Validna analiza, posebno u deskriptivnom segmentu, nedovoljno pri izloženim merama oporavka. Izostaje sagledavanje globalnog privrednog ambijenta i opasnih raselina koje krajnje pogubno deluju ili će delovati na tokove eventualne privredne revitalizacije. Dobro uočena relativno jednodimenzionalna spoljnopolitička aktivnost kao bitan ograničavajući faktor. Preovlađuje prilično statičan ton pa i odsutan stav sagledavanja mogućnosti dinamiziranja unutrašnjeg privrednog faktora kakav je moguća preraspodela dohotka između socijalno jasno razdvojenih društvenih klasa pa i grupa.

Amin!
Kuca bez temelja ce se srusiti, garantovano.
Dve grobnice Srbstva su najbolji dokaz, a Zlatna Cika Perina Srbija je takodje dokaz, doduse kratkog veka.
Zlatna Srbija je bila Svetionik Slobode svim porobljenim narodima pod svabskom cizmom i morala je biti unistena.

Još jednom svaka čast za gospodina Dušanića. Ovo je briljantna analiza i takoreći program ekonomskog oporavka za buduću srpsku patriotsku vladu, ako jednog dana dođe.

Srpski oporavak ce se sastojati u platama kao u Bugarskoj i takvom nezaposljenoscu, posto sada imamo prilicno vise nezaposlenih. Mozda kojih 50 do 100 evra vise plate.

Kada to dostignemo, onda ulazimo u EU i onda gomila ljudi izlazi iz Srbije, isto kao u Bugarskoj sto je bilo.

Evo ja sam sada video Bugarina radi u Hotelu u Atlanti. Izmedju ostalog, rece mi da su ovog leta Bugari iskli u Grcku na more jer jeftinije bilo nego u Bugarskoj.

Svaka čast za gospodina Dušanića. Ali njega nećete videti u "Oku ekonomije" i sličnim emisijama u kojimna se objašnjava bezalternativnost evropskog puta i neoliberalne ekonomije.

@Boško

Jeftina demagogija o "dobijenim stanovima" i "opljačkanim stanovima" 3.deo

Druga strana medalje

Ložač i servirka nisu dobili stan, a doktorka jeste. Ali su se zato lečili džabe kod doktorke umesto da pregled i terapiju plate 1000 maraka, a pregled skenerom i veštačku vilicu po 10 hiljada maraka. Profesor je dobio stan ali je zato servirkinoj deci dao obrazovanje kao u najskupljim privatnim školama na zapadu a primao je 10 puta manju platu.

Dalje ložač i servirka jesu uplaćivali u fond, ali to je zato što su imali privilegiju da uopšte rade u državnom preduzeću i primaju državnu platu umesto da rintaju kod gazde. Primano je nekvalifikovanih radnika više nego što je trebalo i "deljene" im plate. Da li su i oni tako opljačkali milijarde od Srbije pa sad treba da vrate podeljene plate? Time su vezivani za režim ali je zato profesoru plata bila jedva veća od njihove.

Ali je profa dobio stan. I da se ne gubimo više u lavirintima pravde i nepravde u socijalizmu. To je deo istorije.

Svaka čast Ognjeslavovom ocu i Bošku, čast četnicima, partizanima, Slobi, Koštunici, Šešelju, (anti)komunistima i ostalim omiljenim komentatorskim temama, ali ja bih da se vratimo na temu ovog, po meni, izuzetno ozbiljnog i važnog teksta. Dakle, ako srpskoj ekonomiji i državi uopšte ima spasa (a nadam se i želim da verujem da ima) onda bi on verovatno morao biti negde na liniji ovoga o čemu govori profesor Dušanić. Zato predlažem da ga još jednom pažljivo pročitamo.

