Zar ima koristi da čovek voli tamu više od svetla, istinu da zameni lažju, da čast zameni beščašćem, a slobodu gorkim ropstvom?
Pitajte prvog gradjanina! :)
Predivan clanak...Hvala!
Preporuke:
73
2
2
četvrtak, 19 jun 2014 11:45
Dragan
Smutna vremena i njihovi junaci
"Teško svetu od sablazni! Jer je potrebno da dođu sablazni; ali teško onom čoveku kroz koga dolazi sablazan." Mat.18.7
"Ko ne bio veran jednojezičnoj, jednokrvnoj Rusiji, dabogda živo meso od njega otpadalo, bio proklet tri puta i 3000 puta od mene." Petar Cetinjski
Preporuke:
47
3
3
četvrtak, 19 jun 2014 12:44
Milko Grbović - jeste tako ali....
Ima i druga strana priče...
PRED RASKOŠI HRAMOVA I DVORACA RUSKIH
U čistome zlatu i oltar i zvonik
i krst je naravno,sav od zlata suva,
za rabe Božije pravi svetionik
u duhovnoj buri što planetom duva.
I sve to u čast svetlom caru,kojem
plaćaše namete ubogi mužici
natopljene krvlju, suzama i znojem
više carski nego Božiji dužnici.
Jer u veri ljudskoj (bolje reći–plašnji)
leži stari nagon da se daje prilog,
zalegoše čak i tajkuni tadašnji
uglađene puti ali srca gnjilog.
Što Car više predan kadifi i svili
to sve više narod pod nametom stenje,
malo mu što uzme od raje što cvili
no Aljasku proda Semu u bescenje.
I što više narod teljigovan grca
što mu lebac osmom korom zakoreva,
to zlatniji puti do Božijeg srca
a mračniji jaz narodnoga gneva.
U bujicu strašnu taj se jaz ulivo
na žrvanj onoga Iljiča zlodelca,
a steono nebo, preteško i sivo
spremno da oteli crvenoga telca.
Preporuke:
6
32
4
četvrtak, 19 jun 2014 12:47
Milko Grbović - jeste tako ali....-nastavak
Jer da svoju raju, poslušnu i krotku
ne cediše tako i car i vlastela
ne bi bilo pređe za vražiju potku
niti bi ikad zvezda na vrh Kremlja sela.
*
A Zoran Kostić je napisao:
DUŠANOVA VILjUŠKA
Bili smo carstvo,gospodsko i smjelo
dok je Evropa ždrala goleručke
dvorjanstvo naše viljuškom je jelo
povijest ne zna za razlike pučke
trpeze što se tiče; no svejedno
nad prostorim ovim, nikad potom
ima nem ne bi toliko vrijedno
koliko slavom, a onda grehotom
odzvanja ono u našoj svijesti
jer pitamo se: što nijesmo tada
mogli sa manje otmjenosti jesti
a dični pomenu sačuvati pada,
što tu viljušku u ognjene vile
ne nastavismo, što vrhove ostre
ne usmjerismo na azijsku milet
tako da joj se od straha ježi kostret,
pa iste zatim, zapadu pod grlo?
Ne bi nas snašlo ovo što nas snađe
umjesto ovdje, drugdje bi se mrlo
a viljuškom bi sad mi jeli slađe.
Preporuke:
8
22
5
četvrtak, 19 jun 2014 13:04
manite se tih skribomana, ovo su stihovi:
Haj, pomagaj, care gospodare,
od Turakah, ljudskijeh vukovah!
Skoro su nam oči izvadili,
posjekli su nama gospodara,
novog cara srpskoga Đorđija,
hiljadama roba porobiše
i Srbiju ognjem izgorješe.
No pomagaj, dragi gospodare,
al’ pomagaj al’ nas oproštavaj,
jer ovako živjet ne možemo!“
Kad razumjeh Srbe vitezove,
ljuto mi se srce uvrijeđe,
i žalost me poviša pristiže
kad čuh za smrt Crnoga Đorđija,
moje desne iz ramena ruke.
Preporuke:
25
6
6
četvrtak, 19 jun 2014 13:38
sokrat
Poštovana Radojka.
Ima jedan manastir kojega nikada nećete, uživo videti, Pantelejmon.
P.S.
Kao ni Hilandar.
Preporuke:
6
47
7
četvrtak, 19 jun 2014 13:42
Saša
Hvala na divnom tekstu - unapred se radujem sledećem.
