"Слотер описује како је изгледало радити на тако пожељној функцији за жену, и истовремено имати породицу. На посао је одлазила у 4:20 ујутру сваког понедељка, а кући се враћала касно увече петком. Током две године у Стејт департмету, никада није завршила са радним даном у време док су продавнице отворене, тако да су јој једини дани са породицом – субота и недеља, били претрпани куповинама, одласцима код фризера, ношењем одеће на хемијско чишћење, ваншколским активностима њене деце, конференцијским позивима, породичним оброцима. Имала је право на један дан годишњег одмора по месецу."

Да, а на крају сваког радног дана шеф би је претестерисао на пола.

Na kraju je glavna misao. Nije problem u ženamam i njihovom izboru već u sistemu koji uništava sve pa i muškarce. Skupi sat ili kola su samo glupost koja daje osećaj moći a satovi su naročito popularni jer se uvek nose na sebi. Jahtu ili automobil ne vučeš za sobom da te podseća da sve ovo ima smisao kad upadneš u razmišljanje čemu sve to. Prepumpane cene školovanja dece i nekretnina idealno daju lažnu smisao svakom poslu i gaženju svog dostojanstva i unutašnje potrebe za drugim. Gazda ili šef koji od dosade cimaju zaposlene na mobilne telefone, koje im je dao, samo za sitnice koje mogu da sačekaju sledeći radni dan su postale normalna pojava i za najmanje plaćen posao. Civilizacija nam se pretvorila u igru maltretiranja gde se uspešnost meri brojem onih koje možeš da potegneš-cimneš sa najbanalnijim razlogom u bilo koje doba. A šta smo dobili osim piramidalnih igara sa novcem i betoniranim kvadratima? Sletanje na Mesec je poslednji veliki korak za čoveka.

Одличан текст. Браво Јована.

Чу, имати све! Шта све? По природи ствари човјек не треба да тежи самопрослављању и моћи над другима, био мушко или женско, на страну што су и једни и друге на тзв.позицијама моћи у стварном свијету заправо само истакнути амалини. За људско чељаде је да има духовни оријентир и да према њему самјерава све што чини и у коју хијерархију ставља то што чини. Службује ли неко примарано с варјачом, кичицом, стетоскопом, алгоритмом, молитвом, мотиком, тацном или за касом, то зависи од личности, призива, контекста, (не)могућности и погрешно је, грехотно, прописивати службе у начелу. Како сопствену службу носити и чему је подређивати јесу питања о којима је могуће говорити и на општем нивоу. Породица није никакав такмац личном остварењу, него за онога који има среће да је стекне и снаге да искључи тв-просветитељство, истински светионик који му раскопрењује пут.

Postoji ona narodna "sve u svoje vreme", a ne u nevreme (radjanje, dolazak na odgovorniju funkciju, itd)...Postoje ljudska prava, bilo da se radi o muškarcu ili ženi...
Postoji Božji sled kreacije čoveka i žene...

Ne treba nam niko, baš niko, niti u vrhu svetske vlasti, a kamoli na nekim drugim važnim pozicijama ko rešava svoje frustracije...A "120 časovna" radna nedelja vodi u bolesti raznih vrsta, pa onda bolesnici vladaju svetom...tako nekako

Ne radi se o sukobu izmedju zena i muskaraca nego izmedju covecanstva iVelikog brata.Zasto je svake godine sve manje zaposlenih ,obrazovani ljudi idu na prosjacki stap.Zasto oni koji imaju posao rade po 10-12 sati dnevno kao robovi.U isto vreme Veliki brat (mislim naravno na tu degenerisanu elitu koja drzi svetski kapital), svake godine trpa u svoj dzep milijarde i milijarde dolara vise.Doveli su nas u pat poziciju.Moraju da rade i zene i muskarci i deca i babe i dede i svi ne bili se prehranili.Evo vrlo jednostavnog resenja:skratiti radno vreme na 5 sati.I vec sutradan imate humanu preraspodelu.Velikom bratu duplo manje,ostatku covecanstva duplo vise.To je jedino stvarno resenje. A ne svadja izmedju muskaraca i zena ko ce da radi robovskih 12 sati dnevno .Zaso bi i muskarci bili osudjeni na to?Pa nisu ni oni neka bezdusna bica kojima je sve jedno da li ce ove nedelje uspeti da zagrle svoje dete ili ne.To su gluposti i takvi su muskarci nesrecni isto kao i takve zene.