Da bi imao kvalitetnu socijalnu politiku ti moraš da imaš jaku tržišnu ekonomiju. Kubancima je lako da budu jednaki i solidarni kad dele siromaštvo, i to su jednaka društva svi dele siromaštvo. Koji je sistem bolji? Samo pogledajte da su ljudi iz komunističkih država uvek odlazili u kapitalističke. U Južnoj Americi su svi neki levićari socijalisti ali ljudi odlaze u Severnu Ameriku. Iz severne ljudi beže u južnu Koreju,a zapadna Nemačka je uvek bila pojam za istočnu. Poljoprivreda nikako nije šansa,jer je u poljoprivredu koificijent obrta 1 tj,samo jednom godišnje rodi kukurz i da moliš boga da te vreme posluži,sa druge strane ti u fabrici dnevno možeš da napraviš 5.000 automobila. Hrana nikako neće biti skupa jer ako bude poljoprivreda isplativa sve će veći broj ljudi da se bavi sa njom, a i tehnologija će da napreduje pa će moći da skaču prinosi kao ništa.

U Srbiji ga nema u tom obliku kako danas neki ekonomisti misle. Sve što je loše u Srbiji pripisuje se MMF-u, i tom neoliberalizmu, koji nije zaživeo u Srbiji.
Samo na primeru javnog sektora gde radi 800.000 građana koji je rastao , realno je reći da se zadnjih 25 godina vodi anti-neoliberalna ekonomija. Primer, komunalne usluge, obrazovanje nema tu neoliberalizma, čak i privatne firme zavise od državnih kredita(600 miliona evra se daje). Opraštanje dugova PKBu, preuzimanje Simpa, preuzimanje dugova bankama, masovno finansiranje gubitaša : Galenika, EPS, Srbija gas...Davanje subvencija od kojih nema koristi, u proteklih 14 godina dato je subvencija na milijarde evra šta danas imamo od toga, koliko su smanjile nezaposlenost i koliko je privredna aktivnost porasla? Neoliberalizam je protiv subvencija, proti glomaznog javnog sektora(minimalna država), protiv zaduživanja države...Gde je tu neoliberalizam u Srbiji?

Boško, izvini, gde si učio matematiku?

Izvinjavam se zbog sumnje.
Proverio sam, knjiga je štampana kako jedino može, u skladu s onim o čemu i ona i ovaj članak govore. Moje poštovanje!

Ama Marko, ne znas ti humane Srbe. Slatko je grebati se. To je njima socijalziam omogucio i ne bi ga dali ni za zivu glavu.

1.
Otkup društvenih stanova jeste bio pljačka i tu je Boško u pravu.Ali korisnici te pljačke su bili SVI oni koji su dobili društveni stan a među njima je bilo i nepartijaca, i nekvalifikovanih radnika i žitelja Valjeva, Kragujevca ... ne samo Beograda.
Zašto je to bila pljačka?

Zato što je stambeni doprinos koji su uplaćivali svi zaposleni služio da se dobije PRAVO STANOVANJA u društvenom stanu a ne PRAVO SVOJINE nad društvenim stanom.

Doprinos (stambeni, zdravstveni, penzioni) je kategorija iz sistema solidarnosti čija odlika je -svi plaćaju a dobija onaj ko ispuni uslov. Svi plaćaju doprinos za zdravstvo a leči se onaj ko se razboli, svi plaćaju doprinos za penzije a penziju dobija onaj ko dočeka 65 godina... svi plaćaju stambeni doprinos a stan dobija onaj ko je stambeno neobezbedjen. Ovaj sistem postoji u svim zemljama u oblasti zdravstva, školstva, penzionog osiguranja (i uopšte osiguranja), a u SFRJ/Srbiji je bio proširen i na stambenu oblast.

3
Naknadno preimenovanje doprinosa u otplatu nekakvog kredita je bilo protivno ne samo ekonomskoj i pravnoj logici već i zdravom razumu. Ovako iskontruisana »otplata« se zatim odbijala od »cene« stana koja je takodje bila iskonstruisana pomoću nekih formula, uprkos činjenici da je u našoj zemlji godinama postojala tržišna cena stanova - kretala se izmedju 2 i 3 hiljade DEM po kvadratu. Treba reći da su društveni stanovi bili jedini segment društvene imovine koji je imao tržišnu cenu. Po tržišnoj ceni su uostalom i preduzeća ugovarala izgradnju stanova za svoje radnike. I konačno, ta cena se mogla utvrditi jednostavnim uvidom u oglasne strane bilo kojih novina.