Preporuke:
39
2
8
četvrtak, 19 jun 2014 14:50
rab božji
U jednom dahu vinu se put neba duša moja, dok čitah ovaj bogonadahnuti tekst o svetiteljima našim pravoslavnim.Da molitve svetog Sergija donesu mir pravoslavnima svuda u svijetu, od Sirije i Ukrajine pa do Kosova.
Preporuke:
37
2
9
četvrtak, 19 jun 2014 14:50
Milko Grbović - jeste tako ali....
Znao sam da sam skriboman, ali nisam znao za Zorana Kostića.
Ostaje razmišljanje koliko je bilo pametno i na kraju i bogougodno, podizati takve velelepne dok je masa ljudi gladovala.
U pesmi PLAČ BIBLIJSKE UDOVICE, ovaj skriboman kritikuje SPC što je odlikovala lihvare, tajkune i političare, i time popljuvala one 2 lepte udovičine.
To što ih stavljate na ktitorku listu,
hoće li im vrata odškrinut’ nebeska?
Kome će se Bogu, Mamonu il’ Hristu,
moliti u zdanju raskoši i bljeska?
Nije volja Božja, nego hir čovekov
da Hram sveti preda glamuru i sjaju;
bolje nedovršen i do vjeki vjekov
no nagizdan zlatom što vam oni daju.
Preporuke:
7
20
10
četvrtak, 19 jun 2014 16:50
Srbin
Sveta Ruska zemlja, i, veličanstveno,
Božanski Sveta Ruska duša.
Preporuke:
37
2
11
petak, 20 jun 2014 01:55
Srbin Dupli
Lupeta mokrat.
Gospoja Radojka je Carina
ko Dusana Stefana mlada
pa joj to otvara
VRATA HILANDARA.
Otce Svjastenonacalnice Nikolaje,
Moli Krista Boga Spasitisja
Dusam Nasim Srbljam.
Amin.
Preporuke:
11
2
12
petak, 20 jun 2014 06:49
O milostivi bože!
Kakvo junaštvo, istrajnost, hrabrost, kakva čistota duše. Srbi to uče u školama??? Sva istorija zapada jeste tlačenje onih koji stvaraju i korišćenje tih dobara u cilju pokoravanja drugih naroda i eksploatisanja njihovih resursa. Ta civilizacija i kultura kao i međuljudski odnosi prosto izazivaju gnušanje. Najodvratniji je način i metod kojim su oni realizovali svoje planove. To je u skladu sa onim što u Bibliji simboliše djavo. Za ateiste, kako bi i oni razumeli,bih upotrebio reč mafija. Mafija je najodvratniji način organizovanja i delovanja, a upravo se tako organizuje zapad. Kod nas mafijom zovu sitne grupice kriminalaca ili sistemsku korupciju. To je smešno. Mafijaš nema dušu i spreman je na sve. On udara na decu samo iz osvete zbog reketa i sl. Pogledajte turske, albanske, italijanske, "crnogorske", američke,...serije i filmove i odmah vidite to "bolesno" stanje svesti. E takvi vladaju starom evropom! Civilizacija se vratila korak nazad. Od hrišćanskog u pagansko doba. Rusi ne!
Preporuke:
13
1
13
petak, 20 jun 2014 09:54
Nikola
Hvala Vam.
Preporuke:
9
1
14
petak, 20 jun 2014 10:46
ANA
@ sokrat
Sokrate, Sokrate, čemu taj zlobno kez?
Naravno da žene ne idu na Svetu Goru, ne zato što im je to zabranjeno, nego iz poštovanja prema Majci Božijoj, jer nakon Nje ni jedna od nas nije dostojna da stupi na tu Svetu zemlju.
Mislim na žene koje su vernici i koje svojim duhom i ne silaze sa Svete Gore,pa tako ne izlaze ni iz Pantelejmona, ni iz Hilandara.
A kada je o ateistima i ''sokratima'' reč -- tu je sve jasno. Njima je u svemu najvažniji materijalni momenat, a to opterećuje , truje i muči dušu, što se i vidi iz vašeg komentara.
Nije vama lako, ali za svakog čoveka, dok je živ ima nade da se spasi. . .
Preporuke:
26
1
15
petak, 20 jun 2014 17:43
Komšija
Hvala vam gospođo, vaši članci će da mi budu obavezna lektira. Hvala puno!