Има ли Зорана Михајловић децу?

Ima jedan predlog: da zene ne rade barem do 40-45 punih godina, kada bi morale imati decu od 20 do 10 godina, pa tek onda da se ukljuce u posao, i da onda pocnu da grade karijeru, da bi u 80toj dosle na vrh vlasti: dakle neka stvaraju karijeru kao babe i prababe.

Знао сам да ће добар текст имати лош крај. Дакле, уместо да феминисткиње схвате да треба живети у складу са природом и Богом даним нагонима - закључак текста је да "вероватно мушкарцима треба набити још један комплекс" који им поред утеривања којекаквих "прва" и беспослица недостаје као чир на стражњици.

Zato što niko ne može imati sve. Niti sve znati. Samo svi znaju sve. Dakle, podjednako žene i muškarci, mladi i stariji, beli, "crni","žuti", bez diskriminacije, seksizma, mačizma, feminizma. Sputavajući znanje. dele nas kako bi nas razbili (poput bivše Jugoslavije). Kako bi nas porobili, ženama oduzimajući ženstvenost, muiškarcima muškost, zdrav odnos i jednima i drugima, kako bi nas otuđili. Ne plašimo se jedni drugih! Budimo iskreni i pošteni i volimo se tako, dajući sebe. Zajedno smo jaki višestruko. (I obratno.)

Poziv očevima da se uključe u odgajanje svoje dece je veoma feministički. Kod nas se smatra da su deca jedino majčina briga. Nakon razvoda očevi potpuno zaboravljaju na decu, to je redovna pojava u Srbiji.
Feminizam predlaže da se očevi uključe u odgajanje svoje dece. Recimo tako što se uvede obavezno porodiljsko odsustvomza očeve u trajanju od 3 meseca. (0d devetog meseca do prvog rođendana)Po ugledu na skandinavske zemlje.

Из случаја наших касирки може се само закључити да живимо у једној сиромашној држави. Феминизам се, међутим, не бави питањем сиромаштва већ питањем женских права. А за феминисткиње жене имају право и чак дужност да раде и када њихови мужеви зарађују довољно да могу да прехране два обданишта пуна деце.

Iako nisam majka podrzavam misljenje Sloterove 100%. Hvala vam sto ste postavili ovaj clanak na vas sajt. Takodje podrzavam ideju da danasnji feminizam ne sluzi u potpunosti popravljanju polozaja zena u drustvu.

"Kod nas se smatra da su deca jedino majčina briga" али се исто тако сматра да је издржавање породице једино очева брига. Никада нисам чуо децу да кажу мајци како је неспособна јер им није обезбедила станове, или нова кола или студирање у иностранству. Не, они ће то рећи оцу уз прећутну или отворену сагласност мајке а мушкарац ће бити изложен презиру и жене и деце јер је „непособан“.

"Feminizam predlaže... obavezno porodiljsko odsustvomza očeve". Свако мешање државе у односе који треба да почивају на емоцијама је накарадно. Има очева који раде по два посла како би обезбедили своју породицу али који себе не виде у улози дадиље. Приморати их на то може да изазове само њихова негативна осећања и према жени и према деци. Замислите државу која прописује да пријатељи морају подједнако да зову један другог телефоном, да комшинице морају подједнако да зову једна другу на кафу, да другови и другарице морају подједнако да се посећују... То би био најбољи начин да се уништи пријатељство.

Текст "Зашто жене не могу имати све?" је хеуристички значајан: он - позивајући се на мишљења неких високообразованих и моћних жена - доказује да се жене разликују од мушкараца, да имају различите приоритете, ставове и аспирације. Али тај би се ингениозни закључак добио и да је питана моја неписмена прабака која је живела пре сто година. Упитао бих без ироније: у каквом ми то свету живимо када један угледан портал мора преносити чланак једне угледне новинарке, која преноси мишљење једне угледне и моћне жене само да би доказало тако очигледну ствар да се полови разликују? Свет у коме живимо је свет у коме су умови интелектуалаца испрани феминистичком идеологијом "родне равноправност". Добро јутро Госпођо Колумбо!