Ovim »konstrukcijama« je PREKRŠEN ustavni princip da se društvena imovina može privatizovati samo po tržišnim uslovima.

"Otkup društvenih stanova jeste bio pljačka i tu je Boško u pravu.Ali korisnici te pljačke su bili SVI oni koji su dobili društveni stan a među njima je bilo i nepartijaca, i nekvalifikovanih radnika i žitelja Valjeva, Kragujevca ... ne samo Beograda.
Zašto je to bila pljačka?"

-----------------

Izvinte, a ko je bio nepartijac u Jugoslaviji? Ja mislim samo neki seljak. Ostali su bili, skoro svi, u nekom periodu.

Cak i da su nepartijci dobijali stanove, da li vidite koliko ima kuca u Srbiji? Pa svi oni poklonili nekom bar pola stana.

Znaci oni su budale?

Moj tast otkupio stan za 1000 evra u vreme Slobe. Pravnik je po struci i kaže da su stavili jedan zakon koji važio 48 sati, tako nešto, i on je to znao i iskoristio priliku. Inače je iz unutrašnjosti Srbije.

"Ovim »konstrukcijama« je PREKRŠEN ustavni princip da se društvena imovina može privatizovati samo po tržišnim uslovima."

A jel prekrsen neki princip da se moze oteti bogatima posle drugog svetskog rata?

Tada je bio i gradjanski rat? Slazes se, naravno.

E vidis, od 1990-2000 je isto bio gradjanski rat. A znas kako je posle tih ratova...sta da ti radim, kako doslo tako i otislo.

@Marko

Suština neoliberalizma jeste stvaranje jedinstvenog globalnog tržišta. Na tom putu stoje nacije kao najveća prepreka. Tu prepreku globalisti gledaju da eliminišu uvođenjem zajedničke valute za tržišta koja se pripajaju narastajućim jedinstvenim tržištima.

Nacionalni novac jeste glavni temelj svake nacije. Prilikom stvaranja svake nacije, novac je bio medium u razmeni dobara, a za razmenu je trebala i komunikacija. Iz ove najosnovnije egzistencijalne situacije se formirao i jezik na određenoj teritoriji a kasnije i kultura naroda. Tako da je novac nukleus svega a ujedno i koheziona sila koja drži naciju na okupu.

Uništenjem nacionalnog novca i uvođenjem zajedničke valute opet se stvara situacija sa početka istorije - rođenje nove nacije.

Neoliberalizam je deklarativno za principe koje spominješ i sprovodi ih selektivno - samo ako su u funkciji uništenja nacija. On je preuzeo neke principe klasičnog liberalizma koji je dosta stariji i bio za očuvanje nacija.

1.
Vi poredite neuporedivo.
Posle Drugog svetskog rata su pobednici u revoluciji najpre doneli revolucionaran ustav a zatim je na osnovu tog ustava izvršena nacionalizacija kuća, stanova, lokala... Ta nacionalizovana imovina je pretvorena u društvenu imovinu. Prema tome, gubitnici su bili nadprosečno imućni građani a dobitnik čitavo društvo. U svakom slučaju čitav postupak je bio u skladu sa tada donetim ustavom – koji nam se mogao dopadati ili ne, ali je nacionalizacija bila u skladu sa njim.

Privatizacija stambenog fonda 90-ih godina je izvršena u vreme trajanja ustava koji je predviđao precizne uslove pod kojima je moguće pretvoriti društvenu svojinu u privatnu. Ti uslovi nisu poštovani kod privatizacije stanova. (Pitanje je koliko su uopšte poštovani ali da ne širimo temu).