Preporuke:
14
1
16
petak, 20 jun 2014 23:41
koviljka novi sad
Davno nisam procitala kvalitetniji tekst. HVALA GOSPODJO STEPANOV BOG VAS POMOGAO.
Preporuke:
16
1
17
nedelja, 22 jun 2014 20:22
Bob
Dobro, Sokrat teši sebe, jer ni on kao paganin ne može na pomenuta mesta. :)
Preporuke:
4
0
18
ponedeljak, 23 jun 2014 22:36
Poštovalac NSPM
Gospođo Tmušić ova vaša priča krepi, u moru gadosti i beznađa pritisnuti mukom nepretrpnicom čovek doživi duševnu radost koja je neophodna za ljudsku običnu nadu. Hvala rado vas čitam. Živela Srbija.
Preporuke:
3
0
19
sreda, 25 jun 2014 06:38
Srboljub Savić
Bog nam dade život, koji stvori u ljubavi.
Ljudskom rodu, jedini amanet, da traje u ljubavi.
Pravoslavlje je, u suštini, shvatanje ljubavi.
Kako je, samo slobodan čovek, bit ljudskosti,
to je i očuvanje slobode, neodvojivu deo bića.
Iz toga, nasrtaj silom (i oružjem) na slobodu,
traži odgovor-odbranu silom i oružjem.
Tako, i smrt napadača, nije ubistvo, a smrt, u
odbrani, žrtva za slobodu.
Čovek je dužan da brani svoj život, još više,
život svoje porodice, a odbrana slobode naroda,
vrhunska dužnost, jer je i napad, uperen u
poništenje života i teži od zbira jedinki.
Zbog ovakvog poimanja, primer odbrane Sergejevske
lavre, neka nam posluži, da o sebi, i narodu
kome pripadamo, razmislimo.
Primer, upućen svima, koji osećaju vrednost
ljubavi, sebe-identitet, ne odvajaju od porodice
i naroda, jer su bez toga samo broj,a ne biće.
Ne zavaravajmo se da odvajkada, ima moćnika,
kojima je cilj uništenje svesti, u kome je preprka
i pravoslavno shvatanje čoveka- ljubavi i slobode.
S. Savić
.jpg)
Pitajte prvog gradjanina! :)
Predivan clanak...Hvala!
"Teško svetu od sablazni! Jer je potrebno da dođu sablazni; ali teško onom čoveku kroz koga dolazi sablazan." Mat.18.7
"Ko ne bio veran jednojezičnoj, jednokrvnoj Rusiji, dabogda živo meso od njega otpadalo, bio proklet tri puta i 3000 puta od mene." Petar Cetinjski
PRED RASKOŠI HRAMOVA I DVORACA RUSKIH
U čistome zlatu i oltar i zvonik
i krst je naravno,sav od zlata suva,
za rabe Božije pravi svetionik
u duhovnoj buri što planetom duva.
I sve to u čast svetlom caru,kojem
plaćaše namete ubogi mužici
natopljene krvlju, suzama i znojem
više carski nego Božiji dužnici.
Jer u veri ljudskoj (bolje reći–plašnji)
leži stari nagon da se daje prilog,
zalegoše čak i tajkuni tadašnji
uglađene puti ali srca gnjilog.
Što Car više predan kadifi i svili
to sve više narod pod nametom stenje,
malo mu što uzme od raje što cvili
no Aljasku proda Semu u bescenje.
I što više narod teljigovan grca
što mu lebac osmom korom zakoreva,
to zlatniji puti do Božijeg srca
a mračniji jaz narodnoga gneva.
U bujicu strašnu taj se jaz ulivo
na žrvanj onoga Iljiča zlodelca,
a steono nebo, preteško i sivo
spremno da oteli crvenoga telca.
ne cediše tako i car i vlastela
ne bi bilo pređe za vražiju potku
niti bi ikad zvezda na vrh Kremlja sela.