Понекад, тако, мој Вељко и ја седнемо на неки облачић, и слатко се смејемо читајући шта причају те феминисткиње. Мојој деци није јасно о чему се ту ради. Јоргаћ и ја смо ратовали, волели се,децу чували, Вељка с поштовањем помињали. Ах, били су то дани!!!

„Zene su upravo zbog biologije dugo vekova bile u podredjenoj ulozi u braku cuvajuci decu i brinuci o domacinstvu“

Заиста, крајње је време да се те биолошке неправде укину. Од сада војска треба да се састоји само од жена. Оне треба да ратују, гину, остају инвалиди без руку и ногу а за то време мушкарци треба да седе код куће, чувају децу и брину о домаћинству. Ово утолико пре што жене изгледа децу доживљавају као терет а чување деце је за њих „подређена улога“.
Дакле, време је да мушкарци мало седе код куће у тој подређеној, тешкој и мучној улози чувања деце, док жене ратују и гину на фронту. Ја сам иначе живео у уверењу да материнство чини жене срећним. Па, очигледно сам се преварио. И не само ја. Многи мушкарци у то верују.

Svi smo žrtve napretka covjecanstva i urodjene težnje čovjeka za bolje i više. Ideal je bili bolji, obrazovaniji, jači, bogatiji, to natjecanje je u čovjeku od iskona.

No ti ideali su se pretovorili u svoju suprotnost. Bolje, jače, više su nametnuti kao ciljevi koje je sve teže dostići. I tako danas ljudi rade po cijele dane da bi imali više, bolje i ne shvaćaju ispraznost svega toga. No teško će bit mijenjati čovjekovu urođenu prirodu.

Newko tko želi balans u životu neminovno će imati manje para, manje karijere, manji ugled. I kako sad postići ravnotežu, da te poštuju u društvu što je osnovna čovjekova potreba i da zadržiš porodičnu sreću. Vrlo teško.

To bi se moglo jedino društvenim konsenzusom kao u socijalizmu Jugoslavije kada nije bio ideal bogatstvo. No i tada su se ljudi natjecali tko će bolji položaj itd, ali nije bilo takav imperativ kao danas.

Na kraju će roboti zamijeniti radnu snagu i sva ova nastjanja će pasti u vodu. Teško je biti pametan u ovoj situaciji

Може ли се све овако сводити на мушко-женски однос? И мушкарци имају исти проблем. Уистину амбициозан, интелигентан, креативан човек нема времена да се оствари ако је иоле породичан, ако је бар мало неегоистичан и саосећајан. То је један од разлога због чега светом владају егоисти и хомосексуалци: они (најчешће) немају децу, немају чак ни партнера, и имају све време на располагању за остваривање властитих тежњи. Но, запитајмо се какав је човек који мисли само на себе: застрашен од спољног света и немоћан да се с њим суочи. А такав не може управљати добро заједницом. Мушкарци су застрашени откад су с процватом феминизма изгубили своје друштвене позиције, а жене откад су их с тим процватом стекле. И многе од њих и даље, без обзира на образовање, не лупају главу куда то иде овај свет, него куда се дела она радња у којој су виделе ципеле што су им се допале. Да ли је шовинизам разлог што су Адам, Христ, Буда и компанија мушког пола, или је то њихова незаинтересованост за феномене те врсте?

Rešenje za belu kugu treba da se sprovede kroz menjanje stava u državi i društvu. Kada bi se deca i njihov psihički i fizički razvoj smatrali većim dostignućem od jahte (ili bar jednakim), možda bi slika sveta danas bila drugačija. Međutim, danas se slavi samoljublje i novac. Iz želje da unaprede sebe i steknu moć nad drugima, ljudi prodaju dušu svojim ličnim đavolima koji je onda sa pravom traže, jer moć postoji i da bi se zloupotrebljavala. Ko ne plati na mostu...

Ako je radno vreme već ograničeno na 8 sati, onda niko ne bi trebalo da krši to pravilo, posao bi se završio kada se ode kući. Ljudi bi imali vremena za porodicu, hobi, izlaske, a sociopate u obliku V.brata u takvom za sada utopijskom društvu ne bi imali pravo da traže više. Umerenost bi opet postala vrlina.

Dakle ljudska ambicija je čudo, i svi uglavnom u toj igri gube, i muškarci i žene. Nije poenta to da li će žena da radi ili će da sedi kući, to je samo posledica društva koje se zagubilo. Treba lečiti uzrok.