Ma šta ste se dohvatili tih stanova? Ni ne spominju se u ovom tekstu koji vrvi od bitnijih pitanja. Stambeni fondovi su podelili sudbinu ostalih solidarnih shema. Profućkani su kao i zdravstveni i penzioni fondovi. Neko se okoristio više, neko manje a neko nije uopšte. Ne bi tu bilo velike razlike, i nije najbitnije za oporavak. To vam kaže neko koga su pravnim začkoljicama onemogućili da otkupi stan kad i ostali. I tako još uvek gulim kredit za stan u kojem živim 45+ godina. Radije se pozabavite malo ovakvim temama:

Tu je naš gubitak a stanovi bi bili plaćeni ovako ili onako.

Sjajna analiza profesora Dušanića , naš narod ima veoma pametne ljude kao profesor Dušanić ili nacionalne radnike kao gosp. Đorđe Vukadinović ili osp. Erić iz GEOPOLITIKE , novinar Siniša Ljepojević , analitičar dragan Petrović , ekspert iz Radikala Boris Aleksić i Marina Raguš, publicista i obaveštajac Dejan Lučić , novinarka Ivona Živković , eksperti na polju ekonomije kao Branko Dragaš ili pokojni veliki mislilac Dragoš Kalajić ( i slikar ) i kao mislilac Kalajić je davno predvidio kuda će ići trendovi u svijetu i kod Srba i objasnio je mehanizme " rada " MMF-a i Svetske Banke u porobljavanju nacija . Tu su naravno veliki rodoljub i heroj Duci Simonović , istoričar Bataković , Vladike banjalučki Jefrem , banatski Nikanor , kosovski Artemije . Predsednik Dodik sa svojim timom savjetnika . Naše mogućnosti su jako velike a Srbija , Crna Gora i Rep. Srpska imaju veoma jak geopolitički položaj . Patriote u prvi plan gurnuti , jake ljude , Lazanski naravno , Kusturica i Novak Đoković

"Vi poredite neuporedivo.
Posle Drugog svetskog rata su pobednici u revoluciji najpre doneli revolucionaran ustav a zatim je na osnovu tog ustava izvršena nacionalizacija kuća, stanova, lokala... Ta nacionalizovana imovina je pretvorena u društvenu imovinu."

Nije bitno, donece ovi retroaktivno ako ti je bas toliko stalo, to nije problem. Vrlo vazno. Uglavnom kako doslo, tako i tosilo.

@Zoran

Nije nacionalizacijom privatna imovina pretvorena u društvena jer je ona po karakteru to bila i ranije. Nacionalizacija je pravni akt i njome se samo praktično stanje prevodi u pravno. Kome to nije jasno neka analizira ono što se danas zbiva u američkoj ekonomiji. Čijim novcem su spasavane posrnule privatne banke sa Wall Street-a ??? A uzgred da vas sve ovde, komentatore, priupitam šta je novac i da li je to kapital te ako jeste da li je u privatnom ili društvenom vlasništvu. Pa, onda u kakvom su odnosu javno i društveno vlasništvo, itd.

"Čijim novcem su spasavane posrnule privatne banke sa Wall Street-a ???"

Niko drzavu ne tera da to spasava. Neka pusti da propadne. Ali drzava ne sme, jer je drzava na tome zasnovana. Na bankama koje daju kredit, pa radnici moraju da rade.

I sto je to tako? Pa zato sto drzava ne ume bolje. Da drzava ume bolje ona bi pozatvarala te banke i sama to vodila.

A bilo je tih primera u svetu, ali propalo.

Ne znam ti ja suve teorije, marksizam, pojavni,...nista ja to ne znam. Nemoj da mislis da razgovaras sa nekim teoreticarem ili bog zna koliko nacitanim, ja sam ti vise seljak koji ume malo da gleda oko sebe.

"Nije nacionalizacijom privatna imovina pretvorena u društvena jer je ona po karakteru to bila i ranije."

Koliko ja tebe razumem pricamo o kokos ili jaje? Da ne bi zaglavili u taj "branik"(to je izraz za neke njive), ja cu da se slozim da je sve u startu bilo drustveno, zajednicko.

Ali to nije ostalo tako.