*
A Zoran Kostić je napisao:
DUŠANOVA VILjUŠKA
Bili smo carstvo,gospodsko i smjelo
dok je Evropa ždrala goleručke
dvorjanstvo naše viljuškom je jelo
povijest ne zna za razlike pučke
trpeze što se tiče; no svejedno
nad prostorim ovim, nikad potom
ima nem ne bi toliko vrijedno
koliko slavom, a onda grehotom
odzvanja ono u našoj svijesti
jer pitamo se: što nijesmo tada
mogli sa manje otmjenosti jesti
a dični pomenu sačuvati pada,
što tu viljušku u ognjene vile
ne nastavismo, što vrhove ostre
ne usmjerismo na azijsku milet
tako da joj se od straha ježi kostret,
pa iste zatim, zapadu pod grlo?
Ne bi nas snašlo ovo što nas snađe
umjesto ovdje, drugdje bi se mrlo
a viljuškom bi sad mi jeli slađe.
od Turakah, ljudskijeh vukovah!
Skoro su nam oči izvadili,
posjekli su nama gospodara,
novog cara srpskoga Đorđija,
hiljadama roba porobiše
i Srbiju ognjem izgorješe.
No pomagaj, dragi gospodare,
al’ pomagaj al’ nas oproštavaj,
jer ovako živjet ne možemo!“
Kad razumjeh Srbe vitezove,
ljuto mi se srce uvrijeđe,
i žalost me poviša pristiže
kad čuh za smrt Crnoga Đorđija,
moje desne iz ramena ruke.
Ima jedan manastir kojega nikada nećete, uživo videti, Pantelejmon.
P.S.
Kao ni Hilandar.
Ostaje razmišljanje koliko je bilo pametno i na kraju i bogougodno, podizati takve velelepne dok je masa ljudi gladovala.
U pesmi PLAČ BIBLIJSKE UDOVICE, ovaj skriboman kritikuje SPC što je odlikovala lihvare, tajkune i političare, i time popljuvala one 2 lepte udovičine.
To što ih stavljate na ktitorku listu,
hoće li im vrata odškrinut’ nebeska?
Kome će se Bogu, Mamonu il’ Hristu,
moliti u zdanju raskoši i bljeska?
Nije volja Božja, nego hir čovekov
da Hram sveti preda glamuru i sjaju;
bolje nedovršen i do vjeki vjekov
no nagizdan zlatom što vam oni daju.
Božanski Sveta Ruska duša.
Gospoja Radojka je Carina
ko Dusana Stefana mlada
pa joj to otvara
VRATA HILANDARA.
Otce Svjastenonacalnice Nikolaje,
Moli Krista Boga Spasitisja
Dusam Nasim Srbljam.
Amin.
@ sokrat
Sokrate, Sokrate, čemu taj zlobno kez?
Naravno da žene ne idu na Svetu Goru, ne zato što im je to zabranjeno, nego iz poštovanja prema Majci Božijoj, jer nakon Nje ni jedna od nas nije dostojna da stupi na tu Svetu zemlju.
Mislim na žene koje su vernici i koje svojim duhom i ne silaze sa Svete Gore,pa tako ne izlaze ni iz Pantelejmona, ni iz Hilandara.
A kada je o ateistima i ''sokratima'' reč -- tu je sve jasno. Njima je u svemu najvažniji materijalni momenat, a to opterećuje , truje i muči dušu, što se i vidi iz vašeg komentara.
Nije vama lako, ali za svakog čoveka, dok je živ ima nade da se spasi. . .
Ljudskom rodu, jedini amanet, da traje u ljubavi.
Pravoslavlje je, u suštini, shvatanje ljubavi.
Kako je, samo slobodan čovek, bit ljudskosti,
to je i očuvanje slobode, neodvojivu deo bića.
Iz toga, nasrtaj silom (i oružjem) na slobodu,
traži odgovor-odbranu silom i oružjem.
Tako, i smrt napadača, nije ubistvo, a smrt, u
odbrani, žrtva za slobodu.
Čovek je dužan da brani svoj život, još više,
život svoje porodice, a odbrana slobode naroda,
vrhunska dužnost, jer je i napad, uperen u
poništenje života i teži od zbira jedinki.
Zbog ovakvog poimanja, primer odbrane Sergejevske
lavre, neka nam posluži, da o sebi, i narodu
kome pripadamo, razmislimo.
Primer, upućen svima, koji osećaju vrednost
ljubavi, sebe-identitet, ne odvajaju od porodice
i naroda, jer su bez toga samo broj,a ne biće.
Ne zavaravajmo se da odvajkada, ima moćnika,
kojima je cilj uništenje svesti, u kome je preprka
i pravoslavno shvatanje čoveka- ljubavi i slobode.
S. Savić