. Лепо каже Кустурица у филму "Подземље": "Нема рата док не удари брат на брата." "Небеска" Србија не може бити сметња "Земаљској" Србији. Њени идеали не кваре садашње људе већ их само оплемењују. Раздвајање једне од друге је као одвајање душе од тела.
.jpg)
Nije lako Srbin biti, nije rode moj, za srpstvo su mnogi pali, ne zna im se broj...
Budi Srbin i priđi Srbima kao prijatelj kada je teško, a kad je blagostanej tada svako dolazi na gozbu, jelo i pilo, de ti dođi kad nema gozbe, kada se glabaju kosti.To je pravo srpstvo.
Не подсећа ли ово средњовековно начело на оно из савремене историје, када су, излазећи 1941. пред очи света, српски демонстранти подигли транспарент са натписом „Боље гроб него роб“? И није ли, одбраном опет угрожене слободе, истих идеала и начина живљења, била вођена рука и оног који је тргнуо нож на цара завојевача 1389, и оног што је пуцао на наследника цара завојевача 1914? Њихова спремност на личну жртву била је и доказ припадности једној истој историјској вертикали. Тако, избор небеског царства постаје и ЖРТВЕНИ ПУТ.
Podsjeća!
А оно што би посебно требало привући пажњу нас промишљајућих, морао би бити следећи навод.
„Спустили смо Србију са неба на којем се не ради и нема никаквих правила, на земљу на којој се тешко ради, а мораће и више, на којој постоје иста правила за све“.
Ова подла конструкција је пласирана тако да је непромишљајући приме, у свој својој подсвесности, јер свести и немају...
1. Какве везе може имати идеја НЕБЕСКЕ СРБИЈЕ са било каквим радом у смислу привређивања у данашњој Србији?
2. Какве везе имају било каква правила са једном надрационалном (никако ирационалном) идејом о НЕБЕСКОЈ СРБИЈИ?
3. Какве везе са идејом о НЕБЕСКОЈ СРБИЈИ има излизана капиталистичко-идиотска претпоставка (као претпоставка тржишне економије) да су правила иста за све?
Која правила?
Ко су ти "сви" у овом случају?
4. Како један примитиван и немудар човек (Александар Вучић) мисли да може да избрише вековне идеје из националног сећања једног народа?
Косово, нити је престало, нити је нестало, нити ће икада док је нас
... од кнеза Лазара и Мурата, преко разних устаника, преко владарских напора Његошевих и његове поезије, преко Куманова, преко Албаније и Кајмакчалана, преко средњовековне наше уметности, преко Мештровића - оно, Косово, живи и живеће и сутра и прекосутра, иако увек као нешто друго и треће, политичко, културно, уметничко, научно. Косово које је све већа и већа сума истина с којима се ми дружимо и у нечем битном не мењамо. Као што латинске државе још од древног Рима повлаче свој ius,nus,fas, то јест вољу, правицу и наредбе од људи и по Божјем и моралном закону, тако ми носимо наслеђе косовско даље кроз разне савремене догађаје, али увек са везаношћу за нешто што је древно косовски елеменат у нашим природама и определењу...
Одлична Вам је ова идеја, само наставите...
Баш на овоме ја заснивам своје неповерење у нашу способност да прозремо кроз политичке магле савременог доба.
Ето, и Ви правите ову своју пародију веће дуго, а и даље већина не схвата поруке...
Поздрав, и само наставите!
Миомирна, красна као ружа мајска.
Ту су оци наши и праоци свети,
Што са Крстом Часним достигоше мети.
Ту жупани србски, краљеви и цари,
И витези Крста, и нови и стари.
Ту мајке јунака и сестара јато -
углачане патњом сијају к'о злато.
Ту чете Посника и Светаца благих
И много и много сродника нам драгих.
Ту монаси часни, монахиње бледе,
Вечну Светлост Божју сад весело гледе.
И девојке миле и дечица мала
Што су за свог Христа јатом пострадала,
Мачем посечена, огњем сагорена,
К'о шибљика младе ветром оборена.
Домаћини ту су што у дому своме
Палише кандила Богу превечноме.
Тамо, сви су тамо, у небеском јату.
Из тамнице сужњи, из болнице болни,
Паћеници овде, убоги, невољни ...
Ко синови царски посред царске славе.
И четници славни, Божји осветници,
Многи богомољци, многи добротворци.
Удовице тужне и мајке без деце,
Све су убројане у Божије свеце.
Покољења многа од најбољег соја,
Народ, Божји народ, без броја и броја,
То је она вечна Небеска Србија,
Што к'о јато звезда пред Богом се сија.
св. владика Николај
Матија Бећковић
СРПСКА НОВА ЕРА
Све што се збило на Косову није се збило ни први ни последњи пут. Косово је судбоносно и раније и касније. Лазар није ни први ни последњи Светац већ новопросијала звезда. И његови претходници, војксовође од светородне лозе прославили су се више победама над самима собом него над другима.
Улога поезије је била пресудна и раније. Народ који верује да су му краљеви свети, лако поверује у своје посебне рачуне и обавезе према Богу. Народна поезијага је лако убедила да је племић. Поверовао је оно што је и сам мислио.
Срби се нису само турчили, него и грчили и латинили. Битка је настављена у Црној Гори, али је почела у Светој Гори. Гинули су војници, али су најчешћи и најдужи отпор дали црнорисци. Косово нас је натерало да запевамо, али смо певали и пре Косова и писали пре Светог Саве, који је написао прву реченицу.
Прву реченицу не пише онај ко почиње већ онај којим нешто врхуни и доцветава.
У Цркви нису били само Срби, већ и монаси из други земаља. У њима није било другог порекла осим православног, ни друге националности осим Христове. Међу њима убрајамо многе – све до Игумана Стефана.
Срби нису последњи пут обезглављени ни погинули листом, ни убијени по списку. Дунав крви и мозга извире из нашег народа до наших дана.
Кажемо да памтимо од Косова, а мислимо од Потопа. Бројимо од Косова а мислимо од Почела. Косово је било пре свих векова. Косово почиње српска нова ера.
Као што кости настају у утроби мајке, тако се од невидљиве пређе језика испреде и најтрајнија људска грађевина. Христос је још накрсту, а Крститељ у води. Док буде дрвета од њега ће се правити крстови, док буде српског језика биће Косова.
Окрените начин размишљања и све ће доћи на своје место.
Није црквена легенда ушала у живот, већ се живот уздигао. И не слави се смрт и страдање, већ Слобода златна.
Није "небеска Србија" супротна "земаљској Србији", већ означава људску врлину. Како можете да слободно живите без те људске врлине, тако снажно убележене у тефтер нашег народног Записа?
А Вучић је наумио или се разумио да преметне Србе у неку љигаву биолошку масу или, пре, да доврши тај процес банализовања србског идентитета.
Како?
Силом и организованом глупошћу.
По теби, требало је сви одушевљено да дочекају турке и пређу на ислам? Али, судбо зла, како би такви исламизовани, још заосталији, прихватали ваше "светле" идеје хуманизма, капитализма, комунизма и педеризма? Објасни ми ту контрадикцију, земаљски човече светог ништавила.
Потурчивање, покатоличење и др. нажалост нема само верску тежину. Захваљујући томе преживели смо крваве грађанске ратове у прошлом веку. Више верске него грађанске. Лепо каже Кустурица у филму "Подземље": "Нема рата док не удари брат на брата." "Небеска" Србија не може бити сметња "Земаљској" Србији. Њени идеали не кваре садашње људе већ их само оплемењују. Раздвајање једне од друге је као одвајање душе од тела.