Ko hoce da se vratimo kada je sve bilo drustvano, onda lepo da se odreknemo svih novotarija od doba kada je krenulo drustveno da se prisvaja. Lepo bacimo sve to i to nas vrati, sta ja znam, mozda u kameno doba, mozda i ranije.

Ja bih isto voleo da ljudi budu svesni pa da sve bude drustveno, ali to, za sada, ne prolazi. I provereno je da ne prolazi. Da nije provereneo pa i da se ubedjujemo, ali jeste.

Ovo je već bliže realnosti. Samo, kako oporezivati rentijere a kako one koji imaju zemlju, sredstva a ne stvaraju dodatu vrednost, ne proizvode. Npr, šta sa hiljadama vikendica građenih jeftinim kreditima, šezdesetih i sedamdesetih. Novac je bio jeftin jer se država zaduživala. Državni dug vraćaju svi a korist ima manjina. Ima li suštinske razlike u odnosu na otkup stanova?

@Zoran

Rado Srbin ide u vojnike! Pošteno rečeno i nije za šta drugo! Ne daj bože da tako ide u nešto drugo! A izgleda baš da je zalutao. Tamo negde u neandertalce gde baca kamenje, vere se uz stabla i tome slično.

E kad taj uzeo list, on se kasnije setio da pokupi gomilu takvog lisca i da kaze:

Evo imate lisce kod mene, da ne bi lutali po sumaci, ali ce to da vas kosta jedan golubji batak. A mozete i da jurite sami po sumi i da nadjete besplatno. Sta kome volja.

A kosta jer morao da ide u sumu, iznosi iz sume, prebaci na ledinu i tako vise puta.

A svakom je to lisce bilo na dohvat ruke, ali se samo on setio. I sto ti ne ides u sumu da sam trazis lisce nego kupujes kod njega? Zato sto si lenj.

2.
Reformom stambene oblasti iz 1990. proćeradan je društveni kapital vredan 34 milijarde evra. Ali to je samo jedna od oblasti u kojima su uvedene nakaradne mere. U stvari, period tranzicije je period donošenja zakona koji su doveli do deformacija u skoro svim oblastima. Neke od njih i vi pominjete. Srećom, ispraviti te deformacije uopšte nije tako teško jer su tržišne privrede na koje se mi navodno ugledamo našle vrlo efikasna rešenja za slične situacije.

Recimo u EU je apsolutno nemoguće da neko rentira stan a da ne plaća porez na prihode od tog stana jer nadležne administracije ukrštaju podatke o vlasništvu, mestu boravka, ostvarenim prihodima....i vrlo lako ustanove ako neko izdaje stan a ne plaća porez.

Za prazne stanove i neobrađeno poljoprivredno zemljište se plaćaju velike dažbine pa se nikome ne isplati luksuz držanja praznih stanova ili neobrađenih njiva. U Francuskoj se čak predlaže sekvestar (stavljanje pod državnu upravu) privatnih stanova koje vlasnik ne koristi.

Uz nekoliko izuzetaka, većina komentara se uopšte ne bavi temom teksta, a to je predlog sprovodivog i održivog programa ekonomskog oporavka zemlje, nego vode neke svoje jalove diskusije. Suština je, kako ja vidim, da je oslonac na strane investicije potpuno pogrešan i da samo pogoršava problem, baš kao i najavljena privatizacija poslednjih preostalih vrednih resursa.

Nema jalovih diskusija. Problem koji Srbija danas ima je uzrokovan prelaskom na sistem kome ne samo da nismo bili vični, već i nedorasli. To se tako ne radi. Da je Kina tako uradila, danas bi bila još jedna od "afričkih" država. Ogromna doza naivnosti, šarena ambalaža, "samoregulišuće" tržište, "visoke" obećane plate, i ostale bajke i basne, dovele su jednu sasvim dobro funkcionišuću državu do propasti u kojoj se sad nalazi. Šta god na ovo protivargumentovali, ONO društvo "zaduženo sa ČAK 20 milijardi dolara - zemlja od 22 miliona stanovnika"), je za OVO društvo, tržišta i divljeg ludačkog kapitalizma, pravi Bal na vodi.